Založno pravo na vazduhoplovu u Srbiji

Vazduhoplovi su po pravilu stvari velike vrednosti i stoga su vrlo podobna sredstva obezbeđenja potraživanja.

Zavisno od toga da li su same ugovorne strane imale ideju da vazduhoplov bude sredstvo obezbeđenja, ili su stekli zakonski uslovi za to, ili je pak sud (na predlog poverioca) odredio da se potraživanje obezbedi baš vazduhoplovom, razlikuju se ugovorno, zakonsko i sudsko založno pravo na vazduhoplovu.

Iako je vazduhoplov pokretna stvar, u pravnom prometu on ima status nepokretnosti. Na promet vazduhoplova shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje promet nepokretnosti, naročito u pogledu pravne forme ugovora kojim se taj promet vrši. Ovo zapravo znači da nije dovoljna predaja vazduhoplova da bi se stekla prava njemu, već je neophodan najpre formalni ugovor, a zatim i upis vazduhoplova u poseban registar.

Kada je poreski aspekt u pitanju, vazduhoplovi imaju posebne propise i ne smatraju se nepokretnostima.

Osim toga, usled osnovne namene vazduhoplova, a to je prevoz putnika i robe uglavnom prekogranično, na promet vazduhoplova se primenjuju mnogi međunarodni propisi.

Registar vazduhoplova

Imajući u vidu da je vazduhoplov pokretna stvar koja lako može promeniti mesto, Registar vazduhoplova je neophodno sredstvo kako bi se odredila pripadnost vazduhoplova i merodavno pravo za njega. Registar vazduhoplova je po pravilu državna institucija.

Vazduhoplovi mogu biti civilni i državni. I jedni i drugi se upisuju u Registar vazduhoplova, ali državni vazduhoplovi (vojni, policijski, carinski i drugi državni vazduhoplovi) nisu u slobodnom prometu i ne mogu biti predmet obezbeđenja.

Ugovorno založno pravo na vazduhoplovu

Ugovorno založno pravo na vazduhoplovu, praktično – hipoteka na vazduhoplovu, podrazumeva da su poverilac i dužnik bili saglasni da se njihov primarni posao obezbedi zalaganjem vazduhoplova kao sredstva obezbeđenja i to su uneli u sam ugovor.

Upravo iz razloga što su vazduhoplovi po svojoj prirodi veoma skupe stvari, podobni su da budu sredstvo obezbeđenja bilo za kreditiranje kupovine samog vazduhoplova, ili obezbeđenje neke druge transakcije.

Kejptaunska konvencija iz 2001. godine uređuje zalaganje vazduhoplova i umnogome je olakšala ugovorno zalaganje vazduhoplova i popularizovala ih kao sredstva obezbeđenja. Naime, založni poverilac se može namiriti bilo vansudskim namirenjem, bilo privrednim iskorišćavanjem tog vazduhoplova do namirenja svog dospelog potraživanja.

Međutim, budući da Srbija nije potpisnica ove Konvencije, domaće vazduhoplovno pravo ostavlja jedinu mogućnost da zalogoprimac namiri svoje potraživanje kroz sudsku prodaju vazduhoplova.

Osim glavnog potraživanja, ugovorna zaloga pokriva i: trogodišnje ugovorene ili zakonske kamate dospele do pokretanja izvršenja, kamate dospele tokom postupka, kao i troškove upisa, parnice i izvršenja.

Predmet zaloge na vazduhoplovu, odnosno hipoteke može biti vazduhoplov (kao celina), vazduhoplov u izgradnji, kao i stvari ugrađene u vazduhoplov u izgradnji. Sve ovo upisuje se u Registar vazduhoplova. Motori i delovi vazduhoplova mogu biti zaseban predmet zaloge u Registru zaloge kod Agencije za privredne registre (APR).

U slučaju propasti ili oštećenja vazduhoplova, osigurana suma koja inače pripada vlasniku vazduhoplova, ukoliko je osiguravač obavešten da je vazduhoplov založen – pripašće založnom, odnosno hipotekarnom poveriocu.

Sa druge strane, prevoznina, zakupnina i sve druge naknade koje nastanu iz korišćenja vazduhoplova pripadaju vlasniku odnosno korisniku vazduhoplova, a ne založnom poveriocu.

Trajno povlačenje iz saobraćaja vazduhoplova opterećenog zalogom nije moguće bez pristanka svih poverilaca. Ukoliko oni ne daju pristanak, dužnik može tražiti sudsku (javnu) prodaju.

Ugovorno založno pravo prestaje:

(1)    brisanjem zaloge iz Registra – obično usled namirenja duga

(2)    prodajom u izvršnom ili stečajnom postupku.

Ovde ističemo da založno pravo, odnosno red prvenstva založnih poverilaca, ne prestaje brisanjem samog vazduhoplova iz Registra. Npr. ako se dogodi trajna neupotrebljivost, nestanak vazduhoplova itd, registrovani založni poverioci i dalje imaju prvenstvo namirenja svojih potraživanja od založnog dužnika.

Zakonsko založno pravo na vazduhoplovu

Da bi se ustanovilo zakonsko založno pravo na vazduhoplovu nije neophodan upis u Registar vazduhoplova. Sticajem određenih objektivnih okolnosti, nastaje zakonsko založno pravo, a lice koje stekne zakonsko založno pravo ima pravo da izvrši upis tog založnog prava u Registar vazduhoplova.

Zašto se konstituiše zakonsko založno pravo?

U situacijama kada vazduhoplovu preti uništenje, a postoji mogućnost njegovog spasavanja i očuvanja, to obično podrazumeva visoke troškove za takav poduhvat, a ima smisla i isplata nagrade za spašavanje vazduhoplova. Zato se, po samom zakonu, konstituiše zakonsko založno pravo kako bi se poverioci tih troškova i nagrade za spasavanje isplatili prioritetno, pre bilo kojih drugih poverilaca.

Pojmovi „spašavanje vazduhoplova“ i „nagrada za spašavanje“ su vrlo paušalni, pa se postavilo i pitanje njihovog definisanja. Zakoni u Srbiji definisali su to ovako:

Zakonsko založno pravo u Srbiji postoji za:

1) sudske troškove učinjene u zajedničkom interesu svih poverilaca u toku postupka izvršenja ili obezbeđenja radi čuvanja vazduhoplova ili sprovođenja prinudne prodaje;

2) potraživanja koja se odnose na plaćanje koje se duguje po osnovu traganja za vazduhoplovom ili njegovog spasavanja;

3) potraživanja koja se odnose na vanredne troškove nužne za očuvanje vazduhoplova.

Ukoliko ima više poverilaca sa zakonskim založnim pravom u istom redu, a nema dovoljno sredstava za njihovo namirenje u potpunosti, oni će se namiriti srazmerno.

Naš zakon ne svrstava u ove privilegovane poverioce lica koja su na zemlji pretrpela štetu (smrt ili telesne povrede) od korišćenja vazduhoplova. Lica oštećena na zemlji namiruju se nakon privilegovanih poverilaca sa zakonskim založnim pravom i to najviše do 20% od postignute cene u prinudnoj prodaji. Oni, dakle, imaju prioritet u odnosu na ostale poverioce, ali ne i na privilegovane poverioce sa zakonskim založnim pravom.

Zakonsko založno pravo prestaje:

1) prestankom obezbeđenog potraživanja (uključujući kamate i troškove),

2) istekom 1 godine od nastanka potraživanja,

3) prinudnom prodajom u izvršnom ili stečajnom postupku,

4) dobrovoljnom prodajom uz kumulativne uslove: da je izvršen upis prenosa prava svojine, odnosno korišćenja u Registar i da poverilac koji ima zakonsko založno pravo ne pokrene sudski postupak za namirenje ovog potraživanja.

Bitno je istaći da zakonsko založno pravo na vazduhoplovu koje nije upisano u Registar ne prestaje brisanjem vazduhoplova iz tog registra.

Sudsko založno pravo na vazduhoplovu

Sudsko založno pravo nastaje kada poverilac u sudskom postupku predloži da se uspostavi založno pravo na određenom vazduhoplovu, a sud taj predlog usvoji. Tada se založno pravo na osnovu odluke suda upisuje u registar vazduhoplova.

Ovo založno pravo može se ustanoviti za obezbeđenje bilo kog novčanog potraživanja, a ne samo onog koje je vezano za korišćenje vazduhoplova. Smisao ovog založnog prava je da poverilac dobije prednost u odnosu na ostale poverioce istog dužnika. U trenutku registracije njegovog založnog prava, taj poverilac stiče prednost u namirenju u odnosu na ostale neobezbeđene poverioce, kao i na one koji će nakon njega postati založni poverioci (drugog, trećeg i kasnijih redova) na istoj stvari.

Zaključak

Dok se zakonsko založno pravo na vazduhoplovu konstituiše u vezi sa obavljanjem saobraćaja i posledicama koje mogu iz toga da nastanu, ugovorno i sudsko založno pravo „gledaju“ na vazduhoplove kao na vrlo praktična i pogodna sredstva obezbeđenja, upravo jer po pravilu imaju veliku novčanu vrednost.

Stoga je mudro imati stručnjaka za vazduhoplovno pravo „uza se“: nekoga ko će još u fazi ugovaranja i registracije postaviti ispravan put: od forme ugovora i upisa u Registar, preko zabeležbi i obaveštenja osiguravaču, do eventualnog izvršenja.

Osim toga, rokovi su strogi (npr. jednogodišnji i rok od 90 dana), postoje redovi prvenstva (uz izuzetak do 20% za oštećene na zemlji) i često prekogranični elementi, i jedna propuštena ili preduzeta radnja može promeniti tok postupka.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners