Topli obrok i druge naknade: zakonske obaveze i poreski tretman

Da li je topli obrok obavezna naknada za zaposlene

Iako se ništa značajno već neko vreme nije menjalo, pitanja su brojna:

Da li svi zaposleni u Republici Srbiji imaju pravo na topli obrok ili je to relikt prošlosti?

Da li poslodavci moraju da ga isplaćuju? Da li je obavezno u novcu? Da li je oporeziv?

Koji je minimalni iznos toplog obroka? Koji je poreski status toplog obroka?

Zakon o radu kaže da zaposleni ima pravo na ishranu u toku rada (uobičajeni naziv „topli obrok“), ali sve ostalo prepušta poslodavcu, odnosno pravilniku o radu i ugovoru o radu.

Naime, Zakon o radu obavezuje poslodavce ili da isplate topli obrok u novcu, ili da obezbede ishranu za zaposlene u toku radnog dana na drugi način. Dakle, poslodavac može da odluči na koji način će obezbediti ishranu zaposlenih.

Isplata u novcu

Ukoliko se poslodavac odluči da isplaćuje naknadu troškova za ishranu, takva naknada ima karakter zarade, što znači da se na nju plaćaju porezi i doprinosi kao za zaradu.

Dalje, po logici stvari, mada poslodavac ovo može urediti po svom nahođenju, topli obrok isplaćuje se za dane u kojima je zaposleni redovno radio, a ne kada je bio na odmoru, bolovanju ili na terenu.

Ni maksimalan ni minimalan iznos ove naknade nisu određeni zakonom. Zakonodavac nije opredelio smernice po kojima bi poslodavac mogao da odredi iznos ove naknade. Važno je samo da je ovo određeno pravilnikom o radu ili ugovorom o radu. Takođe, poslodavac sve svoje zaposlene mora tretirati jednako u ovom pogledu, tako da nije dozvoljeno da zaposleni imaju različite nadoknade za topli obrok.

Imajući u vidu da se topli obrok oporezuje na isti način kao zarada, mnogi poslodavci odlučuju se da topli obrok izraze simbolično – npr. 100 dinara mesečno.

Važna napomena: Za razliku od prevoza, dnevnica ili pojedinih drugih naknada troškova, topli obrok i regres nemaju neoporezivi deo. U celosti se smatraju zaradom i oporezuju se kao i plata, bez obzira na njihov iznos.

Poslodavac obezbeđuje topli obrok

Sa druge strane, poslodavac može obezbediti ishranu za zaposlene u svojim prostorijama – tako što će se hrana tu pripremati ili poručiti ketering. Kada poslodavac ovako postupa, on ne isplaćuje dodatno topli obrok.

I ovde je važno da hranu na ovaj način dobiju svi zaposleni ili cele grupe zaposlenih (u jednoj poslovnoj jedinici, u jednoj smeni itd).

Da li svi poslodavci isplaćuju topli obrok

Prepuštanje Zakona o radu poslodavcima da sami u potpunosti urede isplatu toplog obroka, dovelo je do toga da neki poslodavci to ne isplaćuju kao zasebnu naknadu, nego je ovo u potpunosti “stopljeno” sa zaradom.

Najpre, bitno je razumeti dve stvari:

1. Zakon o radu podrazumeva da zaposleni imaju pravo na troškove ishrane, ali
2. U skladu sa opštim aktom (pravilnikom o radu) i ugovorom o radu

Dakle, pravo nije nestalo, iako se vrlo često iskazuje simbolično, i suštinski nevidljivo. Ali ono i dalje postojii i važno je da bude istaknuto na platnom listiću. Iako je ova novčana naknada za ishranu u radno vreme u potpunosti oporezivana kao i zarada, ona se ipak prikazuje odvojeno.

Kako se osloboditi plaćanja poreza na topli obrok

Kada uzmemo da je topli obrok, dakle, obavezno davanje zaposlenima, koje se oporezuje kao i zarada, pogledajmo da li postoji mogućnost oslobađanja od poreza za ishranu zaposlenih.

Poslodavci mogu biti oslobođeni poreza i doprinosa ako ispunjavaju određene uslove iz poreskih propisa. Ključna reč je organizovana ishrana:

1) Kantina u okviru kompanije

Ako poslodavac obezbedi ishranu u svojoj kantini, trošak ishrane zaposlenih tretira se kao rashod u njegovom poreskom bilansu. Bitno je da se radi o stvarnoj ishrani, a ne novčanoj naknadi.

2) Ugovor sa restoranom ili keteringom

Organizovana ishrana postoji i ako poslodavac zaključi ugovor sa restoranom ili firmom koja dostavlja hranu u njegove prostorije. Zaposleni tada imaju pravo da koriste obrok u tom objektu, a poslodavac plaća račun direktno dobavljaču i to mu se priznaje kao trošak poslovanja.

3) Ishrana za zaposlene na terenu

Zaposleni koji rade na terenu tokom većeg dela radnog vremena mogu imati organizovanu ishranu ili nadoknadu koja je neoporeziva do određenog iznosa. Ovde je važno da postoji dokaz o terenskom radu i evidencija radnog vremena.

Regres za godišnji odmor

Kao i topli obrok, regres za godišnji odmor je pravo zaposlenog predviđeno Zakonom o radu, ali njegova visina i način isplate u potpunosti zavise od poslodavca i moraju biti uređeni pravilnikom o radu i/ili ugovorom o radu. Zakon ne propisuje minimalni ili maksimalni iznos regresa, niti obavezu da se isplaćuje u određenom terminu – bitno je samo da je pravo predviđeno internim aktima.

Sa aspekta poreza, regres se smatra zaradom, što znači da se na svaki iznos regresa obračunavaju porez i doprinosi isto kao na platu. Ne postoji neoporezivi iznos niti poresko oslobođenje, bez obzira na to da li poslodavac isplaćuje simboličan ili veći regres.

U praksi se regres najčešće isplaćuje jednom godišnje, u momentu korišćenja godišnjeg odmora, ali to nije zakonska obaveza – poslodavac može da ga isplaćuje mesečno, kvartalno ili jednom godišnje, sve dok je to jasno definisano internim aktima i primenjuje se jednako na sve zaposlene.

Regres je specifičan još i po tome što je vezan za korišćenje godišnjeg odmora. Zaposleni koji iz nekog razloga ne koristi godišnji odmor (npr. zaposlena je na trudničkom i porodiljskom odsustvu a zatim odsutna zbog nege deteta), nema prava na regres za godišnji odmor.

Neoporeziva davanja

Pored toplog obroka i regresa koji su oporezivi, ali nemaju svoje zakonske minimume, poslodavci zaposlenima nadoknađuju i druge troškove.

1) Naknada troškova dolaska i odlaska sa rada

Poslodavac je u obavezi da nadoknadi troškove dolaska i odlaska sa rada svim svojim zaposlenima koji rade van svoje kuće. Poslodavac koji obezbeđuje sopstveni prevoz, ne mora da isplaćuje ovu naknadu.

Troškovi dolaska i odlaska sa rada neoporezivi su do visine stvarnog troška (cena karte u javnom prevozu, račun za gorivo), ali najviše do iznosa koji se periodično propisuje Uredbom o neoporezivim iznosima. U trenutku pisanja ovog teksta, taj iznos iznosi 5.630 dinara mesečno.

Kada je odlukom Grada Beograda javni prevoz na teritoriji grada postao besplatan, poslodavci su ostali bez referentnog iznosa za stvarni trošak. I pored Mišljenja ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, poslodavci su ovo rešili na različite načine.

2) Dnevnice za službeni put

Dnevnice za službeni put u zemlji neoporezive su do iznosa od 3.380 dinara (trenutni iznos), pod uslovom da postoji odluka o upućivanju na službeno putovanje i prateća dokumentacija.

Dnevnice za službeni put neoporezive su do 90 eur po danu.

Poslodavac može ugovorom o radu ili pravilnikom o radu odrediti i više dnevnice, ali za iznos iznad neoporezivog, dužan je da isplati poreze i doprinose.

3) Pokloni deci zaposlenih

Pokloni deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića, neoporezivi su /trenutno) do iznosa od 14.077 dinara.

4) Dobrovoljno zdravstveno osiguranje

Poslodavci koji žele da privuku stručniji kadar, kao čest benefit za svoje zaposlene nude dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Ova beneficija ima povoljan poreski tretman, odnosno, poslodavci mogu uplaćivati polise do 8.449 dinara mesečno bez oporezivanja.

Precizno dokumentovanje

Da bi knjižio troškove ishrane kao poslovni rashod ili isplatio neoporezive naknade na zakonit način, poslodavac mora imati:

pravilnik o radu kojom se beneficije preciziraju,
ugovore i evidencije sa restoranima/kantinama/drugim dobavljačima namirnica,
jasnu dokumentaciju o službenim putovanjima, putnim troškovima i sl.
Sve ono što nije dokumentovano na strogo propisan način da bi se smatralo troškom ili kao neoporezivo davanje – tretira se kao zarada.

Zaključak

Topli obrok i druge naknade iz člana 118. Zakona o radu nisu stvar izbora poslodavca, već zakonsko pravo zaposlenih. Međutim, način na koji će poslodavac obezbediti ishranu i visinu naknada, zakon u potpunosti prepušta internim aktima.

Za poslodavce je važno da razlikuju dve stvari: šta je obaveza prema Zakonu o radu (obezbeđivanje ishrane u toku rada), a šta je povoljno sa aspekta poreza (organizovana ishrana – jer se smatra troškom poslovanja, realni troškovi prevoza, dnevnice, druge beneficije).

Topli obrok i regres uvek se tretiraju kao zarada i u celosti su oporezivi, dok neke druge naknade mogu biti isplaćene bez poreza i doprinosa, ali samo pod strogo definisanim uslovima i uz odgovarajuću dokumentaciju.

Ako postoji dilema oko poreskog tretmana konkretne naknade, najbolje savet za poslodavca je da se blagovremeno konsultuje sa stručnjakom ili advokatom specijalizovanim za radno pravo i poreze.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners

Povezani članci: 

1. PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA DOLASKA I ODLASKA SA RADA U VEZI SA BESPLATNOM USLUGOM PREVOZA