NDA i poslovna tajna: kako pravilno zaštititi poverljive informacije u poslovanju

Ugovor o poverljivosti (uobičajeni termin: NDA) štiti poverljive informacije koje ugovorne strane razmenjuju tokom pregovora, saradnje ili radnog odnosa.

Poslovna tajna su informacije koje nisu opšte poznate ili lako dostupne, imaju komercijalnu vrednost upravo iz razloga što su tajne i zakoniti držalac tih informacija je preduzeo razumne mere da sačuva njihovu tajnost.

Uloga NDA sporazuma je da jasno utvrdi koje informacije se smatraju poverljivim, ko ih može koristiti, u koje svrhe, na koji način se čuvaju i koje posledice nastupaju u slučaju njihove zloupotrebe ili odavanja. Dakle, NDA ne čini informacije poslovnom tajnom, već obezbeđuje pravni okvir za zaštitu tajne u konkretnom poslovnom odnosu i olakšava dokazivanje povrede i odgovornosti pred sudom.

Šta je NDA (ugovor o poverljivosti)

NDA (Non-Disclosure Agreement) je ugovor kojim se dve ili više strana obavezuju da neće otkrivati poverljive informacije do kojih dođu tokom pregovora, poslovne saradnje, projekta ili radnog odnosa.

NDA postoji potpuno nezavisno od budućeg glavnog ugovora, koji se može, ali ne mora nužno zaključiti. Uobičajeno se zaključuje kao uvod u pregovore, mada se može dogoditi da se zaključi i kao poseban sporazum u toku saradnje.

Praksa pokazuje da je najbezbednije zaključiti NDA pre nego što razmena informacija počne, jer kasnije uvek postoji rizik da su ključni podaci već otkriveni.

Razlika između ugovora o poverljivosti i poslovne tajne

Ova dva pojma su povezana, ali nisu ista.

Poslovna tajna je sadržaj, odnosno skup informacija, koji ima ekonomsku vrednost jer nije javno poznat, kao takav njegov imalac želi da zaštiti. NDA je pravni instrument kojim se ta zaštita sprovodi.

Bez jasnog definisanja poslovne tajne, ni NDA ne može pružiti realnu zaštitu. Naime, ukoliko imalac informacija ne zna šta je njegova poslovna tajna, sam sporazum će biti paušalan i pun neodređenih odredbi koje ne znače ništa, npr:

„sve izrečeno na sastanku smatra se poslovnom tajnom“ ili

„ugovorna strana 2 je dužna da poslovnu tajnu ugovorne strane 1 čuva zauvek“ i slično.

Šta se smatra poslovnom tajnom i poverljivim podacima

Poslovna tajna može biti svaka informacija koja:

1. nije poznata javnosti
2. ima komercijalnu vrednost
3. njenim otkrivanjem može nastati šteta za držaoca informacije

Poslovna tajna mogu biti:

• tehnička rešenja i kodovi
• baze klijenata i dobavljača
• strategije, budžeti, planovi kampanja
• algoritmi i know-how
• finansijski izveštaji pre objave
• poslovne karakteristike zaposlenih
• recepture i formule
• modeli cena ili pregovaračke strategije

Važno je istaći da informacije koje su već javne ili opštepoznate ne mogu postati poslovna tajna samo zato što su tako nazvane u ugovoru.

Kome je potreban ugovor o poverljivosti

NDA nije rezervisan samo za velike kompanije, naprotiv, mali biznisi i startapovi često počivaju upravo na inventivnosti, ideji i strategiji koja još uvek nije dostupna javnosti.

U praksi se koristi kod:

• pregovora između kompanija
• startap projekata i investicija
• IT razvoja i softverskih rešenja
• marketing agencija i kreativnih koncepata
• konsultantskih i pravnih usluga
• zapošljavanja ili angažovanja saradnika
• razmene poslovnih ideja između fizičkih lica

Sve češće se zaključuje i između:

• poslodavca i zaposlenog
• naručioca i freelancera
• kompanije i spoljnog konsultanta

Iako se obaveza čuvanja tajne često nalazi u ugovoru o radu, poseban NDA obično daje jaču preventivnu i dokaznu vrednost.

Kako pravilno definisati poverljive informacije u NDA-u

Najčešća greška u praksi je preuzimanje nacrta uopštenog NDA sporazuma sa interneta.

To ne znači da je taj nacrt pogrešan ili netačan, ali ako uzmemo u obzir šta sve može biti poslovna tajna odnosno poverljiva informacija i na koje sve načine se ona može odati i time naneti šteta – šanse da će taj uopšteni nacrt dobro pokriti specifične okolnosti koje vi imate, minimalne su.

Ukoliko dođe do spora, sud neće pretpostavljati šta je držalac informacija smatrao tajnom – gledaće samo šta je ugovorom precizno definisano kao poslovna tajna, kao i predviđene načine njenog čuvanja.

Zato NDA treba da sadrži:

• Precizan opis poverljivih podataka
• Način dostavljanja informacija
• Lica koja mogu imati pristup
• Svrhu korišćenja

Rok poverljivosti poslovne tajne

Rok mora biti razuman, povezan sa prirodom informacije i realno primenljiv u praksi.

Formulacije tipa: „zauvek“, ili „do kraja života“ mogu biti pravno ništave ako nisu opravdane. Za neke informacije rok može biti dug (npr. receptura koja se ne menja decenijama), dok za druge nema smisla nakon što postanu javne ili zastarele.

Kako postupati sa poverljivim informacijama

Zaštita poslovnih tajni počinje NDA sporazumom, ali tu se ne završava.

Ako kompanija:

• nema kontrolu pristupa dokumentima
• šalje poverljive fajlove bez zaštite
• dopušta slobodno kopiranje baza
• nema interne procedure

onda i najbolji NDA neće zaštiti držaoca informacije.

U slučaju spora, sud gleda realno postupanje sa informacijama, a ne samo tekst ugovora.

Pravna zaštita u slučaju povrede NDA-a

Ako poverljiva informacija bude otkrivena, moguće je tražiti:

• Naknadu materijalne štete (usled umanjenje imovine ili usled izgubljene dobiti)
• Zaštitu od nelojalne konkurencije (posebno ako se tajna koristi za tržišnu prednost)

Ugovorna kazna – najefikasniji mehanizam zaštite

Dokazivanje stvarne štete često je složeno, dugotrajno i svakako – skupo. Zato dobro formulisani NDA treba da sadrži ugovornu kaznu – unapred dogovoren iznos koji se plaća ako dođe do povrede.

Prednosti ugovorne kazne su što:

• nije potrebno dokazivati visinu štete
• dovoljno je dokazati povredu obaveze

Ipak, kazna mora biti razumna. Preterano visoki iznosi mogu ili obeshrabriti potpisivanje NDA ugovora ili biti osporeni pred sudom.

Međunarodni sporazum o poverljivosti – sud i merodavno pravo

Ako je jedna strana stranac, ugovor treba da definiše:

• nadležni sud ili arbitražu
• merodavno pravo
• jezik ugovora

Bez toga spor može postati znatno komplikovan i skuplji.

Ko mora potpisati sporazum o poverljivosti

Ugovor mora potpisati lice ovlašćeno za zastupanje prema APR-u ili lice sa validnim punomoćjem zakonskog zastupnika. Nije dovoljan potpis direktora sektora ili menadžera.

Najčešća pitanja o NDA-u i poslovnoj tajni

Da li je NDA sporazum obavezan po zakonu?

Ne. Zakonom nije propisano obavezno zaključivanje NDA-a. Njegova uloga je zaštita interesa ugovornih strana.

Da li klauzula o poverljivosti u ugovoru o radu zamenjuje ugovor o poverljivosti?

Klauzula o poverljivosti u ugovoru o radu, kao i dobro definisana odredba o poslovnoj tajni u Pravilniku o radu može pružiti zaštitu, ali poseban ugovor obično preciznije reguliše obaveze i sankcije.

Da li sve što se saznaje u toku poslovnog razgovora ili obavljanja posla može biti poslovna tajna?

Ne. Informacija mora imati komercijalnu vrednost i ne sme biti javno dostupna.

Koliko dugo traje obaveza čuvanja tajne?

Obaveza čuvanja poslovne tajne traje onoliko koliko je ugovoreno, ali rok mora biti razuman i opravdan.

Da li se može tražiti naknada štete zbog otkrivanja poslovne tajne i bez ugovorne kazne?

Da, ali tada morate dokazivati stvarnu štetu, što je u praksi uvek kompleksnije.

Da li je ugovor o poverljivosti potreban i za kratke pregovore?

Ako se razmenjuju osetljive informacije – da, čak i ako saradnja nikada ne bude zaključena.

Zaključak

Najveća vrednost kompanija već duže vreme nije u njihovoj opremi, nego u informacijama koje imaju. Ali informacija je zaštićena samo ukoliko je jasno definisana i ukoliko se sa njom odgovorno postupa.

Dobro sastavljen NDA nije formalnost i tek neki papir, on je deo strategije zaštite poslovne tajne, reputacije i tržišne pozicije kompanije. Zato je značajno da bude sastavljen baš po meri konkretnog poslovnog odnosa i informacija koje se štite, što u praksi podrazumeva i stručnu pravnu izradu ili proveru pre potpisivanja.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners