Istupanje člana iz društva sa ograničenom odgovornošću može biti potpuno lični čin jednog od partnera i ono se tada sprovodi bez naknade za udeo. Sa druge strane, ponekad je istupanje člana posledica ozbiljno narušenih odnosa među partnerima, kada član koji istupa zahteva isplatu vrednosti svog udela zbog izlaska iz kompanije.
Za razliku od isključenja člana iz društva, gde drugi članovi ili društvo pokreću postupak protiv jednog člana, kod istupanja člana inicijativa dolazi od samog člana koji više ne želi da ostane deo društva. Iako zakon detaljno uređuje ovu oblast, u praksi su sporovi oko izlaska člana iz firme često među najsloženijim korporativnim sporovima.
Istupanje člana društva – kako dolazi do toga
Osim lične želje i potrebe člana da se povuče iz članstva u društvu sa ograničenom odgovornošću, uobičajeni razlozi za istupanje člana mogu biti još i:
- neslaganje među partnerima,
- blokiranje prilikom donošenja odluka,
- neravnomerna raspodela obaveza,
- gubitak poverenja ili
- potpuna nemogućnost saradnje.
Sve su to razlozi zbog kojih član društva može poželeti da istupi iz društva sa ograničenom odgovornošću.
Zakon o privrednim društvima Republike Srbije detaljno uređuje pravo člana društva da istupi iz DOO-a, ali način istupanja, prava člana koji odlazi i obaveze društva zavise od toga da li član traži naknadu za svoj udeo ili ne, kao i da li za istupanje postoji opravdan razlog.
Kod ova dva pitanja često nastaju problemi.
Neretko članovi društva veruju da iz firme mogu jednostavno da izađu, bez posledica po društvo, ostale članove ili sopstvena prava. Sa druge strane, dešava se i da društvo pokušava da spreči izlazak člana ili mu otežava ostvarivanje prava na naknadu vrednosti udela.
Zbog toga je važno razumeti:
- kada član može istupiti iz društva,
- kada ima pravo na naknadu za svoj udeo,
- šta predstavlja opravdan razlog za istupanje člana,
- kako izgleda postupak pred društvom,
- kada se pokreće sudski postupak,
- i kakve finansijske posledice istupanje člana proizvodi za samo društvo.
Istupanje člana bez naknade za udeo
Najjednostavnija situacija postoji kada član društva želi da istupi iz firme, ali ne traži nikakvu naknadu za svoj udeo.
U tom slučaju, član koji nema neizmirene obaveze prema društvu po osnovu neuplaćenog ili neunetog uloga može u svakom trenutku dostaviti izjavu o istupanju društvu, bez obaveze da navodi razlog za izlazak iz firme.
Ovakvo istupanje člana praktično predstavlja dobrovoljno odricanje od članstva i prava koja proizlaze iz udela.
Važno je, međutim, razumeti da:
- članu ne prestaju obaveze koje su nastale pre istupanja,
- društvo stiče sopstveni udeo po sili zakona,
- i potrebno je izvršiti registraciju promene u APR-u.
Ovakva situacija je, razume se, relativno retka u praksi, naročito kada društvo ima značajnu vrednost ili profitabilno poslovanje.
Istupanje člana iz opravdanog razloga
Znatno složenije situacije postoje kada član društva želi da izađe iz kompanije i zahteva naknadu za svoj udeo.
Tada zakon zahteva postojanje opravdanog razloga za istupanje člana.
Zakon kao naročito opravdane razloge prepoznaje situacije kada:
- ostali članovi ili samo društvo svojim postupanjem prouzrokuju štetu članu,
- članu je onemogućeno ostvarivanje njegovih prava,
- društvo članu nameće nesrazmerne obaveze.
Primeri za ovo bi bile situacije poput:
- potpunog isključivanja člana iz donošenja odluka (fizički zabranjen pristup, izostavljanje iz poziva za skupštinu itd.),
- uskraćivanja pristupa informacijama i dokumentaciji,
- izvlačenja novca iz društva na štetu manjinskog člana,
- zloupotrebe većinskog položaja,
- konstantnog preglasavanja sa očiglednom namerom marginalizacije jednog člana,
- ili ozbiljnog narušavanja odnosa među partnerima zbog kojih dalja saradnja postaje faktički nemoguća.
Važno je naglasiti da osnivački akt može predvideti i dodatne razloge za istupanje, kao i poseban postupak i način određivanja naknade za udeo.
Sa druge strane, osnivačkim aktom ne može se unapred isključiti pravo člana društva da zahteva istupanje iz društva iz opravdanog razloga, niti se član društva tog prava može unapred odreći.
Kako izgleda postupak istupanja
Član društva koji želi da istupi iz opravdanog razloga podnosi pisani zahtev društvu.
Taj zahtev mora sadržati:
- razloge istupanja,
- iznos naknade koji član traži za svoj udeo,
- i rok za isplatu naknade za udeo.
O ovom zahtevu odlučuje skupština društva u roku od 60 dana. Skupština zahtev može ili prihvatiti u celini ili odbiti u celini. Zakon ne predviđa mogućnost „delimičnog prihvatanja“ zahteva. Odluka se donosi običnom većinom članova, izuzev ako je osnivački akt predvideo veću većinu.
Ukoliko društvo prihvati zahtev, udeo člana postaje sopstveni udeo društva, dok društvo preuzima obavezu isplate naknade članu.
Kada spor završava pred sudom
U praksi se često događa da društvo odbije zahtev za istupanje ili jednostavno ne odluči o njemu u zakonskom roku. Tada član može pokrenuti sudski postupak protiv društva.
Sud u tom postupku odlučuje:
- da li postoji opravdan razlog za istupanje,
- kolika je tržišna vrednost udela,
- u kom roku društvo mora izvršiti isplatu,
- i da li je potrebno dodatno obezbediti potraživanje člana.
Sudska praksa potvrđuje da opravdani razlozi za istupanje člana mogu postojati i mimo formalnih situacija izričito navedenih u zakonu. Vrhovni kasacioni sud je u rešenju Prev 486/2018 od 3.10.2019. godine zauzeo stav da se kod ocene osnovanosti zahteva za istupanje mora ceniti da li je članu društva radnjama društva ili drugih članova faktički onemogućeno ostvarivanje prava ili mu se nanosi šteta, čak i kada se ne radi o tipičnim situacijama iz člana 188. Zakona o privrednim društvima. U konkretnom slučaju, sud je posebno cenio činjenicu da je članu društva bio zabranjen ulazak u prostorije društva i onemogućeno učešće i glasanje na skupštini društva, što je ocenio kao ozbiljno ograničavanje članskih prava.
Važno je istaći i da sam Zakon o privrednim društvima štiti člana koji izlazi iz društva tako što mu omogućava i uspostavljanje zaloge na sopstvenom udelu društva radi obezbeđenja naplate.
Kako se određuje vrednost udela
Jedno od najspornijih pitanja je vrednost udela člana koji istupa.
Zakon propisuje da se naknada određuje prema tržišnoj vrednosti udela na dan podnošenja tužbe, ali ne manje od srazmernog dela neto imovine društva koji odgovara procentu učešća tog člana u osnovnom kapitalu. Naravno, u nekim slučajevima sam osnivački akt reguliše ovu naknadu.
Sama procena vrednosti udela gotovo uvek zahteva angažovanje finansijskih veštaka, a naročito kod profitabilnih društava, kompanija sa značajnom imovinom, IT kompanija, porodičnih biznisa ili društava kod kojih postoji spor oko realne vrednosti imovine i poslovanja.
Finansijske posledice za društvo
Istupanje člana može predstavljati ozbiljan finansijski teret za društvo.
Zakon zbog toga ograničava izvore iz kojih društvo može isplatiti naknadu za udeo. Isplata je moguća samo:
- iz rezervi društva koje su opredeljene za te namene ili
- iz sredstava ostvarenih prodajom sopstvenog udela stečenog upravo istupanjem člana.
Da bi se osiguralo namirenje člana koji istupa, pre potpune isplate društvo ne može raspodeljivati ni dobit svojim članovima. Sva ostvarena dobit i sredstva društva usmeravaju se na isplatu člana koji istupa.
Ove odredbe imaju cilj da zaštite poverioce društva i očuvaju njegovu finansijsku stabilnost.
Zašto je osnivački akt tako važan dokument
Mnogi privrednici osnivački akt posmatraju kao formalnost koja se potpisuje prilikom osnivanja kompanije i više nikada ne otvara. Međutim, upravo se u kriznim situacijama pokazuje koliko je važan kvalitetno uređen odnos među članovima.
Dobro pripremljen osnivački akt može unapred urediti:
- dodatne razloge za istupanje,
- način procene vrednosti udela,
- rokove isplate,
- mehanizme rešavanja sporova,
- procedure izlaska člana iz društva.
Na taj način se često mogu izbeći višegodišnji sporovi i ozbiljni poslovni problemi za društvo.
Zaključak
Istupanje člana iz društva nije samo formalno pitanje izlaska iz kompanije. Ono gotovo uvek otvara pitanja prave vrednosti biznisa, kontrole nad društvom, finansijske stabilnosti i zaštite prava svih članova.
Zbog toga ovakve situacije zahtevaju pažljivo pravno i poslovno sagledavanje okolnosti, naročito kada među članovima već postoji određeni konflikt.
Pravilno postavljen osnivački akt, blagovremena pravna analiza i strateški pristup pregovorima su dobra prevencija za „bezbolno“ istupanje člana iz društva i izbegavanje dugotrajnog korporativnog spora sa potencijalno ozbiljnim posledicama po poslovanje.
Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners