{"id":11594,"date":"2025-10-06T21:10:33","date_gmt":"2025-10-06T19:10:33","guid":{"rendered":"https:\/\/law-firm.rs\/?p=11594"},"modified":"2025-11-24T11:03:22","modified_gmt":"2025-11-24T10:03:22","slug":"zabrana-diskriminacije-u-radnim-odnosima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/law-firm.rs\/sr\/zabrana-diskriminacije-u-radnim-odnosima\/","title":{"rendered":"Zabrana diskriminacije u radnim odnosima"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zabrana diskriminacije je zbog svog velikog zna\u010daja ustavna kategorija, a da do nje ne bi dolazilo u radnim odnosima, Zakon o radu joj posve\u0107uje dosta prostora.<\/p>

Uprkos tome, diskriminacija u radu je i dalje me\u0111u glavnim razlozima pritu\u017ebi pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti, kao i predmet sporova pred sudovima.<\/p>

Pravilno postavljene politike, procedure i dokazivanje kod poslodavca drasti\u010dno smanjuju rizik od sudskog spora i reputacionu \u0161tetu.<\/p>

Pravni okvir: Ustav i posebni zakoni<\/strong><\/h2>

Ustav Republike Srbije<\/strong> zabranjuje svaku, neposrednu ili posrednu diskriminaciju, i garantuje jednakost pred zakonom i jednaku pravnu za\u0161titu. Ova norma se prelama kroz radne odnose preko posebnih zakona.<\/p>

Zakon o radu<\/strong> (ZOR) ka\u017ee:<\/p>

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja tra\u017ee zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, ro\u0111enje, jezik, rasu, boju ko\u017ee, starost, trudno\u0107u, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bra\u010dni status, porodi\u010dne obaveze, seksualno opredeljenje, politi\u010dko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, \u010dlanstvo u politi\u010dkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo li\u010dno svojstvo.<\/em><\/p>

Zakon, dakle, eksplicitno zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju u svim fazama rada: od ogla\u0161avanja i selekcije, preko uslova rada, obuke i napredovanja, do otkaza. Tipi\u010dni osnovi diskriminacije su pol, starosno doba, nacionalna pripadnost, jezik, bra\u010dni i porodi\u010dni status, trudno\u0107a, invaliditet, politi\u010dko opredeljenje\u2026 Odredbe ugovora o radu koje uvode diskriminaciju su ni\u0161tave<\/strong>.<\/p>

Zakon o zabrani diskriminacije<\/strong> (ZZD) daje definicije, oblike i procedure za\u0161tite u radnopravnim odnosima:<\/p>

Diskriminacija u oblasti rada<\/strong><\/h3>

\u010clan 16<\/em><\/strong><\/p>

Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao \u0161to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na za\u0161titu od nezaposlenosti.<\/em><\/p>

Za\u0161titu od diskriminacije iz stava 1. ovog \u010dlana u\u017eiva lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje tra\u017ei posao, student i u\u010denik na praksi, lice na stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu u\u010destvuje u radu.<\/em><\/p>

Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isklju\u010denje ili davanje prvenstva zbog osobenosti odre\u0111enog posla kod koga li\u010dno svojstvo lica predstavlja stvarni i odlu\u010duju\u0107i uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time \u017eeli posti\u0107i opravdana, kao i preduzimanje mera za\u0161tite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog \u010dlana (\u017eene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi).<\/em><\/p>

U segmentu pola i roditeljstva, Zakon o rodnoj ravnopravnosti<\/strong> uvodi obaveze poslodavaca, prepoznaje polno\/rodno uznemiravanje, zabranu nepovoljnijeg tretmana zbog trudno\u0107e, porodiljskog i odsustva radi nege deteta, i dr. \u0161to bude korisno za sagledavanje \u0161ire slike i standarde ocene \u201enepovoljnijeg polo\u017eaja\u201c u praksi.<\/p>

Kako do\u0111e do diskriminacije kod poslodavca<\/strong><\/h2>

Iako ve\u0107ina poslodavaca zaista veruje da kod njih nema diskriminacije – jer oni svakako nemaju nameru da vr\u0161e diskriminaciju – ona se naj\u010de\u0161\u0107e doga\u0111a upravo zbog nejasno\u0107e \u0161ta je (sve) diskriminacija, slobodne ocene i slobodnog shvatanja pojedinih zaposlenih i svakako nedovoljno edukacije i internih akata.<\/p>

Oblici diskriminacije mogu biti:<\/p>

  1. Neujedna\u010deni kriterijumi<\/strong> kod zapo\u0161ljavanja i\/ili napredovanja (npr. kriterijumi koji de facto elimini\u0161u nekog pojedinca ili grupu).<\/li>
  2. Nedokumentovane odluke<\/strong> (nema tragova o objektivnim razlozima za razliku u tretmanu).<\/li>
  3. Tzv. \u201eneutralne\u201c prakse sa posrednim efektom<\/strong> (politika koja nominalno va\u017ei za sve, ali poga\u0111a srazmerno jednu grupu ili pojedinca).<\/li>
  4. Kod trudno\u0107e\/roditeljstva<\/strong>: povratak sa porodiljskog pra\u0107en degradacijom posla ili plata bude \u201ezamrznuta\u201c bez opravdanja i samo za tu zaposlenu.<\/li><\/ol>

    \u00a0<\/strong><\/p>

    Dokazivanje diskriminacije pred sudom<\/strong><\/h2>

    \u00a0<\/h2>

    U praksi Vrhovnog suda uo\u010davamo 3 zakonitosti:<\/span><\/p>

    1. sud insistira na uporednoj situaciji<\/strong> \u2013 zaposleni koji uka\u017ee da je diskriminisan ukazuje da postoji uzro\u010dna veza izme\u0111u nekog razloga diskriminacije i nepovoljnog ishoda po njega.<\/li>
    2. tra\u017ei se dokaz<\/strong> nepovoljnijeg polo\u017eaja zasnovanog na za\u0161ti\u0107enom osnovu (dokaz koji dokazuje da zaposleni diskriminisan zbog roda, godina, nacionalne pripadnosti, politi\u010dkog uverenja itd)<\/li>
    3. poslodavac mora pokazati legitimni cilj i proporcionalnost<\/strong> mere – ako tvrdi da je razlika u tretmanu me\u0111u zaposlenima objektivno opravdana.<\/li><\/ol>
      \u00a0<\/strong><\/h6>

      Zapa\u017eanja Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti<\/strong><\/h2>

      Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti\u00a0uo\u010dava<\/a>\u00a0da kod diskriminacije u radnim odnosima postoji jasan \u0161ablon pona\u0161anja poslodavca \u2013 primeri: preme\u0161taj na ni\u017ee radno mesto po povratku sa porodiljskog, uskra\u0107ivanje napredovanja \u201ezbog godina\u201c, uskra\u0107ivanje obuke zbog bra\u010dnog i\/ili porodi\u010dnog statusa, nemogu\u0107nost napredovanja zbog politi\u010dkog uverenja.<\/p>

      \u00a0<\/p>

      Procedura za\u0161tite: Poverenik vs. sud<\/strong><\/h2>

      Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti<\/strong> predstavlja br\u017eu i neformalniju za\u0161titu. Njemu se podnosi pritu\u017eba, a on daje mi\u0161ljenje i preporuku. Poverenik ne mo\u017ee preduzeti mere ka\u017enjavanja poslodavca, ali ponekad je za brzu korekciju dovoljna i javna preporuka<\/strong>.<\/p>

      Parni\u010dni postupak<\/strong> podrazumeva tu\u017ebu radi utvr\u0111enja diskriminacije, zabrane daljeg vr\u0161enja, uklanjanja posledica i naknade \u0161tete (materijalne i nematerijalne).<\/p>

      Zakon je ovim imao nameru da teret dokazivanja olak\u0161a za tu\u017eioca: ako zaposleni u\u010dini verovatnim diskriminaciju, poslodavac dokazuje da do diskriminacije nije do\u0161lo.<\/p>

      Prevencija diskriminacije kod poslodavca<\/strong><\/h2>

      Poslodavci mogu prevenirati diskriminaciju uz obuku zaposlenih i kulturu po\u0161tovanja. Antidiskriminaciona politika podrazumeva jasne definicije, relevantne primere neposredne i posredne diskriminacije, zabranu uznemiravanja i odmazde.<\/p>

      Standardizovani kriterijumi za zapo\u0161ljavanje, ocenjivanje u\u010dinka, napredovanje i nagra\u0111ivanje spre\u010davaju diskriminaciju.<\/p>

      Za svaku meru prema zaposlenima koja pravi razliku me\u0111u njima, potrebno je pripremiti zapisnik u kojem se navodi: legitimni cilj, nu\u017enost mere i proporcionalnost.<\/p>

      Ukoliko nisu uskla\u0111eni sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, interne akte kod poslodavca treba izmeniti tako da se ne dogodi nepovoljniji tretman zbog trudno\u0107e ili roditeljstva, napraviti procedure za prijavu uznemiravanja, interne planovi i mere spre\u010davanja diskriminacije.<\/p>

      Primeri posredne diskriminacija<\/strong><\/h2>

      Posredna diskriminacija postoji kada odre\u0111ena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji polo\u017eaj u odnosu na druga lica – lice koje tra\u017ei zaposlenje ili zaposlenog, zbog odre\u0111enog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja.<\/p>

      Primeri:<\/p>