Isključenje člana društva iz DOO: kada je moguće i kako izgleda postupak

Isključenje člana društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) jedan je od načina na koji prestaje svojstvo člana društva.

Ova mera je prilično retka i primenjuje se samo onda kada ponašanje člana ozbiljno ugrožava poslovanje društva. Zakon o privrednim društvima predviđa dva osnovna načina isključenja:

• odlukom skupštine društva, u specifičnim situacijama propisanim zakonom;
• odlukom suda, kada postoje opravdani razlozi poput nanošenja štete društvu, kršenja obaveza ili ometanja poslovanja.

U oba slučaja, udeo isključenog člana postaje sopstveni udeo društva.

 

Prestanak svojstva člana

Članu društva sa ograničenom odgovornošću svojstvo može prestati iz nekoliko razloga:

1) smrću, ako je član fizičko lice, odnosno brisanjem iz odgovarajućeg registra, ako je član pravno lice;

2) istupanjem iz društva – svaki član društva ima pravo da istupi iz društva bez navođenja razloga;

3) isključenjem iz društva – ova mera se preduzima kada se veruje da član nanosi štetu društvu;

4) prenosom celokupnog udela;

5) povlačenjem i poništenjem udela – koje je takođe specifična aktivnost koja za posledicu ima smanjenje osnivačkog kapitala.

 

Kada je moguće isključenje člana društva iz DOO?

Zakon o privrednim društvima predviđa isključenje člana društva onda kada postupanje članova onemogućava ili ugrožava poslovanje društva.

Društvo sa ograničenom odgovornošću često ima dva ili više članova koji zajedno učestvuju u upravljanju i poslovanju društva. Kada odnosi među članovima funkcionišu, DOO predstavlja fleksibilan i stabilan poslovni model. Međutim, u praksi nije retkost da dođe do konflikata koji mogu ozbiljno ugroziti poslovanje društva.

Isključenje člana predstavlja pravni mehanizam kojim se član uklanja iz društva kada njegovo ponašanje ili neispunjavanje obaveza dovodi u pitanje normalno funkcionisanje društva.

Zakon o privrednim društvima razlikuje dva osnovna oblika:

1. isključenje člana odlukom skupštine društva
2. isključenje člana odlukom suda

 

Kada se član društva isključuje odlukom skupštine društva?

Svaki član društva dužan je da u određenom roku uplati, odnosno unese u društvo, ugovorenu visinu upisanog uloga. Ako član društva propusti da svoju obavezu izvrši i u naknadnom roku, Zakon o privrednim društvima predviđa za društvo mogućnost da donese odluku o isključenju tog člana iz društva.

Ova odluka donosi se na skupštini društva. Prema članu 195 Zakona o privrednim društvima:

„Skupština odluku o isključenju člana društva donosi dvotrećinskom većinom glasova preostalih članova društva, osim ako je osnivačkim aktom određena druga većina.“

Važno je naglasiti nekoliko posledica ovakvog isključenja:

• udeo isključenog člana postaje sopstveni udeo društva
• član nema pravo na naknadu vrednosti udela
• odluka skupštine predstavlja osnov za brisanje člana iz registra privrednih subjekata

Dakle, član koji nije ispunio svoju osnovnu obavezu prema društvu može biti isključen bez naknade.

Osim toga, ako je uplata njegovog uloga neophodna za namirenje poverilaca društva – njegova obaveza da unese upisani ulog i ostale uplate i dalje postoji. I ne samo to – društvo može u sudskom postupku od njega potraživati i naknadu štete.

 

Kada se član društva može isključiti odlukom suda?

U praksi je mnogo češći slučaj isključenje člana sudskom odlukom.

Prema članu 196 Zakona o privrednim društvima, društvo može podneti tužbu sudu kada postoje opravdani razlozi za isključenje člana.

Ti razlozi mogu biti:

• namerno ili grubom nepažnjom nanošenje štete društvu
• neizvršavanje posebnih dužnosti prema društvu propisane zakonom ili osnivačkim aktom
• postupanje suprotno osnivačkom aktu, zakonu ili dobrim poslovnim običajima čime se ometa ili ozbiljno otežava poslovanja društva

Do ovakvih situacija najčešće dolazi kada član društva:

• zloupotrebljava svoj položaj u društvu
• maliciozno blokira donošenje odluka
• koristi informacije društva za sopstveni interes
• nanosi reputacionu ili finansijsku štetu društvu.

Važno je naglasiti da odluku o pokretanju tužbe takođe donosi skupština društva.

 

Posledice podnošenja tužbe za isključenje člana

Postupak pred sudom traje određeno vreme, a u tom periodu član čije se isključenje traži i dalje formalno ima sva prava u društvu.

Zbog toga zakon omogućava sudu da izrekne privremene mere.

Nakon što društvo obrazloži svoj zahtev sudu, ako sud nađe da je to nužno i opravdano radi sprečavanja nastanka štete za društvo, on može, na primer:

• suspendovati pravo glasa člana društva
• ograničiti druga članska prava
• uvesti privremenu prinudnu upravu u društvo

Nakon donošenja presude kojom se član isključuje iz društva – njegov udeo postaje sopstveni udeo društva.

Kao i kod isključenje odlukom skupštine, isključeni član ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvrši dodatne uplate na koje je bio obavezan, samo ako je to neophodno za namirenje poverilaca društva.

 

Pravo društva na tužbu za isključenje člana

Osnivačkim aktom ne može se unapred isključiti pravo društva da podnese tužbu za isključenje člana društva, niti pravo isključenog člana društva na naknadu vrednosti udela.

Zakon propisuje relativno stroge rokove.

Tužba za isključenje može se podneti:

• u roku od šest meseci od saznanja za razlog za isključenje
• najkasnije u roku od pet godina od nastanka razloga za isključenje.

Član koji poseduje najmanje 5% osnovnog kapitala društva može sam pokrenuti postupak pred sudom u svoje ime a za račun društva, ukoliko:

• skupština u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva ne odluči o zahtevu za podnošenje tužbe za isključenje ili
• odbije zahtev ili
• se tužba ne podnese u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o podnošenju tužbe.

Na taj način Zakon daje zaštitu i manjinskim članovima.

 

Šta se dešava sa udelom isključenog člana?

Kada sud donese odluku o isključenju člana, njegov udeo postaje sopstveni udeo društva.

Međutim, za razliku od isključenja odlukom skupštine (zbog neuplaćenog uloga), u ovom slučaju član može imati pravo na naknadu vrednosti udela.

Prema članu 197 Zakona o privrednim društvima, isključeni član može tužbom zahtevati naknadu vrednosti svog udela.

Ova tužba može se podneti u roku od 180 dana od dana pravnosnažnosti presude o isključenju člana društva.

Sud tada određuje visinu naknade, koja se po pravilu utvrđuje prema vrednosti dela likvidacionog ostatka koji bi pripao članu srazmerno njegovom udelu.

Sud takođe određuje rok za isplatu, uzimajući u obzir finansijsku situaciju u kojoj se društvo nalazi i očekivane prihode društva u redovnom toku poslovanja, s tim što taj rok ne može biti duži od dve godine od dana pravnosnažnosti presude, osim ako je osnivačkim aktom određen duži rok.

Ukoliko društvo ne isplati naknadu društvu u određenom roku, on može zahtevati prinudnu naplatu svog (oduzetog udela). Ukoliko iz te vrednosti nema dovoljno za dosuđenu naknadu, njegovo potraživanje se gasi.

U isto vreme, i društvo može potraživati naknadu štete od člana kojeg je moralo sudskom odlukom isključiti.

 

Zašto je važno dobro urediti odnose u osnivačkom aktu?

U praksi se mnogi sporovi među članovima DOO mogu izbeći ako su odnosi jasno uređeni osnivačkim aktom.

Osnivački akt može detaljnije urediti:

• obaveze članova društva
• posebne dužnosti članova
• postupke u slučaju konflikta
• razloge za isključenje člana društva.

Dobro definisana pravila mogu značajno smanjiti rizik od dugotrajnih i skupih sudskih sporova.

FAQ – najčešća pitanja o isključenju člana DOO

Da li član društva može biti isključen bez sudskog postupka?

Može, dvotrećinskom odlukom skupštine, ali samo u specifičnom slučaju kada ne izvrši obavezu uplate ili unosa uloga, čak ni nakon dodatnog roka koji mu je ostavljen.

Ko pokreće postupak za isključenje člana društva?

Postupak pred sudom po pravilu pokreće društvo, na osnovu odluke skupštine društva. Zakon ostavlja mogućnost i članovima sa najmanje 5% udela, u specifičnim slučajevima.

Da li isključeni član ima pravo na naknadu udela?

U slučaju sudskog isključenja – da, član može tražiti naknadu vrednosti udela.

U slučaju isključenja zbog neplaćenog uloga – nema pravo na naknadu, on je dužan društvu.

Šta se dešava sa udelom isključenog člana?

Udeo postaje sopstveni udeo društva, kojim društvo može dalje raspolagati u skladu sa zakonom.

 

Zaključak

Isključenje člana društva predstavlja ozbiljnu pravnu meru koja se primenjuje kada ponašanje člana ozbiljno ugrožava interese društva.

Zakon o privrednim društvima predviđa dva osnovna puta:

• isključenje odlukom skupštine u specifičnim slučajevima
• isključenje sudskom odlukom zbog opravdanih razloga.

U praksi su ovi postupci često kompleksni i mogu imati značajne posledice po društvo i njegove članove.

Zbog toga je važno da članovi društva razumeju pravni okvir koji uređuje njihove međusobne odnose i da potencijalne sporove rešavaju uz odgovarajuću pravnu podršku.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners