eBolovanje: Novi Zakon o razmeni podataka u slučaju privremene sprečenosti za rad

eBolovanje donosi novi način razmene podataka o privremenoj sprečenosti za rad zaposlenog, odnosno – bolovanju. Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „eBolovanje – Poslodavac“ (u daljem tekstu: Zakon) koji se primenjuje od 1.01.2026. godine zaokružuje digitalizaciju radnopravnih i zdravstvenih procedura u Srbiji.

Ovim zakonom se po prvi put sistemski uređuje elektronska razmena podataka o privremenoj sprečenosti za rad zaposlenih. Time se menja dugogodišnja praksa zasnovana na papirnim doznakama, ručnom dostavljanju dokumentacije i kašnjenjima u razmeni informacija između zdravstvenih ustanova, zaposlenih i poslodavaca.

Za poslodavce, ali i za zaposlene, ovaj zakon ne predstavlja samo tehničku novinu, već i novi skup prava, obaveza i odgovornosti.

 

Šta je eBolovanje – Poslodavac

eBolovanje – Poslodavac je softversko rešenje koje omogućava poslodavcima elektronski uvid u podatke o privremenoj sprečenosti za rad zaposlenih.

Putem sistema poslodavac dobija informacije o:

• datumu otvaranja bolovanja,
• trajanju bolovanja,
• produženju ili prekidu,
• promenama relevantnim za obračun zarade i organizaciju rada.

Važno je naglasiti da poslodavac nema pristup dijagnozi niti detaljnim medicinskim podacima, čime se poštuje princip zaštite privatnosti zaposlenog.

 

Razlozi za donošenje zakona

U praksi su godinama postojali problemi u vezi sa evidencijom i kontrolom bolovanja. Kako je to izgledalo do sada?

Zaposleni koji se razboli ili povredi, dobija od izabranog lekara potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, koju mora dostaviti poslodavcu u roku od 3 dana. Ukoliko sam zaposleni ne može da je odnese (teška povreda ili bolest), to čini neko od članova njegove porodice. Ukoliko stanuje sam, što je teško ustanovljivo samo po sebi, rok za dostavljanje bio je 3 dana od dana kada je u mogućnosti da potvrdu dostavi poslodavcu.

Na kraju svake privremene sprečenosti za rad, ili ako ona traje duže vreme – na kraju svakog meseca, da bi poslodavac pravilno obračunao naknadu, zaposleni su od svojih izabranih lekara morali da donose takozvane doznake.

Do čega je ovakva procedura vodila? Vrlo često do neuredne dostave i/ili kašnjenja sa njom.

Zatim, lekari i zdravstvene ustanove imale su neujednačenu praksu i pojedine potvrde bile su podložne tumačenju, što je dovodilo do administrativnog opterećenja zaposlenih i HR službi.

Cilj Zakona je:

• da se obezbedi brza, tačna i bezbedna razmena podataka,
• poslodavci će brže moći da organizuju rad, za razliku od situacija kada do 3 dana nisu imali informaciju zbog čega je zaposleni izostao sa posla;
• smanjeje administracija,
• unapređenje transparentnosti sistema bolovanja,
• omogućavanje pravovremenog postupanja poslodavaca i RFZO-a.

Apsentizam kao sve češća pojava

Izostajanje zaposlenih sa posla (zloupotreba bolovanja ili jednostavno nepojavljivanje na poslu bez formalnog davanja otkaza) je sve uobičajenija pojava koja sada ima i svoj usvojeni termin – apsentizam. Ovo je naročito uobičajeno u letnjim mesecima (jul-avgust) i zimskim (decembar-januar), a poslodavci nemaju efikasne mehanizme kojima bi ovo smanjili.

U isto vreme, zaposleni tvrde da su fizički preopterećeni i pod stresom i da su izostanci opravdani. Ovo je najčešće u proizvodnim delatnostima, komunalnim službama, maloprodaji i ugostiteljstvu.

Bolovanje je svakako osnovno radno pravo, ali se zloupotrebe prepoznaju po određenim obrascima (isti periodi, kada je pojačan obim posla…).

Poslodavci ponekad moraju da imaju “rezervne” zaposlene koji predstavljaju veliki finansijski izdatak, samo da bi nadomestili iznenadna odsustva. “Sumnjiva” bolovanja takođe stvaraju i negodovanja u kolektivima.

Smisao eBolovanja jeste, između ostalog, i smanjenje apsentizma.

Poslodavci će odmah znati da je otvoreno bolovanje, a ne neki drugi razlog izostanka zaposlenog, što im omogućava da na vreme organizuju rad i urade obračun naknada. Takođe, lekari će imati neposredan uvid u istoriju pacijenta, pa i istoriju njegovog odsustvovanja.

 

Ko su poslodavci po novom sistemu

Poslodavac u smislu ovog zakona je državni organ, organ jedinice autonomne pokrajine i lokalne samouprave, ustanova, javni beležnik, javni izvršitelj, privredno društvo i drugo pravno lice, kao i preduzetnik koji zapošljava jedno ili više lica.

Poslodavac je dužan da se registruje i pristupi softverskom rešenju „eBolovanje – Poslodavac” do 1. januara 2026. godine, izuzev preduzetnika koji zapošljava jedno ili više lica, koji je dužan da se registruje i pristupi softverskom rešenju „eBolovanje – Poslodavac” do 1. januara 2027. godine.

Ovde je, dakle, važno da ovaj zakon razlikuje preduzetnika koji zapošljava jedno ili više lica, od svih ostalih poslodavaca.

Takođe, i preduzetnici koji nikoga ne zapošljavaju, mogu koristiti softver ebolovanje za sopstvene evidencije.

 

Obaveze poslodavaca po novom zakonu

Poslodavci imaju više konkretnih obaveza:

1) Korišćenje sistema

Poslodavci su dužni da koriste softversko rešenje eBolovanje u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.

2) Ažurnost i postupanje po dobijenim podacima

Podaci dobijeni putem sistema koriste se za:

• evidenciju odsustava,
• obračun naknade zarade,
• organizaciju procesa rada.

3) Interni akti i procedure

Preporučuje se usklađivanje pravilnika o radu, internih HR procedura, politika zaštite podataka.

Prava i obaveze zaposlenih

Za zaposlene, novi sistem donosi značajne promene.

Zaposleni:

• više ne dostavlja papirne doznake poslodavcu,
• zaposleni kod poslodavaca preduzetnika koji nisu obavezni da koriste sistem e – Bolovanje, i dalje ima obavezu da obavesti poslodavca o sprečenosti za rad, u skladu sa ugovorom o radu ili pravilnikom,
• ima pravo na zaštitu privatnosti i podataka o zdravlju.

Zakon ne umanjuje prava zaposlenog na naknadu zarade tokom bolovanja, već samo menja način razmene informacija.

Izmene Zakona o radu

Stupanje na snagu Zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „eBolovanje – Poslodavac“, stavlja van snage dve vrlo značajne odredbe Zakona o radu i to član 103. i član 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu.

Član 103. Zakona o radu propisuje:

“Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.

Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Lekar je dužan da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana.

Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

Način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za zdravlje.”

Stavljanjem ove odredbe van snage – zaposleni nemaju obaveze da pribavljaju i sami dostavljaju bilo kakve „papire“ o bolovanju.

Međutim, budući da poslodavci koji su preduzetnici imaju odloženu primenu Zakona – njihovi zaposleni i dalje dostavljaju dokumentaciju na stari način.

Zakon ovo ne ističe eksplicitno, ali po pravnoj logici, ako se poslodavci – preduzetnici i pre zakonskog roka usklade sa sistemom e – Bolovanje, oni će obavestiti svoje zaposlene da ni oni ne moraju ništa dostavljati, jer to lekar može kroz sistem slati neposredno.

 

Zaštita podataka o ličnosti i zdravstveni podaci

Podaci o bolovanju predstavljaju posebnu kategoriju podataka o ličnosti, u smislu propisa o zaštiti podataka.

Kroz ovaj sistem, poslodavac obrađuje samo podatke neophodne za ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa. Dakle, poslodavci neće znati dijagnoze svojih zaposlenih, izuzev ako se oni izričito saglase da se to učini dostupnim poslodavcu.

Zbog značaja njihove privatnosti, svi podaci domova zdravlja, primarne, sekundarne i tercijarne zaštite biće smešteni u Državnom data centru u Kragujevcu.

Poslodavci bi trebalo da otvore svoje naloge na e-Upravi i informišu se o načinu rada.

Prekršajne kazne

Poslodavci pravna lica, ukoliko ne pristupe i koriste softversko rešenje eBolovanje kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000

Preduzetnik koji zapošljava jedno ili više lica kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

Novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice kod poslodavca, odnosno zastupnik poslodavca iz člana 2. stav 1. ovog zakona.

 

Zaključak

Do stupanja na snagu Zakona, zaposleni su bili u obavezi da lično dostavljaju potvrde i doznake, vode računa o rokovima, posreduju između zdravstvene ustanove i poslodavca.

Novi sistem eliminiše papirnu dokumentaciju, smanjuje prostor za greške i zloupotrebe, rasterećuje zaposlene administrativnih obaveza.

Novi digitalni sistem eBolovanje predstavlja važan korak ka digitalizaciji i modernizaciji sistema privremene sprečenosti za rad. Iako donosi brojne prednosti, zahteva aktivno prilagođavanje poslodavaca i jasno razumevanje novih pravila.

Blagovremeno usklađivanje sa zakonom nije samo pitanje formalne obaveze, već i element odgovornog i zakonitog poslovanja.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners