Zakup vazduhoplova u pravu Republike Srbije i međunarodnim izvorima

Vazduhoplovi su suštinski pokretne stvari koje u pravnom prometu imaju status nepokretnosti, te je i zakup vazduhoplova specifičan postupak.

Regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju (u daljem tekstu: ZOOSPOVS), dok nadzorne i administrativne aspekte ovog postupka, uključujući odobrenja i registraciju, sadrži Zakon o vazdušnom saobraćaju (ZVS).

Na međunarodnom planu važni su Čikaška konvencija (83 bis), regionalno ECAA (European Common Aviation Area) i pravila EU (1008/2008), kao i Njujorška konvencija za arbitraže. Srbija nije potpisnica Kejptaunske konvencije, pa se zakup vazduhoplova reguliše kroz domaće registre i ugovorno obezbeđenje.

Pojmovi i vrste zakupa vazduhoplova (wet/dry)

Zakon o vazdušnom saobraćaju eksplicitno dozvoljava zakup “s posadom” (wet) i “bez posade” (dry).

Domaći avio-prevozilac, pre nego što uzme vazduhoplov u zakup, mora pribaviti prethodnu saglasnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva (DCV).

Kada domaći avio-prevozilac daje vazduhoplov u zakup stranom avio-prevozilocu, prethodna saglasnost se traži zavisno od toga da li se vazduhoplov daje sa ili bez posade. Naime, ako se vazduhoplov daje u zakup bez posade – pribavlja se prethodna saglasnost Direktorata. Ukoliko se vazduhoplov, pak, daje u zakup sa posadom, dovoljno je obaveštavanje Direktorata o zakupu vazduhoplova.

Bitni elementi ugovora o zakupu vazduhoplova jesu i vrsta zakupa, uslovi za održavanje i korišćenje vazduhoplova i nadzor nad upotrebom vazduhoplova.

Na regionalnom nivou, kao potpisnica i ratifikator ECAA, Srbija harmonizuje propise sa pravom EU. Uredba (EZ) 1008/2008 uređuje, između ostalog, wet-lease aranžmane (naročito iz trećih zemalja) i zahteva uslove bezbednosti ekvivalentne standardima EU.

Zakup vazduhoplova po Zakonu o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju

Ugovorom o zakupu vazduhoplova zakupodavac se obavezuje da određeni vazduhoplov preda zakupcu na korišćenje, a zakupac se obavezuje da za to plaća određenu zakupninu.

Zakon predviđa da se ovaj ugovor zaključuje u pisanoj formi, ali se u praksi on i overava u vidu javnobeležničkog zapisa, i kada je to potrebno, u dvojezičnoj verziji. To svakako olakšava i registraciju i izvršnost klauzule.

Obaveze zakupodavca i posade vazduhoplova

Zakupodavac mora da preda zakupcu vazduhoplov u takvom stanju da se može koristiti prema ugovorenoj ili uobičajenoj nameni.

Kada se vazduhoplov izdaje u zakup sa posadom vazduhoplova, posada je dužna da izvršava naloge zakupca, izuzev ako bi to ugrozilo bezbednost vazduhoplova, putnika, prtljaga, stvari i trećih lica.

Održavanje vazduhoplova i troškovi tokom trajanja ugovora

Zakupac mora da održava vazduhoplov tokom trajanja ugovora o zakupu, a nakon isteka ugovora mora da vrati vazduhoplov u istom stanju u kakvom ga je primio, uzimajući u obzir redovno trošenje (habanje) vazduhoplova.

Troškove održavanja vazduhoplova dok zakup traje uobičajeno snosi zakupac, ukoliko ugovorom nije drugačije uređeno. Zakupac ne snosi troškove održavanja vazduhoplova potrebne za otklanjanje skrivenog nedostatka vazduhoplova koji je postojao i u vreme kada mu je vazduhoplov predat na korišćenje, niti snosi troškove za štetu zbog gubitka vazduhoplova zbog delovanja više sile.

Osim odgovornosti za troškove, zakupodavac je odgovoran i za štetu nastalu zbog nedostatka koji čini vazduhoplov neupotrebljivim ili smanjuje njegovu upotrebljivost za ugovoreno ili uobičajeno korišćenje, ako je taj nedostatak postojao u vreme predaje vazduhoplova zakupcu.

Zakupnina

Ako nije drugačije određeno ugovorom, zakupnina se plaća mesečno unapred, računajući od dana predaje zakupljenog vazduhoplova.

Ukoliko je zakupac bio sprečen da koristi vazduhoplov krivicom zakupodavca ili zbog skrivenog nedostatka vazduhoplova koji je postojao u vreme predaje vazduhoplova zakupcu, zakupodavac nema prava na zakupninu za taj period.

Zakupodavac može jednostrano – svojom izjavom – raskinuti ugovor ako mu zakupnina nije plaćena u roku od 15 dana nakon dospelosti, i može potraživati naknadu štete koju trpi zbog nepoštovanja ugovora od strane zakupca. Zakup može ostati na snazi ako zakupac isplati dugovanu zakupninu pre nego što primi izjavu o raskidu.

Trajanje i raskid ugovora o zakupu i otkazni rok

Ugovor o zakupu može da se zaključi na određeno ili neodređeno vreme, a produžuje se ili raskida samo u pisanoj formi (sa ili bez overe kod notara).

Ugovor o zakupu vazduhoplova koji je zaključen na neodređeno vreme može se otkazati u roku ne kraćem od tri meseca.

Ugovor o zakupu prestaje u slučaju uništenja vazduhoplova i trajne neupotrebljivosti vazduhoplova, kao i u slučaju koji se nije mogao predvideti, niti sprečiti, a koji onemogućava zakupca da koristi vazduhoplov tokom trajanja zakupa.

Odustajanje od ugovora

Ako popravke vazduhoplova čije troškove snosi zakupodavac traju ili se predviđa da će trajati duže vremena u odnosu na vreme trajanja ugovora o zakupu ili svrhu zaključenja ugovora, zakupac može svojom pisanom izjavom da odustane od ugovora o zakupu.

Zakupac ima pravo da traži povraćaj srazmernog dela plaćene zakupnine za vreme za koje je bio onemogućen da koristi vazduhoplov, bez obzira na to je li odustao od ugovora.

Kašnjenje u vraćanju vazduhoplova

Ako zakupac ne vrati vazduhoplov zakupodavcu po isteku vremena za vraćanje vazduhoplova predviđenog ugovorom o zakupu, mora da plati srazmernu naknadu u visini dvostruke ugovorene zakupnine za prekoračeno vreme.

Ako je zakupac kriv za zakašnjenje u vraćanju vazduhoplova, odgovara i za svaku štetu koju zbog toga pretrpi zakupodavac, pored pomenute dvostruke zakupnine.

Postojanje sumnje o vrsti zaključenog ugovora

U slučaju bilo kakve sumnje da li je zaključen ugovor o zakupu ili ugovor o prevozu na određeno vreme, smatra se da je zaključen ugovor o prevozu na određeno vreme.

Podzakup

Zakupac može dati vazduhoplov u zakup drugome (podzakup) isključivo na osnovu pristanka zakupodavca datog u pisanom obliku.

Registracija vazduhoplova

Vazduhoplovi se upisuju u Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije, javne knjige koje vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva.
Po upisu izdaje se uverenje o registraciji. Takođe, postoji i institut privremenog upisa (npr. kod uvoza, brisanja iz stranog registra itd.).

U praksi se može videti i upis “prava korišćenja” (usage rights) – npr. zakupac se upisuje kao korisnik, a svrha ovog upisa je samo publicitet i uvid u to ko stvarno koristi vazduhoplov (ovakav upis nikada ne konstituiše stvarna prava).

Raspodela odgovornosti kod zakupa vazduhoplova

Član 83bis Čikaške konvencije čiji je Srbija potpisnik (naslednik) dozvoljava da se deo bezbednosnog nadzora nad vazduhoplovom prenese sa države registra na državu operatora kada avion leti na osnovu zakupa (wet ili dry lease). Cilj ovog protokola je sprečavanje duplog nadzora ili izostanka bilo kakvog nadzora i da se tačno zna ko za šta odgovara. Koristi se pretežno za dugotrajne dry lease (zakup vazduhoplova bez posade) aranžmane.

Mogu se preneti samo određene funkcije iz Konvencije – one koje se tiču operativne bezbednosti:

• Pravila letenja (član 12),
• Radio-oprema (član 30),
• Plovidbenost, odnosno sertifikat plovidbenosti (član 31),
• Licenciranje posada (član 32(a)).
•  

Raspodela nadležnosti se radi uvek posebnim bilateralnim sporazumom 83 bis između dve države. Srbija ima ovakve bilateralne aranžmane sa Crnom Gorom i San Marinom .

U praksi, potpisinice – država registra (zakupodavca) i država operatora (zakupca) – potpišu 83 bis sporazum u kojem napišu: koji avion(i), koje tačno funkcije se prenose, na koliko dugo. Od tog trenutka, država operatora radi kontrole i inspekcije za prenete stavke, a država registra je oslobođena odgovornosti za te prenete funkcije.

Važno je istaći da 83 bis ne menja:

–        registraciju aviona – ona ostaje u istoj državi (nacionalnost i oznake se ne menjaju),

–        Svojinu i ugovorna prava i obaveze iz zakupa – to ide po ugovoru i nacionalnom pravu.

Aranžman 83 bis se bavi isključivo nadzorom bezbednosti, ne imovinsko-pravnim statusom.

Kod wet lease zakupa (zakup vazduhoplova sa posadom), odgovornost prema putnicima uvek ostaje kod zakupca, te je sa stanovišta potrošača irelevantno to što je avio-prevoznik zakupio vazduhoplov kako bi obavio planirani prevoz.

Međunarodni režimi 

Srbija nije ugovorna strana Kejptaunske konvencije i njenog Protokola za vazduhoplove – nema upisa interesa u Međunarodni registar, pa se za publicitet i prioritete oslanja na nacionalni Registar vazduhoplova i (po potrebi) Registar založnih prava na pokretnim stvarima (APR).

Zaključak

Zakup vazduhoplova u Srbiji je regulisan nacionalnim i međunarodnim propisima, i dok postoji određena sloboda ugovaranja, mnogi instituti su regulisani imperativnim normama.

Razlika između wet i dry zakupa nije samo operativna nego i pravna (sertifikati, odgovornosti, osiguranje, due diligence).

Za ugovorne strane to praktično znači:

–        precizno definišite tip zakupa i operativnu kontrolu,

–        obezbedite prethodne saglasnosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva,

–        uredite održavanje, osiguranje i uslove podzakupa,

–        upišite korisnika radi publiciteta,

–        proverite založne terete.

I na kraju – izbegnite nejasnoće: ako postoji sumnja, ugovor se pravno tretira kao prevoz na određeno vreme, a ne zakup.

Uspešan leasing aviona u Srbiji počinje blagovremeno pribavljenim odobrenjima, a najvažniji je jasan ugovor. U nedostatku detaljnijih propisa, ugovorna disciplina i registri su vaša najbolja zaštita.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners