Kopiranje proizvoda – može li konkurent da kopira vaš proizvod ako ga niste zaštitili?

Ukratko: Kopiranje proizvoda od strane konkurencije može predstavljati povredu vaših prava čak i kada proizvod kao celina nije formalno zaštićen. Pravna zaštita zavisi od toga šta je kopirano: naziv ili logo mogu biti zaštićeni žigom, izgled proizvoda industrijskim dizajnom, tehničko rešenje patentom, a originalne fotografije, tekstovi i ilustracije autorskim pravom. U određenim okolnostima mogu se primeniti i pravila o nelojalnoj tržišnoj utakmici. Zato je ključno na vreme utvrditi koji elementi proizvoda predstavljaju intelektualnu svojinu i na koji način ih treba zaštititi.

Primer iz prakse: sličan proizvod, gotovo isti naziv

Nedavno smo se susreli sa sledećom situacijom:

Klijent ima proizvod koji plasira na tržište, i domaće i strano, nekoliko godina unazad. Njegov žig zaštićen je u Srbiji, ali i na relevantnim stranim tržištima.

Zaposleni su na društvenim mrežama uočili da konkurentska kompanija najavljuje plasiranje gotovo istovetnog proizvoda iz iste kategorije, pod veoma sličnim nazivom. Nazivi nisu bili identični, ali su imali praktično isto značenje (jedna od ključnih reči bila je zamenjena sinonimom). Sličnost je bila takva da je vrlo lako mogla dovesti potrošače u zabludu.

Nakon što je ovo uočeno, konkurent je upozoren da takvim postupanjem povređuje pravo intelektualne svojine. Najavljeni proizvod se na kraju nikada nije ni pojavio na tržištu.

Međutim – šta bi se dogodilo da klijentov proizvod nije zaštićen?

Videćemo u tekstu koji sledi, jer proizvod, sa stanovišta prava intelektualne svojine, nije nužno jedna stvar. U njemu može postojati više različitih elemenata, a svaki od njih najčešće ima drugačiji režim zaštite.

Da li biste bez registrovanog žiga bili potpuno nezaštićeni?

Čak i kada nemate registrovan žig, imate određene mehanizme zaštite. Međutim, pravna pozicija bila bi drugačija.

U primeru sa početka teksta problem je bilo relativno lako identifikovati: konkurent je nameravao da na tržište plasira proizvod iz iste kategorije pod veoma sličnim nazivom, dok je naš klijent imao registrovan žig.

Ali zamislimo malo drugačiju situaciju:

Konkurent nije preuzeo naziv proizvoda. Smislio je potpuno drugačiji naziv, napravio drugačiji logo i pod njim počeo da prodaje proizvod koji izgleda gotovo identično vašem – ambalaža je gotovo istovetna.

Ili proizvod spolja uopšte ne liči na vaš, ali koristi tehničko rešenje koje ste razvijali godinama.

Ili je sam proizvod dovoljno različit, ali su na sajtu konkurenta osvanule vaše fotografije, ilustracije i delovi teksta.

U svim ovim slučajevima kolokvijalno možemo reći isto: „Konkurent nas je kopirao.“ Sa pravnog stanovišta, ovde je reč o više različitih stvari. Zato je prvo pitanje koje treba postaviti:

Šta je tačno kopirano?

Upravo zato kopiranje proizvoda ne možemo posmatrati samo kao pitanje da li je neko napravio proizvod koji liči na vaš. Jer, jedan proizvod može sadržati više elemenata intelektualne svojine – naziv, logo, spoljašnji izgled, tehničko rešenje, softver, fotografije, tekstove, ilustracije, ambalažu – a svaki od njih može uživati drugačiju vrstu zaštite.

Ako je konkurent kopirao naziv ili logo

Vratimo se našem primeru. Žigom se štiti znak čija je uloga razlikovanje robe ili usluga jednog lica od robe ili usluga drugog lica. To može biti naziv proizvoda, logo, kombinacija reči i grafičkih elemenata ili druga oznaka koja ispunjava uslove za zaštitu.

Pritom, nije nužno da konkurent doslovno preuzme vaš znak. Problem može postojati i kada koristi sličan znak za istu ili sličnu robu ili usluge, ako postoji verovatnoća da zbog te sličnosti nastane zabuna u javnosti.

U našem primeru proizvodi su pripadali istoj kategoriji, a nazivi, iako nisu bili identični, bili su dovoljno slični da mogu dovesti do zabune kod potrošača. Registrovani žig je njegovom nosiocu dao jasno pravo na osnovu kojeg je mogao da reaguje.

A šta da žig nije bio registrovan?

Tada je situacija složenija. Dugogodišnje korišćenje određenog naziva nije isto što i registrovani žig. U zavisnosti od konkretnih okolnosti, zaštita se može tražiti i po drugim osnovima – na primer, zbog nelojalne konkurencije, povrede prava na poslovno ime ili autorskog prava. Međutim, pozicija kompanije koja je svoj znak blagovremeno zaštitila žigom znatno je povoljnija.

Drugim rečima, vrednost registracije žiga upravo je u tome što ste pitanje prava na znak rešili pre nego što je konflikt nastao.

Ako je kopiran izgled proizvoda

Promenićemo sada primer: konkurent je smislio potpuno drugačiji naziv, tako da između oznaka nema opasnosti od zabune.

Ali kada njegove i vaše proizvode stavite jedan pored drugog – izgledaju gotovo isto.

U tom slučaju više ne govorimo o zaštiti žiga, već otvoramo pitanje zaštite industrijskog dizajna.

Kada je izgled ono po čemu je proizvod prepoznatljiv na tržištu, zaštita proizvoda može podrazumevati upravo zaštitu njegovog dizajna.

Industrijskim dizajnom štiti se spoljašnji izgled proizvoda ili njegovog dela koji je određen njegovim vizuelnim karakteristikama, naročito linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom odnosno materijalima od kojih je proizvod izrađen ili ukrašen.

To može biti veoma značajno kod proizvoda kod kojih je upravo karakterističan izgled važan deo njihove tržišne vrednosti: ambalaže, nameštaja, rasvete, modnih predmeta, nakita, posuđa, uređaja i brojnih drugih proizvoda.

Zamislimo, na primer, da kompanija razvije vrlo karakterističnu bocu za svoj proizvod. Potrošači je vremenom prepoznaju čak i pre nego što pročitaju naziv na etiketi. Ako konkurent svoj proizvod nazove drugačije, ali ga stavi u gotovo identično oblikovanu bocu, više nije važno da li je zaštićen znak, nego da li on preuzima zaštićeni izgled proizvoda.

Industrijski dizajn može da uživa zaštitu ako ispunjava zakonom propisane uslove, među kojima su novost i individualni karakter.

To, međutim, ne znači da dizajn mora biti registrovan pre nego što proizvod prvi put predstavite javnosti. Zakon predviđa određeni period tolerancije: ako je dizajn javnosti otkrio autor, njegov pravni sledbenik ili treće lice na osnovu informacije dobijene od njih, takvo otkrivanje neće uticati na novost dizajna pod uslovom da je do podnošenja prijave proteklo manje od 12 meseci.

Zato odluka: „Prvo ćemo videti da li se proizvod dobro prodaje, onda ćemo zaštititi njegov izgled“ ipak nosi rizik.

Mogućnost naknadne zaštite nije neograničena, a čekanje da se pojavi konkurent može značiti da je dragoceno vreme za podnošenje prijave već izgubljeno. Zato je o zaštiti dizajna bolje razmišljati pre izlaska proizvoda na tržište ili ubrzo nakon toga, a ne tek kada se pojavi problem.

Ako je preuzeto tehničko rešenje

Ponekad ono najvrednije na proizvodu uopšte nije vidljivo.

Kompanija je možda razvila novo tehničko rešenje zahvaljujući kojem proizvod radi brže, efikasnije, troši manje energije, rešava određeni tehnički problem ili postiže rezultat na drugačiji način od postojećih proizvoda.

Ovde dolazimo do patentnog prava. Patentom se štiti pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike koji ispunjava zakonom propisane uslove – između ostalog, mora biti nov, imati inventivni nivo i biti industrijski primenljiv.

Dakle, nije svaka dobra ideja patentibilna. Nije dovoljno da ste prvi pomislili da bi bilo korisno napraviti proizvod koji nešto radi na određeni način. Potrebno je da postoji konkretan pronalazak koji ispunjava uslove za patentnu zaštitu.

Ali kada kompanija već razvije novo tehničko rešenje, zaštitu ne bi trebalo ostavljati za kasnije. Novost je jedan od osnovnih uslova patentne zaštite. Zato javno predstavljanje tehničkog rešenja pre nego što se proveri mogućnost njegove zaštite može napraviti ozbiljan problem.

Drugim rečima, ako ste razvili nešto što bi moglo biti patentibilno, pitanje zaštite treba postaviti pre prezentacije na sajmu, detaljne objave na sajtu ili društvenim mrežama i drugih oblika javnog otkrivanja pronalaska.

Ako su preuzete fotografije, tekstovi ili ilustracije

Kopiranje proizvoda ponekad se, međutim, uopšte ne odnosi na sam proizvod, već na sadržaj kojim ga predstavljate tržištu.

Ovde razmatramo, uslovno rečeno, najjednostavniji slučaj: konkurent nije kopirao ni naziv, ni izgled, ni način funkcionisanja proizvoda. Samo je sa vašeg sajta preuzeo fotografije proizvoda ili kopirao opis koji ste napisali ili ilustraciju koju ste koristili na ambalaži.

Govorimo o autorskom pravu, kod kojeg postoji veoma važna razlika u odnosu na prethodne primere. Autorsko pravo nastaje samim nastankom autorskog dela, ako ono ispunjava zakonom propisane uslove.

Za nastanak autorskog prava nije potrebna registracija pred nadležnim organom, što ne znači da fotografiju, tekst ili ilustraciju koje niste „registrovali“ svako može slobodno preuzeti i koristiti.

Inače, kompanije ovde često nailaze na još jedno pitanje koje nema veze sa konkurentom: ko je nosilac prava na sadržaju koji je nastao?

Ako je fotografije napravio profesionalni fotograf kojeg ste angažovali, ilustraciju spoljni dizajner, a određeni deo sadržaja agencija sa kojom ste sarađivali, činjenica da ste njihov rad platili ne daje sama po sebi odgovor na sva pitanja u vezi sa autorskim pravima. Važno je da ugovori o poslovno-tehničkim saradnjama sa spoljnim saradnicima jasno uređuju prava na rezultatima njihovog rada.

Tek kada znate koja prava imate vi, možete pravilno proceniti i koja vaša prava je neko drugi eventualno povredio.

Kada kopiranje proizvoda postaje nelojalna tržišna utakmica?

Zakon o trgovini nelojalnu tržišnu utakmicu određuje kao radnju trgovca usmerenu protiv drugog trgovca kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji i kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu.

Zakon zatim navodi pojedine primere takvog ponašanja, a za nas je ovde najrelevantnija prodaja robe sa oznakama, podacima ili oblikom kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe.

Kopiranje proizvoda može biti relevantno i sa stanovišta pravila o nelojalnoj tržišnoj utakmici.

Činjenica da kompanija nije registrovala određeni element proizvoda ne znači automatski da je konkurentu dozvoljeno da svoj proizvod predstavi na način kojim će kod kupaca stvarati zabunu ili koristiti rezultate tuđeg rada na način koji predstavlja nelojalno tržišno ponašanje.

Ali ovde treba biti oprezan. Nije dovoljno reći: „Njihov proizvod mnogo liči na naš.“

Potrebno je analizirati konkretne okolnosti – šta je preuzeto, kako se proizvodi predstavljaju, kome su namenjeni, da li postoji mogućnost zabune, kakvo je ponašanje konkurenta i da li postoje drugi elementi relevantni za primenu pravila o nelojalnoj tržišnoj utakmici.

Upravo zato zaštita proizvoda počinje identifikovanjem njegovih ključnih elemenata intelektualne svojine. Pravna situacija je znatno jednostavnija kada kompanija te elemente na vreme identifikuje i zaštiti nego kada nakon pojave konkurentskog proizvoda pokušava da pronađe osnov po kojem može da reaguje.

Niste zaštitili proizvod – znači li to da nemate nikakva prava?

Ukoliko neko povredi vaš nezaštićen proizvod, vratite se na početne korake. Pretpostavimo da ste određeni proizvod razvijali dve godine.

Imate prve skice, prototipe, prepisku sa dizajnerima i inženjerima, originalne fajlove, ugovore, račune, fotografije različitih faza razvoja i dokumentaciju iz koje se može utvrditi kada je i kako proizvod nastajao. Ako druga kompanija ističe samo „Mi ovo koristimo godinama, svi znaju da smo bili prvi“, imate prilično čvrst slučaj.

Dakle, kada u postupku dokazujemo relevantne činjenice, razlika između ove dve situacije može biti ogromna.

Ali isto tako nije tačna ni suprotna pretpostavka da činjenica da ste nešto prvi napravili znači da možete sprečiti svakoga ko napravi nešto slično.

Zaštita proizvoda počinje mnogo pre nego što se pojavi konkurent

Kako smo videli, „proizvod“ nije jedno pravo intelektualne svojine. Nije presudno da li ste ili niste zaštitili sve pojedinačne segmente svog proizvoda. Mnogo relevantnije pitanje je:

šta je na vašem proizvodu vredno, po čemu vas tržište razlikuje od konkurencije i kojim pravom to možete zaštititi?

Zaštita proizvoda i eventualno kopiranje proizvoda su teme o kojima je važno da razmislite što ranije.

Ako o tome razgovarate dok proizvod još razvijate, uz odgovarajuću pravnu podršku, imate mogućnost da izaberete šta ima smisla štititi, na kojim tržištima i na koji način.

Ako pravni savet potražite tek onda kada na društvenim mrežama ugledate najavu konkurentskog proizvoda koji izgleda ili se zove gotovo isto kao vaš, kopiranje proizvoda već je postalo konkretan problem, a mogućnosti koje imate zavisiće od onoga što ste uradili – ili niste uradili – mnogo ranije.

U slučaju sa početka ovog teksta, kompanija je reagovala pre nego što je sporni proizvod uopšte stigao na tržište. To je svakako mnogo bolja pozicija nego pokušavati da rešite problem tek kada su dva proizvoda već jedan pored drugog na polici.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners