Legitimni interes kao pravni osnov za obradu podataka

Legitimni interes kao pravni osnov za obradu podataka.

Prikupljanje i obrada podataka o ličnosti neminovno podrazumevaju zadiranje u privatnost lica čiji se podaci obrađuju.

Stoga je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (dalje: ZZPL), donet 2018. godine u cilju usklađivanja sa Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), uveo 6 pravnih osnova za obradu podataka o ličnosti.

Pravni osnovi za zakonitu obradu podataka o ličnosti

Obrada podataka o ličnosti zakonita je samo ukoliko ispunjava neki od navedenih uslova:

1. Lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka. Ovaj pristanak se daje fizičkim potpisivanjem dokumenta u kojem je navedeno za koje svrhe i na koji način se podaci obrađuju, ili „čekiranjem“ saglasnosti za obradu podataka prilikom obavljanja radnje online (npr. prijavljivanje na newsletter prodavca, online kupovina i slično).
2. Obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji. Na primer, da bi se isporučila kupljena roba, neophodno je prodavcu ostaviti podatke o mestu isporuke (koje je često mesto stanovanja) i broju telefona. Dalje, ukoliko prodavac ne isporučuje robu sam, te podatke on dostavlja firmi koja vrši isporuku.
3. Obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca. Naime, prilikom zapošljavanja, poslodavac prikuplja podatke o zaposlenom ne samo kako bi zaključio ugovor o radu sa zaposlenim, nego i kako bi izvršio svoju obavezu prijave zaposlenog na obavezno osiguranje i platio doprinose.
4. Obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica. Pomenuli smo prijavu zaposlenih, ali kada oni imaju decu ili druge članove porodice koje izdržavaju, poslodavac vrši prijavu na zdravstveno osiguranje i za njih, stoga obrađuje i njihove podatke o ličnosti.
5. Obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca. Primera radi, Republički zavod za statistiku prikuplja i obrađuje podatke o stanovništvu u svrhu popisa. Podaci se koriste za planiranje politika na nivou države, lokalne samouprave, itd. što predstavlja javni interes. Dalje, Centar za socijalni rad prikuplja i obrađuje podatke o ličnosti kako bi vršio svoje zakonom propisano ovlašćenje.
6. Obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.

Navodeći ove pravne osnove za zakonitu obradu podataka o ličnosti, ZZPL podrazumeva da će se rukovalac podacima u svakoj konkretnoj situaciji opredeliti za onaj pravni osnov koji se odnosi na konkretnu obradu kakvu on sprovodi.

Ipak, rukovaoci često smatraju da pod termin „legitimni interes obrađivača ili treće strane“ može da se podvede sve ono što ne može pod prethodnih pet osnova.

Takođe, imajući u vidu da je osnov koji podrazumeva pristanak lica sam po sebi nešto zahtevniji, rukovaoci se još češće opredeljuju za ovaj pravni osnov prilikom obrade podataka o ličnosti računajući da je samo pozivanje na njega dovoljno za zakonitu obradu.

Međutim, upravo kod ovog naoko širokogrudo postavljenog osnova, kriju se mnoge pravne zamke.
U ovom tekstu pozabavićemo se upravo legitimnim interesom kao pravnim osnovom za obradu podataka o ličnosti.

Legitimni interes

Kao što smo pomenuli, smatrajući da je legitimni interes rukovaoca ili treće strane dovoljan osnov za obradu podataka o ličnosti kada se ona ne može zakonito raditi po preostalim osnovima – mnogi rukovaoci se olako pozivaju na njega kao osnov obrade.

Ipak, postoje preduslovi koji moraju biti ispunjeni da bi legitimni interes rukovaoca bio i zakonit u kontekstu obrade podataka o ličnosti.

Naime, da bi se nešto smatralo legitimnim interesom, nužno je:

1. Da je za rukovaoca ili treću stranu obrada podataka neophodna;
2. Utvrditi u čemu se sastoji taj interes rukovaoca ili treće strane, šta je to konkretno;
3. Da to ni na koji način ne ugrožava interese niti osnovna prava i slobode lica čiji se podaci obrađuju ili maloletnog lica (odnosno da njima to ne može da šteti)

Nakon što utvrdi da su ova tri uslova ispunjena, rukovalac ipak treba da sprovede tzv. test balansiranja.

Ovaj test podrazumeva da rukovalac figurativno rečeno stavi na vagu svoj interes odnosno interes treće strane za obradu podataka i interes zaštite privatnosti fizičkih lica čije bi podatke obrađivao.

Ovom prilikom meri se:

• da li bi rukovalac mogao postići isti efekat i bez obrade podataka, ili obradom u manjoj meri;
• da li osoba čiji se podaci obrađuju može to razumno očekivati ili bi saznanje o obradi podataka za nju bilo nedopustivo;
• ukoliko je to u bilo kojoj meri u suprotnosti sa interesima osobe čiji se podaci obrađuju i njoj nanosi štetu – ovaj osnov je nezakonit.

Ukoliko „pretegne“ interes za obradu, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (dalje: Poverenik) zahteva da se o takvoj odluci sačini dokument kao obrazloženi dokaz da legitimni interes postoji.

Šta bi se moglo smatralo legitimnim interesom obrađivača?

Prilikom procene da li za neku obradu podataka o ličnosti postoji legitiman interes, rukovalac bi morao da utvrdi koji je njegov specifičan cilj i da li se taj cilj može ostvariti i bez obrade podataka.

Ukoliko je odgovor da je obrada neophodna, rukovalac kroz test balansiranja „meri“ u kojoj meri bi to ugrožavalo lična prava i slobode pojedinca, a naročito deteta.

Primera radi, vlasnik prodavnice smatra da je iz razloga bezbednosti ljudi i imovine neophodan video nadzor. Postavljanjem kamera koje snimaju kretanja u radnji i snimanjem posetilaca radnje vršiće se obrada podataka o ličnosti (iako je obrada biometrijskih podataka u svrhu prepoznavanje lica zabranjena). Njegov interes je bezbednost lica i imovine, dok su interesi posetilaca sloboda kretanja i zaštita privatnosti. Ukoliko on procenjuje da je njegov interes za obradu podataka o ličnosti na ovaj način legitiman, ovakvo rukovanje podacima poverava se licenciranim firmama koje vrše rukovanje i obradu podataka na zakonit način.

Online prodavnice uobičajeno koriste podatke o kupovinama na svojoj platformi kako bi prilagodile ponude svojim korisnicima. Na osnovu tih podataka, one kreiraju personalizovane marketinške kampanje i korisnicima nude proizvode za koje pretpostavljaju da će ih zanimati. Kao legitimni interes kompanija navodi svoj komercijalni interes da kupcima ponudi za njih relevantne proizvode. Na taj način ona ostvaruje veći poslovni uspeh dok istovremeno poboljšava korisničko iskustvo i povećava zadovoljstvo korisnika.

Međutim, da bi ovaj legitiman interes bio i zakonit, kompanija treba da:

• uradi procenu uticaja na privatnost korisnika i osigura da obrada podataka ne zalazi u domen direktnog marketinga što je našim drugim zakonima zabranjeno;
• omogući korisnicima da se odjave ili prigovore na obradu njihovih podataka za ovakve kampanje;
• sačini pravni akt u kojem je obrazložila svoj legitimni interes za obradu podataka po ovom osnovu

Sam Poverenik navodi primer da bi se neko javno preduzeće moglo opredeliti da javno objavi visine zarada na rukovodećim pozicijama u cilju sticanja kredibiliteta kod korisnika usluga i poslovnih partnera, nauštrb privatnosti lica koja te zarade primaju.

Pogrešna primena legitimnog interesa

Kao jedan od najčešćih primera obrade podataka o ličnosti na osnovu legitimnog interesa pojavljuje se obrada podataka o ličnosti za potrebe direktnog marketinga. Međutim, direktno oglašavanje (nuđenje roba ili usluge telefonom ili emailom) zabranjeno je Zakonom o oglašavanju i Zakonom o zaštiti potrošača.

Za direktni marketing neophodan je pristanak lica kome se roba ili usluge nude. Dakle, zakonita obrada podataka o ličnosti u ove svrhe vrši se na osnovu drugog osnova, a ne legitimnog interesa rukovaoca.

Akt o legitimnom interesu

Nekoliko puta spomenuli smo zahtev Poverenika da rukovalac podacima o ličnosti na osnovu legitimnog interesa sačini dokument kojim obrazlaže svoj legitimni interes.

Taj dokument nema svoju utvrđenu formu, važnija je njegova suština. Poverenik je na svom sajtu predstavio model takvog akta i možete ga preuzeti ovde .

On bi trebalo da odgovori na pitanja u čemu se sastoji interes rukovaoca ili treće strane, kakav uticaj obrada podataka ima ili može imati na lica čiji se podaci obrađuju i naročito obrazloženje kako interes rukovaoca preteže nad interesom onih čiji se podaci obrađuju.

Obaveštavanje lica čiji se podaci obrađuju na osnovu legitimnog interesa

Pored izrade internog akta o legitimnom interesu, rukovaoci podacima o ličnosti moraju o tome obavestiti lica čiji se podaci koriste.

Ovo se obično radi kroz politiku privatnosti, obaveštenje na sajtu ili u dokumentima koja se dostavljaju (uz ugovor i slično). Obaveštenje mora biti jasno, sažeto i lako razumljivo i mora da sadrži:

• podatke o rukovaocu;
• svrhu obrade podataka na osnovu legitimnog interesa rukovaoca;
• konkretno obrazloženje legitimnog interesa rukovaoca (npr. poboljšanje usluga, zaštita bezbednosti, sprečavanje prevara);
• informacije o pravima lica na prigovor, pristup podacima, ispravku, brisanje, kao i pravu na ograničenje obrade u vezi sa legitimnim interesom rukovaoca;
• ako se podaci dele sa trećim stranama, rukovalac mora navesti primaoce podataka.

Pravo na prigovor

Kada lice čiji se podaci obrađuju na osnovu legitimnog interesa za to sazna i sa tim se ne slaže, u svakom trenutku može podneti prigovor rukovaocu i zatražiti da rukovalac prestane sa obradom njegovih podataka.

Rukovalac je dužan da smesta prestane sa obradom podataka.

Rukovaoci nisu dužni da postupe po ovakvom zahtevu samo onda kada postoje zakonski razlozi za nastavak obrade. U tom slučaju, oni su dužni da podnosioca prigovora obaveste o razlozima odbijanja kao i da ga pouče o pravu na podnošenje pritužbe Povereniku, odnosno tužbe sudu.

Zaključak

Upravo iz razloga što može imati široku primenu, legitimni interes rukovaoca predstavlja pravni osnov koji zahteva obazriv pristup.

Kao što smo detaljno obrazložili, zakon nalaže da se ova obrada koristi samo kada su ispunjeni strogi uslovi – obrada mora biti neophodna, interes rukovaoca jasno definisan i opravdan, a interesi lica čiji se podaci obrađuju neugroženi.

Takođe, rukovalac je u obavezi da primeni test balansiranja, kojim procenjuje odnos svog interesa i prava lica na privatnost, kao i da o primeni ovog osnova sačini validan dokument.

S obzirom na složenost uslova i važnost zaštite prava, konsultacija sa advokatom može biti od ključnog značaja za pravilno sprovođenje ovog pravnog osnova.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners