Zaštita intelektualne svojine: kada je pravi trenutak?

Različite vrste intelektualne svojine (autorsko delo, tehničke inovacije, industrijski dizajn…) štite se na različite načine i pod različitim uslovima.   I velike i male kompanije danas „izbacuju“ veliki broj proizvoda. Pored kvaliteta, postoji i pritisak kvantiteta i brzog plasiranja novina, jer je su sve informacije dostupne svima i teško je u tajnosti dugo raditi na nečemu. Budući da se unapred ne zna koji će proizvod postati tržišni „champion“, a koji će biti povučen kao neisplativ, intelektualna svojina često ostaje nešto o čemu ćemo razmišljati kasnije. Kada se proizvod pokaže dobro i unosno, postavi se pitanje da li su njegovi elementi zaštićeni. Čak i kada nisu – to se i dalje može učiniti.

Međutim, u oblasti intelektualne svojine „sada“ može biti daleko nezgodnije nego „pre šest meseci“. Zato ističemo – o intelektualnoj svojini najkorisnije je razmišljati pre nego što ono što stvarate postane vredna poslovna imovina. To ne znači da svaka kompanija treba da registruje svaki naziv, dizajn ili pronalazak koji nastane u njenom poslovanju. Samo znači da je što pre – to bolje rano prepoznati šta od onoga što stvarate ima tržišnu vrednost, ko na tome ima prava i da li je potrebna dodatna pravna zaštita.  

Ne štiti se svaka stvar na isti način

Kada klijent kaže da želi da „zaštiti ideju“ ili „zaštiti proizvod“, obično mu postavimo nekoliko dodatnih pitanja. Šta tačno želite da zaštitite? Naziv proizvoda? Logo? Njegov karakterističan spoljašnji izgled? Novo tehničko rešenje? Softver? Fotografije i tekstove koje koristite u promociji? Ambalažu? Različiti rezultati kreativnog, tehničkog i poslovnog rada mogu biti predmet različitih prava intelektualne svojine, a uslovi i način njihove zaštite nisu isti.

Žigom se štiti znak koji služi razlikovanju robe ili usluga jednog lica od robe ili usluga drugog lica.

Industrijskim dizajnom može se zaštititi spoljašnji izgled proizvoda ili njegovog dela, određen njegovim vizuelnim karakteristikama.

Patentom se, pod zakonom propisanim uslovima, štiti pronalazak iz određene oblasti tehnike.

Autorsko pravo može štititi originalna autorska dela, među kojima mogu biti tekstovi, fotografije, ilustracije, određena grafička rešenja, računarski programi i druga dela koja ispunjavaju uslove za autorskopravnu zaštitu. Važna razlika je i u tome što se neka prava stiču kroz odgovarajući postupak registracije, dok autorsko pravo nastaje samim nastankom autorskog dela koje ispunjava zakonske uslove. Jedan proizvod može u sebi objediniti više različitih elemenata intelektualne svojine, od kojih svaki zahteva posebnu analizu.   Pravih trenutaka za zaštitu intelektualne svojine ima više:

Zaštita intelektualne svojine pre izbora naziva

O ovoj situaciji smo detaljnije govorili u prethodnom tekstu, ali vredi je pomenuti jer je jedna od najčešćih.

Kada kompanija bira naziv proizvoda ili usluge, proverava da li postoji odgovarajući domen, angažuje dizajnera, pravi logo i počinje da ulaže u promociju. Tek kasnije proverava da li postoje ranija prava na istom ili sličnom znaku. Ako se tada pojavi problem, kompanija će možda morati da menja naziv koji je već odštampan na ambalaži, postavljen na sajtu, unet u kataloge, objavljen na društvenim mrežama, predstavljen kupcima itd. Zato je jedno od najjednostavnijih pravila upravo: što je planirano ulaganje u određeni naziv veće, to je važnije proveriti mogućnosti njegove zaštite ranije.  

Pre nego što proizvod ili rešenje pokažete javnosti

Ovo je posebno važno kada kompanija razvija novi proizvod, njegov dizajn ili tehničko rešenje. U želji da što pre proveri interesovanje tržišta, kompanija može novi proizvod predstaviti na sajmu, objaviti fotografije na društvenim mrežama, poslati detaljnu prezentaciju potencijalnim partnerima ili ga prikazati u promotivnoj kampanji.

Sa poslovne strane, sve to može biti sasvim logično. Sa stanovišta zaštite intelektualne svojine, međutim, trenutak kada nešto postaje dostupno javnosti može biti veoma važan. Kod pojedinih prava jedan od uslova zaštite upravo se odnosi na novost. Zato javno otkrivanje onoga što je do tada bilo novo može uticati na kasnije mogućnosti zaštite.

Drugim rečima, redosled: osmislili smo – objavili smo – postalo je popularno – sada ćemo proveriti kako da ga zaštitimo nije uvek najbolji. Mnogo sigurniji pristup jeste da se pre javnog predstavljanja novog proizvoda ili rešenja proveri da li ono sadrži elemente koje bi trebalo zaštititi i kada je odgovarajući trenutak za podnošenje prijave.  

Kada angažujete nekoga da nešto napravi za vas

Ukoliko angažujete dizajnera da napravi logo i vizuelni identitet, ili fotografa da napravi nekoliko stotina fotografija proizvoda ili agenciju da dizajnira ambalažu ili programera da razvije određeno softversko rešenje – da li sa rezultatima tog rada možete automatski da raspolažete? Ne mora da znači.

Kod intelektualne svojine, onaj ko je nešto platio nije uvek onaj ko ima određena prava na rezultatu rada. Pitanja prava korišćenja, ustupanja odnosno prenosa odgovarajućih imovinskih prava, dozvoljenih načina korišćenja, teritorije, trajanja i drugih relevantnih pitanja treba urediti ugovorom kad saradnja počinje, a ne nekoliko godina kasnije, kada više niko nije sasvim siguran šta je dogovoreno.

Uzmimo za primer kompaniju koja godinama koristi određeni vizuelni identitet, a onda odluči da ga promeni, preradi, registruje kao žig, ustupi povezanom društvu ili koristi na novom tržištu. Tada otkrije da ugovor sa osobom ili agencijom koja ga je napravila uopšte ne uređuje dovoljno jasno prava intelektualne svojine i sasvim neplanirano uđe u zamršen postupak uređivanja vlasničkih prava. Ovo što su mogle biti jedna ili dve dobro napisane ugovorne odredbe na početku saradnje sada zahteva utvrđivanje šta je dogovoreno, ko je šta stvorio, koja prava postoje i šta je kompaniji zapravo ustupljeno.  

Zaštita intelektualne svojine koju stvaraju zaposleni

Intelektualna svojina ne nastaje samo kada kompanija angažuje spoljnog saradnika. Nastaje svakog dana unutar same kompanije. Zaposleni razvijaju softver, prave baze podataka, dizajniraju materijale, rade na tehničkim unapređenjima proizvoda, stvaraju sadržaj, dokumentaciju i različita druga rešenja. Npr, Zakon o autorskim i srodnim pravima eksplicitno reguliše:

Ako je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa izvršavajući svoje radne obaveze, poslodavac je ovlašćen da to delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovo iskorišćavanje u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od završetka dela, ako opštim aktom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Autor ima pravo na posebnu naknadu zavisno od efekata iskorišćavanja dela.

Autor dela stvorenog u radnom odnosu zadržava na tom delu sva autorska prava osim prava iz stava 1. ovog člana.

Posle isteka roka iz stava 1. ovog člana isključiva imovinska prava na delu stiče autor.

Ako je autorsko delo računarski program ili baza podataka trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na delu je poslodavac, ako ugovorom nije drugačije određeno.

Autor ima pravo na posebnu naknadu ako je to predviđeno ugovorom.

Kod patenta i industrijskog dizajna, pravila su drugačija. Zanimljivo, smatra se da je patent nasto iz radnog odnosa čak i ako je zapravo nastao godinu dana nakon prestanka radnog odnosa.

Pre lansiranja proizvoda

Često se zaštita intelektualne svojine posmatra iz ugla: kako da sprečimo druge da kopiraju nas?

Međutim, jednako važno pitanje je i kako da proverimo da mi ne povređujemo tuđa prava? 

Može se dogoditi da razvijete proizvod potpuno samostalno, bez namere da bilo koga kopirate, a da ipak dođete u konflikt sa ranijim pravom. Možete osmisliti naziv koji vam deluje potpuno originalno, a da na tržištu već postoji sličan zaštićen znak za istu ili sličnu robu. Možete napraviti proizvod određenog izgleda, a da postoji ranije pravo koje treba uzeti u obzir. Kod tehničkih rešenja pitanje postojećih prava može biti još složenije. Zato je važno da proverite tržišni prostor u koji vaša kompanija ulazi. To je naročito važno kada je se planira velika proizvodnja, štampanje ambalaže, marketinška kampanja ili distribucija. Što je više novca već potrošeno, skuplje je ispravljati problem.

Savet: Ukoliko ne možete prostim uvidom u sajt Zavoda za intelektualnu svojinu ustanoviti da li je neko zaštitio isti ili veoma sličan znak, možete se obratiti i direktno savetniku Zavoda.

Zaštita intelektualne svojine pre izlaska na novo tržište

Čak i kompanija koja je godinama uspešno poslovala u Srbiji (brend je poznat, domen postoji, društvene mreže imaju ozbiljan broj pratilaca, registrovan žig), pre izlaska na strano tržište mora da uradi opsežnu proveru.

Prava industrijske svojine imaju teritorijalni karakter. To što kompanija ima određenu zaštitu u Srbiji ne znači automatski da istu zaštitu ima na svakom tržištu na koje želi da izađe. Pritom problem nije samo pitanje da li će kompanija tamo moći da zaštiti svoj znak.

Treba proveriti i da li na tom tržištu već postoje tuđa ranija prava koja mogu predstavljati prepreku. Stoga, kada se planira internacionalizacija poslovanja, pored odluke o distributerima, logistici, cenama i marketingu, treba preispitati i strategiju zaštite intelektualne svojine.

Kada pregovarate sa investitorom, kupcem kompanije ili ozbiljnim poslovnim partnerom

Dok je kompanija mala, neka pitanja mogu godinama ostati neotvorena. Ali onda kada se pojavi investitor ili velika kompanija želi da postane distributer ili vlasnici odluče da prodaju biznis, tada se sve ono što je ranije bilo „naš logo“, „naš softver“, „naš proizvod“ i „naš brend“ posmatra mnogo formalnije. Ko je nosilac žiga? Na koga je registrovan domen? Da li je dizajn zaštićen? Ko je napravio softver i kako su uređena prava na njemu? Da li postoje ugovori sa autorima i spoljnim saradnicima? Na kojim teritorijama postoje registrovana prava? Postoji li spor ili zahtev trećeg lica? Može li kompanija zaista raspolagati imovinom koju predstavlja kao svoju? Intelektualna svojina tada postaje deo vrednosti kompanije, ali samo ako se može utvrditi šta kompanija ima i kojim pravima zaista raspolaže. Nije isto reći da imate poznat brend i pokazati da kompanija ima uredno uređena prava na njegovim ključnim elementima.

Kada je, dakle, pravi trenutak za zaštitu intelektualne svojine?

Ne postoji jedan trenutak u poslovanju u kojem treba „rešiti intelektualnu svojinu“ i zatim na nju zaboraviti. Nova prava nastaju kako kompanija razvija proizvode, angažuje ljude i saradnike, izlazi na nova tržišta i gradi brend. Ipak, jedno pravilo se ponavlja kroz sve prethodne primere: o zaštiti je najbolje razmišljati pre nego što donesete poslovnu odluku koju će kasnije biti skupo ili teško menjati. Zato pravna procena intelektualne svojine ima najviše smisla dok još postoji prostor da se izabere šta treba zaštititi, na koji način i na kojim tržištima – a ne tek kada se pojavi konkurent, spor ili prepreka za dalji razvoj poslovanja.