Otvarate poštu i među redovnom poslovnom poštom nalazi rešenje o izvršenju. Bez obzira na to da li ste ga očekivali ili vas je potpuno iznenadilo, jedno je sigurno – ovo nije dokument koji bi trebalo ostaviti za kasnije.
Često se dešava da odgovorno lice u kompaniji odluči da se time pozabavi „kada bude imalo vremena“, prosledi dokument računovodstvu da oni vide o čemu se radi ili pretpostavi da je u pitanju greška koja će se sama rešiti.
Međutim, izvršni postupak funkcioniše po strogim pravilima i zakonom propisanim rokovima, zbog čega odlaganje reakcije na njega može imati ozbiljne posledice.
To, naravno, ne znači da svako rešenje o izvršenju automatski znači da je poverilac u pravu ili da dužnik nema mogućnost da zaštiti svoja prava. Naprotiv. Samo je važno da se odmah utvrdi o kakvom se izvršenju radi i koje mogućnosti stoje na raspolaganju.
Najpre proverite na čemu se izvršenje o izvršenju zasniva
Prvo pitanje koje bi trebalo postaviti nije koliko iznosi dug, već na osnovu čega je izvršenje pokrenuto:
Da li je reč o pravnosnažnoj sudskoj presudi? Javnobeležničkoj ispravi? Menici? Ili je izvršenje pokrenuto na osnovu verodostojne isprave – račun/faktura?
Odgovor na ovo pitanje određuje dalji tok postupka i mogućnosti koje izvršni dužnik ima na raspolaganju. Na primer, kompanija koja primi rešenje o izvršenju na osnovu pravnosnažne presude ne nalazi se u istoj procesnoj situaciji kao kompanija protiv koje je izvršenje pokrenuto na osnovu verodostojne isprave.
Upravo zato fokus ne bi trebalo da bude na tome da li je dug „veliki“ ili „mali“, već utvrđivanje na osnovu čega je izvršenje uopšte pokrenuto.
Obično nije dovoljno pročitati samo prvu stranu rešenja. Potrebno je pažljivo pregledati kompletnu dokumentaciju i razumeti na kom pravnom osnovu poverilac zahteva prinudnu naplatu.
Ne ignorišite rokove
Jedna od najčešćih grešaka u privredi jeste odlaganje postupanja po rešenju.
Rešenje o izvršenju stigne u vreme godišnjih odmora, lica koja bi trebalo da znaju o čemu je reč nisu u kancelariji, dokument ostane u arhivi ili se pretpostavi da će se problem rešavati kada se direktor vrati sa puta.
Međutim, rokovi u izvršnom postupku ne čekaju da kompanija organizuje interne procedure. Rokovi i postupak uređeni su Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, zbog čega je neophodno reagovati u zakonom propisanom roku. Zbog toga je važno da svaka firma ima jasno definisan način postupanja sa sudskom i drugom službenom poštom, kako nijedan važan dokument ne bi ostao neprimećen ili bio prosleđen osobi koja treba da reaguje nakon isteka rokova.
Da li postoji mogućnost osporavanja?
Mnogi privrednici smatraju da čim dobiju rešenje o izvršenju više ništa ne mogu da preduzmu. Drugi, pak, veruju da je dovoljno da izjave kako dug ne postoji i izvršenje ne može da se sprovede.
Ni jedno ni drugo nije sasvim tačno.
Mogućnost osporavanja zavisi od vrste izvršenja i pravnog osnova na kome je ono pokrenuto. U pojedinim situacijama zakon omogućava podnošenje odgovarajućeg pravnog sredstva, ali ono mora biti izjavljeno blagovremeno i uz navođenje razloga koji mogu biti od značaja za postupak.
Zbog toga nije preporučljivo donositi neinformisane odluke ili koristiti obrasce pronađene na internetu. Ono što je odgovarajuće postupanje u jednom slučaju, u drugom može biti potpuno neprimenljivo.
Pre nego što reagujete, proverite svoju dokumentaciju
Kada kompanija primi rešenje o izvršenju, prvi impuls često je da odmah kontaktira poverioca i pokuša da usmeno ospori dug ili šalje prigovor na rešenje o izvršenju javnom izvršitelju. Međutim, pre bilo kakve reakcije korisno je prikupiti svu relevantnu dokumentaciju.
To podrazumeva ugovor, fakture, otpremnice, zapisnike o primopredaji, elektronsku prepisku, dokaze o izvršenim uplatama, eventualne reklamacije i drugu dokumentaciju koja može biti značajna za razumevanje odnosa između stranaka.
Često se upravo u toj dokumentaciji nalazi odgovor na pitanje da li je potraživanje zaista osnovano ili postoji razlog zbog kog bi ga trebalo osporiti.
Šta ako stvarno dugujete?
Neka potraživanja su zaista osnovana i dug postoji.
Ukoliko nakon analize dokumentacije postane jasno da obaveza postoji i da je dospela, ponekad je racionalnije razmotriti način njenog izmirenja nego voditi postupak koji će samo povećati troškove.
Naravno, svaka situacija zahteva pojedinačnu procenu. Nekada postoji prostor za pregovore između stranaka, nekada za zaključenje sporazuma, a nekada je najcelishodnije izvršiti obavezu bez daljeg odlaganja.
Važno je da takva odluka bude doneta na osnovu procene svih okolnosti. Iako su rokovi kratki i važno je pristupiti problemu bez odlaganja, obično nema razloga ni za ishitreno postupanje.
Šta ako ne preduzmete ništa?
Ignorisanje rešenja retko kada predstavlja dobro rešenje.
Ako se zakonom predviđene mogućnosti ne iskoriste u propisanim rokovima, izvršni postupak će se nastaviti u skladu sa pravilima Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Zbog toga pasivnost gotovo nikada nije dobra strategija.
Čak i kada kompanija smatra da dug nije osnovan, važno je da svoju poziciju proceni na vreme i da odgovarajuće korake preduzme u okviru rokova koje zakon propisuje.
Kada je pravo vreme da uključite advokata?
Jedna od najčešćih grešaka jeste obraćanje advokatu tek kada su svi rokovi već istekli. Mnogo korisnije je stručnu pomoć potražiti odmah po prijemu rešenja.
Na taj način moguće je utvrditi da li je izvršenje pokrenuto u skladu sa zakonom, koje mogućnosti stoje na raspolaganju izvršnom dužniku, kakvi su izgledi za uspeh i koja je strategija najcelishodnija u konkretnom slučaju.
Često upravo prvih nekoliko dana nakon prijema rešenja odlučuje o tome da li će kompanija uspeti da zaštiti svoja prava na najefikasniji način.
Primili ste rešenje o izvršenju? Ova četiri koraka treba da preduzmete
✓ Proverite na osnovu koje isprave je izvršenje pokrenuto.
✓ Evidentirajte datum prijema rešenja i proverite rokove.
✓ Prikupite kompletnu poslovnu dokumentaciju koja se odnosi na potraživanje.
✓ Pre donošenja bilo kakve odluke konsultujte advokata ili drugo stručno lice.
Najčešća pitanja
Da li prijem rešenja o izvršenju znači da će račun kompanije odmah biti blokiran?
Ne nužno. Tok postupka zavisi od pravnog osnova izvršenja, vrste potraživanja i konkretnih okolnosti slučaja. Upravo zato je važno da se rešenje o izvršenju pažljivo analizira odmah po prijemu.
Da li mogu da kontaktiram poverioca i pokušam da postignem dogovor?
Da. Pokretanje izvršnog postupka ne isključuje mogućnost da strane postignu sporazum o načinu izmirenja obaveze. U pojedinim slučajevima moguće je dogovoriti odloženo plaćanje, plaćanje u ratama ili drugačiji način namirenja potraživanja. Takve odluke, međutim, treba donositi tek nakon procene pravne situacije.
Da li je dovoljno da računovodstvo preuzme postupanje po rešenju o izvršenju?
Ne uvek. Računovodstvo može imati važnu ulogu u prikupljanju dokumentacije i proveri poslovnih evidencija, ali izvršni postupak otvara i pravna pitanja koja zahtevaju analizu vrste isprave, rokova i mogućnosti zaštite. Zbog toga je često potrebno uključiti i pravnog savetnika ili advokata.
Šta ako smatramo da dug ne postoji?
To ne znači da rešenje o izvršenju treba ignorisati. Naprotiv, potrebno je proveriti na osnovu koje je isprave izvršenje pokrenuto, prikupiti relevantnu dokumentaciju i utvrditi da li postoje zakonski uslovi za osporavanje potraživanja. Svaki slučaj zahteva pojedinačnu procenu.
Zaključak
Prijem rešenja o izvršenju ne znači da je svaka mogućnost za zaštitu izgubljena, ali znači da više nema prostora za odlaganje. Najvažnije je utvrditi na osnovu čega je izvršenje pokrenuto, proveriti raspoloživu dokumentaciju i reagovati u zakonom propisanim rokovima.
Pravovremena analiza konkretnog slučaja često omogućava da se donese najbolja poslovna i pravna odluka, bilo da je reč o osporavanju potraživanja, pregovorima sa poveriocem ili dobrovoljnom izvršenju obaveze.