Direktor privrednog društva nije samo formalni rukovodilac kompanije. On je odgovoran za upravljanje poslovanjem, strateško odlučivanje i ostvarenje poslovnih ciljeva.
U privrednim društvima, direktor je zakonski zastupnik. U akcionarskim društvima i društvima sa ograničenom odgovornošću, direktor (ili više njih) ima ovlašćenje da zastupa društvo, vodi poslove i donosi odluke koje proizvode pravne posledice po samo društvo.
Bez obzira na to da li je direktor istovremeno i osnivač, zaposleni ili angažovan van radnog odnosa, njegova pravna pozicija je uvek dvostruka:
- u društvu – on upravlja i zastupa,
- prema trećim licima – on je lice čije radnje neposredno obavezuju društvo.
Načini angažovanja direktora
1. Direktor privrednog društva u radnom odnosu
Direktor može zasnovati radni odnos sa privrednim društvom, na određeno ili neodređeno vreme. U tom slučaju, na njega se primenjuju odredbe Zakona o radu, uključujući prava i obaveze koje važe za sve zaposlene.
Specifičnost radnog odnosa direktora ogleda se u sledećem:
- ugovor na određeno vreme može trajati duže od 24 meseca,
- direktor može biti odranije zaposlen kod društva i potom imenovan na funkciju direktora, uz pravo povratka na prethodno radno mesto po isteku mandata,
- zarada direktora oporezuje se kao i zarada drugih zaposlenih.
Sa direktorom koji je u radnom odnosu ne mogu se zaključivati drugi ugovori, jer bi to predstavljalo nedozvoljeno dupliranje pravnih osnova.
Konkretno, nije dozvoljeno da direktor koji ima ugovor o radu sa društvom istovremeno zaključuje ugovor o konsultantskim, savetodavnim ili sličnim uslugama sa istim društvom, ukoliko se tim ugovorima uređuju poslovi koji su već obuhvaćeni njegovim radnopravnim statusom i ovlašćenjima.
2. Direktor privrednog društva van radnog odnosa (menadžerski ugovor)
Privredno društvo može direktora angažovati i bez zasnivanja radnog odnosa, na osnovu odluke nadležnog organa o imenovanju. U tom slučaju, sa direktorom se zaključuje ugovor o pravima i obavezama direktora (menadžerski ugovor, direktorski ugovor).
Najvažnija odlika ovog ugovora je da ne postoji klasičan radnopravni odnos poslodavac-zaposleni. Reč je o dve formalno ravnopravne strane koje slobodno uređuju svoj ugovorni odnos.
Ovim ugovorom uređuju se:
- naknada za rad,
- trajanje mandata,
- prava na odsustvo, odmor i zaštitu na radu,
- obaveze, odgovornosti i razlozi za razrešenje.
Naknada imenovanog direktora oporezuje se kao drugi prihod, u skladu sa poreskim propisima.
Iako zakon ne propisuje minimalnu visinu naknade, poreski organi insistiraju da ona bude realna i adekvatna, kako bi se izbegao utisak prikrivenog izbegavanja poreza. U praksi, simbolične naknade zahtevaju posebno obrazložene odluke nadležnog organa društva.
Šta menadžerski ugovor obično sadrži
Zakon o radu ne propisuje obaveznu sadržinu ugovora o pravima i obavezama direktora, ali praksa je pokazala da je precizno definisanje važno za sprečavanje sporova i jasnu raspodelu odgovornosti između direktora i društva.
Menadžerski ugovor bi trebalo da sadrže sledeće odredbe:
- Predmet ugovora i opis funkcije (preciziranje obima njegovih ovlašćenja u skladu sa osnivačkim aktom, statutom i odlukama nadležnih organa društva);
- Trajanje mandata (ugovor se najčešće zaključuje na period za koji je direktor imenovan, uz mogućnost prestanka po osnovu razrešenja, isteka mandata ili drugih ugovorom predviđenih razloga);
- Naknada za rad direktora (visina naknade, način i dinamika isplate, kao i eventualni varijabilni deo naknade (bonusi, stimulacije));
4. Prava direktora:
- odsustvo i odmor,
- naknada troškova (službena putovanja, reprezentacija),
- korišćenje službenih sredstava (vozilo, telefon, računar),
- druga prava u skladu sa dogovorom ugovornih strana.
5. Obaveze i odgovornosti direktora (pored zakonskih dužnosti propisanih Zakonom o privrednim društvima, ugovorom se mogu dodatno urediti neke specifične ukoliko su u skladu sa zakonom i pravnim poretkom)
6. Kriterijumi uspešnosti i stimulacije (ugovor može sadržati merljive ciljeve (KPI);
7. Odgovornost za štetu i osiguranje (Uređuje se odgovornost direktora za štetu nanetu društvu, kao i mogućnost ugovaranja osiguranja od profesionalne odgovornosti, ukoliko je primenjivo);
8. Razlozi i način prestanka ugovora (uslovi pod kojima ugovor prestaje, uključujući razrešenje direktora, otkazne rokove, kao i eventualne posledice prestanka ugovora);
9. Rešavanje sporova i merodavno pravo (ugovorom se određuje nadležni sud ili arbitraža, kao i pravo koje se primenjuje na tumačenje ugovora ukoliko je direktor stranac).
Kada birati ugovor o radu, a kada menadžerski ugovor
Radi lakšeg sagledavanja razlika između ugovora o radu i menadžerskog ugovora, u nastavku dajemo uporedni prikaz njihovih osnovnih karakteristika:
| Kriterijum | Ugovor o radu sa direktorom | Menadžerski ugovor |
| Radni status | Direktor zasniva radni odnos i smatra se zaposlenim | Direktor ne zasniva radni odnos |
| Prava iz rada | Sva prava iz Zakona o radu (radno vreme, odmor, bolovanje) | Prava samo u obimu ugovora |
| Fleksibilnost odnosa | Ograničena pravilima radnog prava | Veća ugovorna fleksibilnost |
| Naknada za rad | Ima karakter zarade | Ima karakter naknade (ne zarade) |
| Tipične situacije | Stalno prisustvo, operativno upravljanje | Profesionalni menadžment |
Direktor – osnivač društva
Kada je direktor istovremeno i osnivač društva, on:
- nije u obavezi da zasnuje radni odnos,
- može obavljati funkciju i bez ugovorene naknade.
Međutim, društvo je u tom slučaju u obavezi da obračunava i plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje na minimalnu osnovicu, osim ako postoji zakonski osnov za izuzeće.
Izuzeci od plaćanja doprinosa za direktora
Društvo nije u obavezi da plaća poreze i doprinose za direktora u sledećim slučajevima:
- direktor je zaposlen kod drugog poslodavca,
- direktor je preduzetnik koji samostalno obavlja delatnost i za sebe plaća poreze i doprinose.
Ove situacije zahtevaju pažljivu dokumentaciju, jer se u praksi često proveravaju u poreskim kontrolama.
Direktor – stranac
Pravni režim zavisi od načina angažovanja:
- Direktor u radnom odnosu – mora imati radnu dozvolu i dozvolu za privremeni boravak.
- Imenovani direktor (bez radnog odnosa) – ne mora imati radnu dozvolu, ali u Republici Srbiji može boraviti najviše 90 dana u periodu od 180 dana.
Radna dozvola i dozvola za privremeni boravak (jedinstvena dozvola) su dakle, neophodne, bilo da direktor zaključuje ugovor o radu ili planira da boravi u Srbiji duže od 90 dana.
Sa ovim budite oprezni – pogrešan izbor modela angažovanja može dovesti do prekršajne odgovornosti društva.
Ovlašćenja direktora privrednog društva
Ovlašćenja direktora proizlaze iz:
- zakona,
- osnivačkog akta ili statuta,
- odluka nadležnih organa društva.
Osnovna ovlašćenja uključuju:
- zaključenje ugovora u ime i za račun društva,
- zastupanje pred sudovima i državnim organima,
- donošenje odluka o radnim odnosima zaposlenih.
Direktor može preneti pojedina ovlašćenja na druga lica, ali prenos ovlašćenja ne oslobađa direktora odgovornosti. U odnosu prema trećim licima, odgovornost uvek ostaje na direktoru kao zakonskom zastupniku.
Odgovornosti direktora privrednog društva
Odgovornosti direktora su široke i ima ih više. Direktor je odgovoran i po zakonu i po ugovoru, a njegova odgovornost može biti disciplinska (interna), prekršajna, pa čak i krivična.
Od direktora se očekuje da postupa sa pažnjom dobrog privrednika, što znači da se podrazumeva da je on najpre stručan, a zatim i svestan da je njegova uloga da postupa u najboljem interesu društva koje zastupa, uzdržavajući se od nanošenja štete ostalim učesnicima u ugovornom odnosu i privredi.
1) Dužnosti direktora prema Zakonu o privrednim društvima
Zakon propisuje posebne dužnosti direktora, među kojima su:
- dužnost pažnje – postupanje u najboljem interesu društva,
- dužnost prijavljivanja ličnog interesa,
- dužnost izbegavanja sukoba interesa,
- dužnost čuvanja poslovne tajne,
- dužnost poštovanja zabrane konkurencije.
Povreda ovih dužnosti može dovesti do lične odgovornosti direktora za štetu a o njima smo više pisali
2) Odgovornost za štetu
Direktor odgovara društvu, članovima društva, a u određenim slučajevima i poveriocima (tzv. probijanje pravne ličnosti), ukoliko se dokaže da je šteta nastala njegovim nesavesnim ili nepažljivim postupanjem.
3) Poreska i prekršajna odgovornost
Svi finansijski izveštaji i plaćanja obaveza – odgovornost su direktora. On može biti odgovoran:
- za neplaćanje poreza i doprinosa,
- za nepodnošenje ili netačno podnošenje poreskih prijava,
- za kašnjenje u dostavljanju izveštaja nadležnim organima.
Odgovornost može biti prekršajna, ali i krivična, u zavisnosti od težine povrede.
4) Odgovornost prema zaposlenima
Sve odluke u vezi sa:
- zapošljavanjem,
- prestankom radnog odnosa,
- disciplinskim postupcima,
- organizacijom rada i bezbednošću na radu,
formalno donosi direktor. Njegov potpis predstavlja volju privrednog društva, bez obzira na internu podelu odgovornosti.
Zaključak
Direktor nije samo formalna funkcija, već nosilac najvećeg pravnog rizika u poslovanju privrednog društva. Zbog toga zakonodavac insistira na jasno definisanom statusu, ovlašćenjima i odgovornostima, kao i na adekvatnoj naknadi za njegov rad.
Neodgovarajuće strukturiran odnos sa direktorom često je uzrok poreskih, radnopravnih i korporativnih sporova. Zbog toga je pravilno angažovanje direktora jedno od glavnih pitanja stabilnog poslovanja svakog privrednog društva.