Novi Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju: šta se menja u pravnom prometu

Novi Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (dalje: Novi Zakon o elektronskom dokumentu)  uvodi usklađivanje sa EU (eIDAS 2.0), digitalni novčanik i širu upotrebu elektronske identifikacije i usluga poverenja. Cilj je da elektronski dokument postane ravnopravan (i praktično upotrebljiv) u svakodnevnom pravnom prometu, od ugovora do komunikacije sa državnom upravom.

Zašto se menja postojeći Zakon o elektronskom dokumentu iz 2021. godine

Postojeći okvir u Srbiji već poznaje elektronski dokument, ali njegova upotreba u praksi zaostaje za mogućnostima.

Kao ciljevi strategije razvoja informacionog društva u Srbiji ističu se:

• Razvijena elektronska uprava u službi građana i privrede
• Unapređena informaciona bezbednost građana, javne uprave i privrede
• Unapređenje digitalnih znanja i veština građana
• Podizanje kapaciteta zaposlenih u javnom i privatnom sektoru za korišćenje novih tehnologija
• Digitalizacija usluga i poslovanja u javnom i privatnom sektoru itd

Sve to se ne može implementirati dok su kao najvažniji problemi identifikovani:

• nedovoljna upotreba elektronskih usluga
• neujednačena praksa organa i institucija
• tehnička i pravna ograničenja u razmeni dokumenata
• nedostatak usklađenosti sa evropskim sistemima

Posledica toga je da elektronski dokument često postoji „na papiru“, ali ne i u realnom poslovanju.

Šta je eIDAS 2.0

eIDAS 2.0 je unapređena verzija regulative Evropske Unije Electronic Identification, Authentication and Trust Service usvojene 2024. godine

Suština reforme i izmena postojećeg Zakona o digitalnom dokumentu je usklađivanje sa evropskom regulativom (eIDAS 2.0), što podrazumeva:

• interoperabilnost sistema između država (priznavanje elektronskih identiteta preko granica)
• jedinstvene standarde za elektronske usluge

To je glavni preduslov da elektronski dokument dobije punu funkcionalnost u međunarodnom prometu. U praksi bi ovo značilo da nema više potrebe za nostrifikacijom digitalnih sertifikata.

Najvažnije novine koje Novi Zakon o elektronskom dokumentu donosi

1. Digitalni novčanik (EUDI Wallet, E-Wallet)

Najzanimljiviji deo novog zakona je uvođenje Evropskog novčanika za digitalni identitet.

EUDI Wallet je zapravo aplikacija za mobilni telefon (poput mBanking, e-Uprava) koja će vam omogućiti da na jednom mestu čuvate ličnu kartu, vozačku dozvolu, diplome i bankovne kartice.

Nacrt zakona predviđa strogu sertifikaciju ovih „novčanika“ na svakih 5 godina, uz procene ranjivosti svake dve godine. Procena ranjivosti podrazumeva proveru sertifikacionih tela (njihove otpornosti na zloupotrebe, bezbednost podataka itd).

Cilj EUDI Walleta je da digitalni identitet građana Srbije bude priznat u celoj EU (npr. da možete da iznajmite auto ili otvorite račun u banci u inostranstvu koristeći samo tu aplikaciju).

Ukratko, koncept digitalnog novčanika omogućava:

• čuvanje digitalnih dokumenata i identiteta
• jednostavno dokazivanje identiteta
• korišćenje podataka bez ponovnog dostavljanja

2. Jačanje elektronske identifikacije

Novi Zakon o elektronskom dokumentu dodatno razvija:

• pouzdanu identifikaciju korisnika
• pravnu sigurnost elektronskog identiteta
• mogućnost korišćenja u različitim sistemima

Zbog toga uvodi detaljnu Šemu elektronske identifikacije sa ciljem da identifikacija postane jednako pouzdana kao lično prisustvo.

 

3. Elektronski atributi

Novi Zakon o digitalnom dokumentu uvodi „elektronske potvrde atributa“ (npr. potvrda da ste student, da imate određenu licencu ili da ste zaposleni), koje će izdavati javni organi ili ovlašćena pravna lica.

Zakon to definiše ovako u članu 2:

55)       atribut je svojstvo, karakteristika, kvalitet, pravo ili ovlašćenje fizičkog ili pravnog lica, kao i svojstvo, odnosno karakteristika materijalnog ili nematerijalnog objekta, odnosno stvari;

56)       elektronska potvrda atributa je potvrda u elektronskom obliku kojom se na pouzdan način omogućava autentifikacija atributa;

57)       kvalifikovana elektronska potvrda atributa je elektronska potvrda atributa koju izdaje pružalac kvalifikovane usluge od poverenja, a koja ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom;

Na primeru, ovo bi značilo:

lična karta = dokument

datum rođenja = atribut

potvrda „ima više od 18“ = elektronski atribut

Tzv. „obične“ atribute će izdavati pružaoci usluga od poverenja, a tzv „kvalifikovane“ atribute – izdavaće organi javne vlasti odnosno kvalifikovani pružaoci usluga od poverenja.

4. Usluge od poverenja

Novi Zakon o elektronskom dokumentu uvodi stroži nadzor nad pružaocima usluga od poverenja (izdavaocima elektronskih atributa). Pored stručnog osoblja, odgovornosti za štetu, sistema bezbednosti itd. sada će oni imati i ažuran plan završetka rada kako bi se osigurao kontinuitet kvalifikovanih usluga i podataka građana.

5. Ostale važne izmene

Među ostalim temama, može se izdvojiti arhiviranje. Naime, dodatno se preciziraju pravila za dugotrajno čuvanje elektronskih dokumenata (tzv. e-arhiviranje), kako bi dokumenti ostali validni i čitljivi decenijama.

Razvoj usluga od poverenja

Novi Zakon o elektronskom dokumentu poseban fokus stavlja na usluge od poverenje (tzv. trust services):

• elektronski potpis
• elektronski pečat
• vremenski žig
• elektronska dostava

koje treba da postanu osnova digitalnog pravnog prometa.

Ove usluge omogućavaju zamenu funkcija koje su u tradicionalnom pravnom prometu obavljali papir, potpis i pečat: identifikaciju lica, potvrdu volje, dokazivanje vremena i pouzdanu razmenu dokumenata. One čine infrastrukturu svakog elektronskog pravnog odnosa. Bez ovih usluga, elektronski dokument bi ostao tehnički zapis, dok sa njima on postaje pravno relevantan i upotrebljiv u pravnom prometu.

Elektronski dokument kao standard

Svrha novog Zakona jeste da:

• elektronski dokument bude primarni, a ne alternativni oblik
• digitalna razmena zameni papirnu komunikaciju
• pravna sigurnost bude jednaka (ili bolja) sa tradicionalnim dokumentima

Šta se suštinski menja u pravnom prometu

Nakon stupanja na snagu Novog Zakona o elektronskom dokumentu, menja se nekoliko ključnih stvari:

1. Način zaključenja pravnih poslova

Ugovori, izjave i drugi pravni akti:

• više neće zahtevati fizičko prisustvo
• mogu se zaključivati u potpunosti digitalno
• biće lakše dokazivi u elektronskom obliku

2. Dokazna snaga elektronskih dokumenata

Zakon ide ka:

• većoj pravnoj sigurnosti
• jasnijim pravilima dokazivanja
• smanjenju dilema u sudskoj praksi

3. Komunikacija sa organima vlasti

Očekuje se:

• veća digitalizacija uprave
• smanjenje fizičkih procedura
• standardizacija elektronske komunikacije

Problemi koje zakon prepoznaje i ne rešava u potpunosti

Novi Zakon kao pravni okvir je samo prvi korak. U realnosti postoje značajna ograničenja:

• nedovoljna tehnička spremnost sistema
• ograničen broj pružalaca usluga od poverenja
• troškovi implementacije
• nedovoljna informisanost korisnika

FAQ – Novi Zakon o elektronskom dokumentu – najčešća pitanja

Kada Novi Zakon o elektronskom dokumentu stupa na snagu?

Prema nacrtu, novi Zakon će stupiti na snagu osam dana nakon objavljivanja u Službenom glasniku. U ovom trenutku, on još uvek nije usvojen.

Da li je elektronski dokument pravno važeći kao papirni?

Da. Nacrt zakona izričito predviđa da se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost, dokazna snaga niti pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku (član 7)
U praksi, to znači da elektronski dokument može imati isti pravni efekat kao papirni, pod uslovom da su ispunjeni ostali zakonski zahtevi.

Šta je digitalni identifikacioni novčanik i da li je obavezan?

Digitalni identifikacioni novčanik je sredstvo elektronske identifikacije koje omogućava korisniku da čuva, upravlja i deli svoje identifikacione podatke i elektronske potvrde atributa

Njegovo korišćenje nije obavezno. Zakon izričito predviđa da licima koja ga ne koriste ne sme biti ograničen pristup uslugama, tržištu rada ili preduzetništvu.

Zaključak

Novi Zakon o elektronskom dokumentu ne uvodi samo nove institute, on pokušava da modernizuje tradicionalni pravni promet. Sa papira i formalnog pristupa na digitalni, interoperabilan i automatizovan sistem.

Ipak, u praksi, stvarni efekat zakona zavisiće od:

• tehničke spremnosti sistema
• ujednačene primene
• poverenja korisnika u digitalne alate

I upravo tu će se videti da li elektronski dokument postaje pravilo ili ostaje izuzetak još dugi niz godina.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners