Spajanje i pripajanje privrednih društava: statusne promene u Srbiji

Jedan od načina reorganizacije kompanija u Srbiji jesu statusne promene, među kojima su spajanje i pripajanje privrednih društava. Iako se ovi pojmovi u svakodnevnom govoru često koriste kao sinonimi, između njih postoje važne razlike koje utiču na vlasničku strukturu, kontinuitet poslovanja, prava članova društva, ali i odgovornost za dugove i obaveze.

U ovom tekstu objašnjavamo šta su spajanje i pripajanje privrednih društava, kako izgledaju postupci prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije i na šta kompanije treba posebno da obrate pažnju pre donošenja odluke o statusnoj promeni.

Šta je statusna promena?

U domaćem zakonodavstvu postoje 4 vrste statusnih promena:

• Spajanje
• Pripajanje
• Podela
• Izdvajanje

Suština statusnih promena jeste prenos imovine, prava i obaveza sa jednog društva na drugo društvo, uz određene posledice po pravni identitet društava koja učestvuju u postupku.

Jedna od najvažnijih karakteristika statusnih promena jeste tzv. univerzalna sukcesija. To praktično znači da društvo sticalac preuzima ne samo imovinu, već i ugovore, prava, obaveze, sudske sporove i sva druga pravna pitanja društva koje prestaje da postoji.

Statusna promena proizvodi pravno dejstvo tek registracijom kod Agencija za privredne registre.

Spajanja i pripajanje privrednih društava – u čemu je razlika

Među privrednicima, ali i u svakodnevnom poslovnom govoru, izrazi spajanje i pripajanje privrednih društava često se koriste kao sinonimi. Iako među njima ima sličnosti, sa pravnog i proceduralnog stanovišta, reč je o dva potpuno različita mehanizma sa različitim posledicama po sudbinu kompanija koje u njima učestvuju.

Šta je pripajanje privrednih društava? (Absorption)

Pripajanje privrednih društava je statusna promena u kojoj učestvuju najmanje dva društva, pri čemu jedno ili više njih (društva prenosioci) prenose celu svoju imovinu i obaveze na drugo, postojeće društvo (društvo sticalac).

Ključna pravna odlika pripajanja jeste prestanak postojanja društva koje se pripaja, i to bez sprovođenja postupka likvidacije ili stečaja. Društvo koje se pripaja se briše iz registra APR-a, dok društvo sticalac nastavlja da posluje, ali u uvećanom obimu. Ono automatski postaje univerzalni pravni sledbenik, što znači da preuzima sva prava, obaveze, ugovore, sudske sporove i dozvole društva koje je prestalo da postoji.

Primer: Zamislite veliku IT kompaniju (Društvo B) koja želi da preuzme manju, specijalizovanu agenciju za razvoj softvera (Društvo A). Nakon sprovedenog postupka pripajanja, Društvo A se briše iz registra, a svi njegovi klijenti, programeri i drugi zaposleni, oprema i ugovori prelaze pod okrilje Društva B, koje nastavlja da radi pod svojim starim imenom i matičnim brojem.

Pripajanje je vrlo često u praksi jer omogućava relativno jednostavnu konsolidaciju poslovanja bez osnivanja novog društva.

 

Šta je spajanje privrednih društava? (Consolidation)

Za razliku od pripajanja, spajanje je proces u kojem dva ili više društava (društva prenosioci) prenose celokupnu imovinu i obaveze na potpuno novo društvo koje se tek osniva u tom postupku (društvo sticalac).

U ovom scenariju, sva društva koja ulaze u proces spajanja prestaju da postoje i brišu se iz registra. Umesto njih, nastaje potpuno novo pravno lice koje preuzima njihov pravni kontinuitet. Članovi ili akcionari društava koja su prestala da postoje postaju članovi (vlasnici udela ili akcija) tog novonastalog društva.

Primer: Dve regionalne građevinske firme srednje veličine (Društvo A i Društvo B) uviđaju da pojedinačno ne mogu da konkurišu na velikim državnim tenderima. One donose odluku o spajanju. Sprovođenjem ove promene, i Društvo A i Društvo B se gase, a registruje se potpuno nova, veća građevinska kompanija (Društvo C), koja u svoj bilans unosi mehanizaciju, licence i reference oba prethodna društva.

Spajanje se ređe koristi od pripajanja, ali može biti korisno u situacijama sličnim navedenom primeru.

Spajanje i pripajanje privrednih društava – pregled razlika

Da biste lakše razumeli i odabrali adekvatan model za svoj biznis, ključne razlike možemo sistematizovati kroz nekoliko glavnih kriterijuma:

• Sudbina pravnog lica

Kod pripajanja, jedno društvo uvek „preživi“ (sticalac), dok druga nestaju. Kod spajanja, sva postojeća društva nestaju, a rađa se jedno sasvim novo privredno društvo.

• Administrativna složenost

Spajanje je po pravilu za nijansu složenije jer obuhvata i proceduru osnivanja novog društva (izrada novog osnivačkog akta, definisanje organa upravljanja od nule, dobijanje novog matičnog broja i PIB-a). Kod pripajanja se uglavnom vrši samo izmena postojećih akata društva sticaoca (npr. povećanje osnovnog kapitala, izmena i dopuna osnivačkog akta).

• Brend i tržišni identitet

Pripajanje se češće koristi kada uspešna kompanija želi da integriše manju firmu pod svoj već izgrađeni brend. Spajanje je idealno kada se spajaju ravnopravni partneri koji žele da kreiraju novi, jači zajednički identitet na tržištu.

Zašto se kompanije odlučuju za spajanje ili pripajanje privrednih društava?

Razlozi za statusne promene mogu biti veoma različiti i najčešće nisu isključivo pravni. Kompanije se na ovaj korak uglavnom odlučuju zbog:

• pojednostavljenja poslovne strukture,
• smanjenja administrativnih troškova,
• gašenja neaktivnih društava,
• centralizacije poslovanja,
• integracije zaposlenih i resursa,
• lakšeg upravljanja grupacijom,
• pripreme za investiciju ili prodaju kompanije,
• poreske i operativne reorganizacije,
• rešavanja odnosa među članovima društva ili
• lakšeg prenosa biznisa na naslednike.

Na primer, nije retkost da jedan vlasnik (ili više njih) ima više privrednih društava koja obavljaju slične aktivnosti, imaju iste vlasnike i koriste iste resurse (npr. maloprodajni lanci). U takvim situacijama održavanje više pravnih lica može postati nepotrebno komplikovano i skupo.

Osim toga, investitori često zahtevaju jasniju i jednostavniju strukturu kompanije pre ulaganja ili kupovine udela.

Kod statusnih promena spajanje i pripajanje privrednih društava izuzetno je osetljivo pitanje koncentracije učesnika na tržištu.

Procedura statusnih promena

Sprovođenje statusnih promena je formalan postupak sa striktnim zakonskim rokovima. Svaki propust može dovesti do odbijanja registracije u APR-u ili čak do naknadne tužbe za utvrđivanje ništavosti statusne promene.

Imajući u vidu kompleksnost i značaj ovog dela, on opravdano uključuje pravne, poreske i finansijske savetnike.

Procedura se u praksi odvija kroz sledeće faze:

Korak 1: Izrada Nacrta ugovora o statusnoj promeni

Uprave društava koja učestvuju u postupku najpre izrađuju Nacrt ugovora o pripajanju ili spajanju. Ovaj dokument je elementarni pravni akt i mora da sadrži poslovna imena, podatke o načinu zamene udela ili akcija, datum od kog transakcije društva prenosioca prelaze na račun sticaoca, kao i prava koja se garantuju članovima.

Korak 2: Objavljivanje nacrta i zaštita poverilaca

Pre nego što skupštine društava uopšte glasaju o usvajanju ugovora, nacrt se mora objaviti na internet stranici APR-a najkasnije 60 dana pre donošenja odluke. Ovo je zakonski mehanizam zaštite poverilaca.

Korak 3: Izveštaji uprave i revizija

Zakon nalaže da uprave društava sačine detaljan pisani izveštaj koji objašnjava pravne i ekonomske razloge za statusnu promenu. Takođe, vrši se revizija nacrta ugovora od strane nezavisnog revizora, osim ukoliko se svi članovi (vlasnici) svih društava koja učestvuju u promeni eksplicitno ne usaglase da se ovi izveštaji ne sačinjavaju.

Korak 4: Donošenje odluke na Skupštini

Zakon i osnivački akt društva mogu predvideti različite većine potrebne za usvajanje odluke, zbog čega je važno proveriti:

• odredbe osnivačkog akta,
• prava manjinskih članova i
• druga eventualna ograničenja.

Upravo ovde često dolazi do problema između članova društva, naročito kada postoje neslaganja oko procene vrednosti kapitala ili budućeg upravljanja kompanijom.

Korak 5: Registracija u APR-u

Kada se odluke usvoje, podnosi se registraciona prijava APR-u uz obimnu dokumentaciju (ugovor, odluke skupština, finansijski izveštaji, potvrde o zaštiti poverilaca). APR donosi rešenje kojim se istovremeno vrši brisanje društava koja prestaju da postoje i upis osnivanja novog društva sticaoca.

Šta se dešava sa zaposlenima?

Jedno od najčešćih praktičnih pitanja odnosi se na zaposlene.

Kod statusnih promena po pravilu dolazi do promene poslodavca, ali to ne znači automatski prestanak radnog odnosa zaposlenih.

U skladu sa pravilima radnog prava, poslodavac sledbenik (društvo sticalac) preuzima od poslodavca prethodnika sve zaposlene, njihove ugovore o radu u neizmenjenom obliku, kao i sve obaveze iz radnog odnosa koje su nastale do dana statusne promene (uključujući neisplaćene zarade, neiskorišćene godišnje odmore i slično). Zaposleni zadržavaju svoj radnopravni status i kontinuitet u pogledu staža.

Da li društvo sticalac preuzima i dugove?

To je jedan od najvažnijih aspekata statusnih promena. Društvo sticalac ne preuzima samo imovinu i profitabilni deo poslovanja, već i:

• dugove,
• poreske obaveze,
• sudske sporove,
• ugovorne obaveze,
• eventualne kazne i druge pravne rizike.

Zbog toga se pre statusnih promena često sprovodi detaljna pravna i finansijska analiza poslovanja, poznata kao due diligence.

U suprotnom, kompanija može preuzeti ozbiljne probleme kojih možda nije bila u potpunosti svesna u trenutku sprovođenja statusne promene.

Na primer, nije retkost da se tek nakon pripajanja pojave:

• skrivena poreska dugovanja,
• nerešeni radni sporovi,
• problemi sa ugovorima ili
• neizmirene obaveze prema dobavljačima.

 

Zaključak

Spajanje i pripajanje privrednih društava predstavljaju izuzetno efikasne alate za korporativno restrukturiranje, ali nose i značajne pravne rizike. Greške u proceduri, propušteni rokovi za zaštitu poverilaca ili neadekvatno sastavljen ugovor mogu rezultirati blokadom postupka pred APR-om, poreskim penalima ili dugogodišnjim sudskim sporovima sa manjinskim akcionarima i poveriocima.

Ukoliko vaša kompanija planira širenje, unutrašnju reorganizaciju ili akviziciju drugog privrednog društva, opravdano je angažovanje tima advokata specijalizovanih za korporativno pravo.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners

Preporučeni članci:

Sporovi među članovima DOO – kako nastaju i kako se rešavaju

Isključenje člana društva iz DOO: kada je moguće i kako izgleda postupak