Vize i radne dozvole za strance u Srbiji

Poslodavci u Srbiji suočavaju se sa manjkom radne snage, dok istovremeno vide svoje konkurente koji su taj problem prevazišli angažovanjem stranaca.

Tada se postavljaju sledeća pitanja:

Koji stranci mogu biti legalno angažovani u Srbiji? Kakve su im vize i radne dozvole potrebne? Ko to pribavlja i gde?

1. Da li je strancu potrebna viza da bi došao u Srbiju

Razlikujemo dve vrste stranaca: one kojima ne treba posebna viza, i one kojima su vize neophodne. Ovo zavisi od viznog režima koji Republika Srbija ima sa matičnom državom tog stranca.

Državljani zemalja sa kojima Srbija ima bezvizni režim (npr. EU, Rusija, Turska, SAD…) mogu ući i boraviti do 90 dana u 180 dana bez vize.

Međutim, ako žele da ostanu duže ili da rade, moraju da regulišu privremeni boravak, a zatim da dobiju radnu dozvolu.

Za državljane zemalja koje nemaju bezvizni režim, potrebna je viza za duži boravak (viza D), koja omogućava ulazak u Srbiju radi podnošenja zahteva za privremeni boravak i rad.

Najpouzdaniji način da znate da li je određenom strancu potrebna viza, jeste da proverite OVDE.

2. Vrste viza

Ukoliko stranac dolazi iz zemlje za koju se zahteva viza za ulazak u Srbiju, razlikujemo 3 vrste viza:

1. VIZA A – aerodromska tranzitna viza

Ova viza podrazumeva da stranac ne ulazi na na teritoriju Republike Srbije. Ona se izdaje na period do šest meseci za jedan ili više prolaza kroz međunarodno tranzitno područje aerodrome. Stranac koji ne napušta međunarodno tranzitno područje aerodroma ili aviona tokom presedanja između dva leta, ne mora obezbediti ovu vrstu vize.

Nekadašnja tranzitna viza B, ukinuta je izmenama Zakona o strancima. Podrazumevala je kratkotrajno tranzitno zadržavanje, ali ona sada ona spada pod vizu C.

2. VIZA C – viza za kraći boravak

Viza B izdaje se za tranzit preko teritorije Republike Srbije ili boravak na teritoriji Republike Srbije do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, računajući od dana prvog ulaska.

Kraći boravak podrazumeva turistička, poslovna i druga putovanja i ova viza važi za jedan, dva ili više ulazaka u Republiku Srbiju.

Viza C, odnosno viza za kraći boravak ne može biti osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak u Republici Srbiji.

3. VIZA  – viza za duži boravak

Viza D (dugoročna viza) izdaje se za boravak duži od 90 dana, najčešće do 180 dana.

Potrebna je svim državljanima iz viznog režima, ukoliko planiraju da podnesu zahtev za boravak u Srbiji iz bilo kog razloga:

–             Zapošljavanje,

–             Školovanje

–             Spajanje porodice itd.

Ona sama po sebi nije radna dozvola, ali služi kao osnova za kasnije regulisanje boravka i rada kroz jedinstvenu dozvolu.

Izdaje je diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije u zemlji porekla ili online preko portala Welcome to Serbia.

Sa ovom vizom stranac može da uđe u Srbiju i podnese zahtev za privremeni boravak i radnu dozvolu.

Ukoliko je još prilikom zahteva za odobrenje vize D stranac naveo da mu je boravak potreban radi zapošljavanja u Srbiji, on ne mora podnositi novi zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole (u roku trajanja vize D).

Takođe, kad se stranac nalazi u Srbiji, a ova viza mu ističe, on se ne mora vraćati u zemlju porekla da bi je produžio, već to čini podnošenjem zahteva online.

3. Opšti uslovi za izdavanje vize

Iz ma kog razloga da se podnosi zahtev za vizu, podnosilac prilaže sledeće:

• popunjen obrazac zahteva za vizu;
• važeći pasoš (pasoš mora biti važeći najmanje 90 dana nakon nameranog datuma odlaska iz R. Srbije, koji sadrži najmanje dve uzastopne prazne stranice i koji je izdat u poslednjih 10 godina);
• fotografija (dimenzija 3.5 x 4.5 cm);
• taksa za izdavanje vize;
• dokaz o svrsi i razlozima boravka u Srbiji;
• pozivno pismo:
• za privatnu posetu – pozivno pismo overeno od nadležnog organa Republike Srbije
• za poslovnu posetu – pozivno pismo kompanije u Srbiji;
• za zaposlenje – ugovor o radu ili ponuda za zaključenje ugovora;
• za turističku posetu – potvrda turističke agencije o plaćenom aranžmanu (vaučer ili druga potvrda o uplati);
• odgovarajuće i važeće putno zdravstveno osiguranje.

4. Odobreni privremeni boravak kao preduslov za rad

Kao što smo istakli, stranci koji u Srbiji borave bez vize do 90 dana ili imaju vizu C za boravak do 90 dana (turistički boravak), ne mogu pribaviti dozvolu za rad.

Neophodno je odobrenje privremenog boravka u Srbiji.

Privremeni boravak se odobrava na period do tri godine. Ovo je maksimalan rok, a odlučioci o ovom zahtevu (organi Republike Srbije), imaju diskreciono pravo da izdaju odobrenje i na kraći rok.

Odobrenje privremenog boravka najčešće se traži iz razloga:

• zaposlenje,
• osnivanje firme (samozapošljavanje),
• rad na međunarodnim projektima,
• spajanje porodice.

Zahtev se podnosi elektronski, preko portala eUprava ili Welcome to Serbia.

Boravak strancu prestaje ako istekne rok na koji je boravak odobren, otkazom boravka ili, ako mu je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera proterivanja iz zemlje.

Kako je u praksi najčešći razlog za traženje odobrenja privremenog boravka upravo da bi se stranac zaposlio, postupak za odobrenje privremenog boravka i postupak za izdavanje radne dozvole spojeni su u jedan, i oba zahteva se regulišu kroz postupak izdavanje jedinstvene dozvole – za boravak i rad.

5. Procedura izdavanja dozvola za privremeni boravak stranaca u Srbiji

Kada podnose zahtev za privremeni boravak u Republici Srbiji, strani državljani prilažu i odgovarajuću putnu isprava – pasoš – kao i sledeće dokaze:

• Prijavljenu adresu boravišta u Srbiji;
• Dokaz o posedovanju dovoljno sredstava za izdržavanje u Srbiji kako bi stranac koji će boraviti na teritoriji Republike Srbije bio finansijski osiguran;
• Zdravstveno osiguranje (privatno ili priznato iz države porekla)
• Administrativne takse

Zahtev za odobrenje privremenog boravka podnosi se na portalu eUprava, i on se može podneti i iz inostranstva.

Stranac će dobiti obaveštenje o odobrenju u eSandučetu, ali se nalepnica o odobrenom privremenom boravku svakako izdaje lično u MUP-u.

6. Jedinstvena dozvola – izdavanje

Svaki stranac koji u Srbiji boravi da bi ovde bio zaposlen, mora imati jedinstvenu dozvolu za rad i boravak.

Pre nego pojasnimo izdavanje jedinstvene dozvole, naglasićemo da ona nije neophodna strancima koji imaju vizu D. Njihova viza D, ukoliko je izdata po osnovu zapošljavanja u Republici Srbiji do 180 dana, ujedno je dozvola za boravak i rad u predviđenom periodu.

Stranci koji dolaze iz bezviznog režima, pribavljaju jedinstvenu dozvolu za rad i boravak.

Zahtev za jedinstvenu dozvolu podnosi se isključivo elektronski, preko Portala za strance.

Zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole može se podneti i iz inostranstva, dok podnosilac još uvek nije fizički u Srbiji.

Ko izdaje jedinstvenu dozvolu?

Jedinstvenu dozvolu, preko portala eUprava izdaju sinhronizovano MUP koji proverava ispunjenost uslova za boravak na teritorije Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) koja daje saglasnost da se na određeno radno mesto u Srbiji zaposli stranac.

Izdavanje jedinstvene dozvole regulisano je Pravilnikom o izdavanju jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad stranaca.

Zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole podnosi:

– stranac,

– poslodavac u ime stranca,

– lice koje oni ovlaste (advokat, agencija)

Ukoliko je podnosilac zahteva stranac – neophodno je da se registruje na jedinstvenom veb portalu za strance.

Ukoliko je podnosilac zahteva poslodavac – neophodno je da se poslodavac registruje na portalu eUprava (kao pravno lice, preduzetnik, ogranak, ustanova i dr.), nakon čega lice koje je ovlašćeno ispred poslodavca može podneti zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole na Portalu za strance i preduzimati druge radnje.

Nakon registracije, podnosiocu zahteva se dodeljuje Jedinstveno elektronsko sanduče (eSanduče) preko kojeg dobija sve potrebne instrukcije.

Koja dokumentacija se podnosi?

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole prilažu se:

1)           važeći pasoš / važeća lična karta

2)           fotografija stranca u boji, veličine 35 x 45 mm

3)           ugovor o radu (ili drugi ugovor o radnom angažovanju) ili ponuda za zaključenje ugovora o radu

4)      adresa boravišta/stanovanja, odnosno izjava o nameravanoj adresi stanovanja (ako stranac zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole podnosi iz inostranstva) dokazuje se ugovorom o zakupu ili izjavom stanodavca.

Sve se podnosi u formi elektronskog dokumenta u originalu ili u formi digitalizovanog dokumenta.

Dokumenti koji nisu izdati od strane nadležnih organa Republike Srbije ili koji nisu sačinjeni i na srpskom jeziku, dostavljaju se sa prevodom ovlašćenog sudskog prevodioca.

Test tržišta rada

Ukoliko zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole podnosi poslodavac, tom prilikom on pokreće I Test tržišta rada. Obaveštenje o tome da li je dozvoljeno da on zaposli takvu vrstu radnika daće Nacionalna služba za zapošljavanje u roku od 4 dana. Svaki poslodavac koji pokrene Test tržišta rada dobije ID broj.

Ukoliko zahtev za jedinstvenu dozvolu podnosi stranac-budući zaposleni, on će u prijavi biti dužan da unese ID broj koji je dodeljen njegovom budućem poslodavcu.

Preuzimanje jedinstvene dozvole

Zakonski rok za odlučivanje po zahtevu za jedinstvenu dozvolu skraćen je na 15 dana od podnošenja urednog zahteva.

Kao što smo pomenuli, zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole može se podneti i pre nego budući zaposleni-stranac dođe u Srbiju. Međutim, kada zahtev bude odobren, Ministarstvo unutrašnjih poslova izdaje jedinstvenu dozvolu u formi kartice – biometrijskog dokumenta, izdatog od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, što znači da je stranac mora preuzeti lično.

7. Prijavljivanje zaposlenog-stranca

Dobijanje dozvole nije kraj procedure.

Poslodavac mora svakako da prijavi radnika u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Izmenama zakona omogućeno je prijavljivanje stranca u CROSO već na osnovu potvrde o započetom procesu izdavanja kartice jedinstvene dozvole. Dakle, nije neophodno da stranac ima fizički izdatu dozvolu, dovoljno je da ima potvrdu o jedinstvenoj dozvoli da bi počeo legalno da radi kod poslodavca.

8. Produžavanje dozvola

Ni viza D ni jedinstvena dozvola nisu trajne. Izdaju se na određeni rok, i moraju se produžiti pre njihovog isticanja. Ukoliko je zahtev za produžetak podnet pre isteka, potvrda o prijemu zahteva dovoljna je za legalan boravak i rad do dobijanja konačnog rešenja.

9. Zapošljavanje stranaca u praksi

Iz naše advokatske prakse izdvajamo nekoliko kritičnih grešaka koje poslodavci često prave.

1. Početak rada pre dobijanja dozvole je najskuplja greška – kazne mogu dostići 2.000.000 dinara za poslodavca i 150.000 dinara za odgovorno lice.
2. Dalje, najčešći uzrok prolongiranja procedure je nepotpuna dokumentacija. Posebno problematične su strane diplome koje nisu propisno overene ili čiji prevodi nisu urađeni kod ovlašćenog tumača.
3. Na kraju, pojedini stranci mogu biti legalno zaposleni u Srbiji i bez radne dozvole, a o tome smo pisali OVDE.

Zaključak

Zapošljavanje stranaca u Srbiji nije previše jednostavno, ali sa adekvatnom pripremom i poznavanjem koraka može se efikasno sprovesti. Važno je razumeti da se radi o procesu koji zahteva vreme, pažnju i preciznost u dokumentaciji.

Preporučujemo da se sa pripremama počne najmanje tri meseca pre planiranog početka rada. Ovaj period omogućava blagovremeno prikupljanje dokumentacije i rešavanje eventualnih problema.

Konsultacija sa advokatom na početku procesa može uštedeti mnogo vremena i novca tokom procedure. Svaki slučaj ima svoje specifičnosti koje zahtevaju individualni pristup

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners