Statusne promene – podela društva

Kako biznis raste, prvobitna struktura privrednog društva (dalje: društvo; kompanija) često prestaje da odgovara realnom poslovanju. Delatnosti se šire, pojavljuju se novi proizvodi, investitori, naslednici, a ponekad i zaoštreni sukobi među članovima.

Kompanije se mogu odlučiti za statusne promene iz mnogo razloga: odvajanje profitnih centara, privlačenje investitora, prodaja jednog dela biznisa, smanjenje rizika ili poreska i operativna reorganizacija.

U ovom tekstu objašnjavamo šta podrazumeva podela društva kao statusna promena, u kojim situacijama se najčešće koristi i na šta kompanije moraju obratiti pažnju pre nego što pokrenu ovaj proces.

Šta podrazumeva podela društva kao statusna promena?

Prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije, podela društva predstavlja statusnu promenu u kojoj jedno društvo prenosi svoju imovinu i obaveze na jedno ili više drugih društava.

Postoji nekoliko modela podele društva:

• podela uz osnivanje novih društava – postojeće društvo prenosi imovinu na dva ili više novih društava i prestaje da postoji
• podela uz pripajanje – imovina društva prenosioca prelazi na dva ili više postojećih društava i prestaje da postoji
• mešovita podela – kombinacija prethodna dva modela (imovina društva prenosioca prelazi na jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava)

Kompanije se mogu reorganizovati i uz statusnu promenu izdvajanje, kada deo imovine prelazi na novo društvo, ali originalna kompanija nastavlja da postoji. Ovaj model se često koristi kada kompanija želi da izdvoji određeni segment poslovanja bez potpunog gašenja postojećeg pravnog lica.

Kada se kompanije odlučuju na podelu društva

Podela društva je najčešće deo šire poslovne strategije.

Razdvajanje različitih poslovnih celina

Mnoge kompanije vremenom razviju više različitih delatnosti koje više nemaju smisla pod jednim pravnim licem.

Na primer, IT kompanija razvija SaaS proizvode, outsourcing usluge i konsultantski segment. Svaki od ovih delova ima drugačije troškove, zaposlene i poslovnu strategiju.

Podelom vlasnici dobijaju jasniju kontrolu nad svakim segmentom i lakše mere profitabilnost.

Ulazak investitora

Investitor često ne želi da ulaže u kompaniju koja ima više nepovezanih aktivnosti.

Ako društvo paralelno poseduje nepokretnosti, razvija proizvod i obavlja operativne usluge, investitor može insistirati da se određeni deo poslovanja prethodno izdvoji. Na taj način investitori jasnije vide u šta ulažu, dok osnivači zadržavaju ostatak poslovanja.

Prodaja jednog dela biznisa

Kompanija nekada želi da proda samo jedan segment poslovanja.

Na primer, porodična firma može želeti da proda distributivni deo poslovanja, ali da zadrži proizvodnju. Prethodna podela društva tada omogućava da deo biznisa postane samostalna celina koju je lakše prodati.

Ograničavanje poslovnog rizika

Neki delovi poslovanja nose veći rizik od drugih.

To može biti npr. razvoj novog proizvoda, međunarodno poslovanje, poslovanje sa većim regulatornim rizicima, aktivnosti koje uključuju veću odgovornost prema trećim licima itd.

Kompanije često žele da zaštite vrednu imovinu tako što će je odvojiti od rizičnijeg operativnog poslovanja.

Planiranje nasledstva u porodičnim kompanijama

Kod porodičnih kompanija podela može biti deo dugoročnog planiranja.

Jedan naslednik želi da vodi proizvodnju, drugi maloprodaju, treći nije zainteresovan za operativno upravljanje.

Podela kao statusna promena nekada pomaže da se pažljivom podelom društva potencijalni konflikti u budućnosti preduprede.

Sukobi među članovima društva

Konflikt među partnerima – članovima društva jeste čest slučaj u praksi i veliki okidač za podelu društva.

Kada članovi više ne mogu da se dogovore oko razvoja poslovanja, investicija ili raspodele dobiti, podela društva nekada predstavlja efikasnije rešenje od dugotrajnih sudskih sporova.

Kako izgleda postupak podele društva?

Faktička podela društva uključuje više aktivnosti:

• izradu plana podele
• donošenje odluka članova društva
• procenu imovine i obaveza
• zaštitu poverilaca
• objavljivanje potrebnih dokumenata
• registraciju statusne promene kod Agencija za privredne registre

U zavisnosti od industrije, mogu postojati i dodatni regulatorni ili poreski koraci.

Formalna podela društva sprovodi se u dva koraka:

• Objava nacrta plana podele

Nacrt plana podele društva ono objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima, i dostavlja APR-u radi objavljivanja na internet stranici najkasnije 60 dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni.

Uz nacrt se objavljuje i obaveštenje članovima društva o vremenu i mestu gde mogu izvršiti uvid u dokumente i akte, osim ako je društvo takvo obaveštenje uputilo svakom članu lično.

Objavljivanjem nacrta plana podele smatra se da su i poverioci društva obavešteni o statusnoj promeni.

• Registracija statusne promene

Nakon usvajanja i stupanja na snagu plana podele, Registracija statusne promene vrši se u skladu sa zakonom o registraciji. Registracija statusne promene ne može se vršiti pre isplate nesaglasnih članova društva koje učestvuje u statusnoj promeni.

Budući da društvo prenosilac podelom društva prestaje da postoji – registruje se njegovo brisanje, i to bez postupka likvidacije.

Sa druge strane, za jedno ili više društava sticalaca vrši se registracija osnivanja podnošenjem jedinstvene registracione prijave.

Povećanje, odnosno smanjenje osnovnog kapitala nastalo kao rezultat statusne promene registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Kako članovi dele društvo

Plan podele je centralni dokument ove statusne promene i u njemu se nalazi model po kojem će članovi podeliti društvo, odnosno udele u društvu prenosiocu. Plan podele mora da sadrži i:

• odnos udela u društvima sticaocima
• eventualne novčane doplate između članova
• datum od kada ti udeli proizvode prava

Zakon ne zahteva da svi članovi društva prenosioca postanu članovi novih društava, ali je svakako za bilo koji način podele neophodna saglasnost svakog člana (odluke se ne mogu donositi većinom, već isključivo saglasnošću svih članova).

Zavisno od modela iz plana podele, buduća vlasnička struktura može izgledati ovako:

Primer 1 – proporcionalna podela (najčešći model)

U DOO prenosiocu odnos članova je: Marko 60% – Jovana 40%

Društvo se deli na dva nova društva. Ako plan podele kaže da članovi zadržavaju iste proporcije:

Novo društvo A: Marko 60% – Jovana 40%

Novo društvo B: Marko 60% – Jovana 40%

Primer 2 – funkcionalna podela

Ako jedan partner preuzima jedan biznis segment, a drugi – drugi:

Staro društvo: Marko 50% – Jovana 50%

Nakon podele:

Društvo A (npr. SaaS) – Marko 100%

Društvo B (outsourcing) – Jovana 100%

Ovo je čest razlog kada se podela vrši kod partnerskih razlaza ili porodičnih biznisa.

Primer 3 – nesrazmerna raspodela uz kompenzaciju

Ako jedan član dobija profitabilniji deo biznisa, može postojati novčana kompenzacija drugom članu.

Pravne posledice statusne promene

U momentu registracije statusne promene, nastaju i posledice podele društva.

Budući da društvo prenosilac prestaje da postoji, imovina, prava i obaveze sa društva prenosioca u celosti prelaze na novoosnovana društva, odnosno društva sticaoce. Društva sticaoci postaju pravni sledbenici one imovinske celine koja je na njih preneta, što znači da odgovaraju za one obaveze koje su na njih prenete, do vrednosti imovine koja je na njih preneta.

Operativne posledice podele društva – zaposleni, ugovori, imovina društva koje se deli

Tokom podele društva moraju se jasno definisati faktički odnosi u budućim društvima:

• koja imovina prelazi na koje društvo
• šta se dešava sa aktivnim ugovorima
• da li je potrebna saglasnost banaka ili poslovnih partnera
• koji zaposleni prelaze u novo društvo
• kako se raspoređuju dugovi i obaveze
• šta se dešava sa licencama, softverima i intelektualnom svojinom

Upravo ovde kompanije često prave greške jer se fokusiraju samo na registraciju promene, a zanemaruju operativne posledice.

Zaštita poverilaca

Sam Zakon o privrednim društvima ostavlja mogućnost poveriocima društva prenosica da traže obezbeđenje svojih potraživanja usled statusne promene.

U praksi se postavilo i pitanje tzv. simulovane podele, koju društva sprovode u cilju izigravanja poverilaca. Naime, kada na novoosnovano društvo pređe više obaveza nego prava, ono je u samom startu prezaduženo i to ga vodi u stečaj.

Ukoliko se dokaže da je to urađeno upravo sa ciljem izigravanja poverilaca, sudska praksa je uvela solidarnu odgovornost između društava sticalaca koja su nastala podelom prvobitnog društva prenosioca.

FAQ – Najčešća pitanja o podeli društva

Da li je za podelu društva potrebna saglasnost svih članova?
U društvima sa ograničenom odgovornošću – da.

Da li originalna firma prestaje da postoji?
Kroz statusnu promenu podela društva – prvobitno društvo prestaje da postoji.

Da li dugovi prelaze na novo društvo?
Obaveze prelaze na nova društva u skladu sa planom podele.

Koliko traje postupak podele društva?
Trajanje postupka zavisi od kompleksnosti imovine, ugovora i odnosa među partnerima.

Da li je neophodno angažovati advokata za podelu društva?
Podela društva je kompleksan proces za koji je angažovanje advokata u potpunosti opravdano, a naročito kada postoji vredna imovina, zaposleni i aktivni ugovori.

Šta ako članovi društva ne mogu da se dogovore ni oko podele?

Ukoliko članovi nisu saglasni oko modela podele, opcije mogu biti:

• sudski spor
• prodaja biznisa trećem licu
• likvidacija društva
• u ekstremnim slučajevima, prinudna likvidacija

Uobičajene greške tokom podele društva

Kada kompanije potcene kompleksnost ovog procesa, među najčešćim greškama javljaju se:

• loša procena imovine
• ignorisanje poreskih posledica
• nerešeni ugovorni odnosi
• nejasna raspodela dugova
• prekasno uključivanje pravnih i poreskih savetnika

Greške napravljene u ovoj fazi mogu kasnije izazvati ozbiljne sporove i finansijske posledice.

Zaključak

Podela društva nije znak da kompanija posluje loše. Vrlo često predstavlja prirodan korak u razvoju biznisa koji je prerastao svoju prvobitnu strukturu.

Kada se pravilno planira, ova statusna promena može pojednostaviti poslovanje, privući investitore i dugoročno smanjiti poslovne rizike.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners

Preporučeni članci:

Sporovi među članovima DOO – kako nastaju i kako se rešavaju

Isključenje člana društva iz DOO: kada je moguće i kako izgleda postupak