јануар 2026

Izmenjen Zakon o obligacionim i osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju (ZOOSPOVS)

Zakon o obligacionim i osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju (dalje: ZOOSPOVS) uređuje:

– ugovorne odnose učesnika u vazdušnom saobraćaju – prevoz putnika, prtljaga i stvari;

– obavljanje drugih komercijalnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju;

– ugovore o zakupu vazduhoplova;

– ugovore o osiguranju u vazdušnom saobraćaju,

– odnose koji nastaju u slučaju štete koju vazduhoplov u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji;

– svojinsko-pravne odnose na vazduhoplovu (svojina i založno pravo na vazduhoplovu);

– postupak izvršenja i obezbeđenja na vazduhoplovu;

– nadležnost sudova u pogledu izvršenja i obezbeđenja.

Novi Zakon o izmenama i dopunama ZOOSPOVS

Novi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju ima za cilj da otkloni uočene nedostatke u tekstu važećeg zakona i omogući njegovu efikasniju primenu i preciznije tumačenje.

Drugi razlog za donošenje Zakona o izmenama i dopunama ZOOSPOVS-a je usklađivanje sa Konvencijom o objedinjavanju izvesnih pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem (dalje: Montrealska konvencija). Naime, Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO), u skladu sa članom 24. Montrealske konvencije, vrši redovno revidiranje utvrđenih granica odgovornosti avio-prevozilaca prema putnicima i njihovom prtljagu, i za štetu nastalu u slučaju uništenja, gubitka, oštećenja ili kašnjenja prilikom prevoza stvari, odnosno robe.

Stoga je neophodno domaće zakonodavstvo uskladiti sa tom revizijom.

Sve izmene ZOOSPOVS-a

Ko je operater aerodroma

Operater aerodroma je sada svako pravno ili fizičko lice koje upravlja aerodromom i ima sertifikat, dozvolu za korišćenje ili saglasnost za korišćenje aerodroma.

Praktično, sada je pojam operatera aerodroma širi, lakše ga je identifikovati i utvrditi obaveze i prekršajnu odgovornost konkretnog subjekta.

Izričita primena Montrealske konvencije i na domaći prevoz

Član 26 sada jasno kaže da se na odgovornost avio-prevozioca za putnike i prtljag primenjuju odredbe ovog zakona i Montrealska konvencija, i to i za međunarodni i za domaći avio-prevoz.

Dakle, nema više dileme da i na domaćim letovima (npr. Beograd–Niš) važe isti, „montrealski” standardi: objektivna odgovornost, rokovi, avansna plaćanja itd.

Novi izvod o odgovornosti avio-prevozioca

Avio-prevozilac je dužan da putnicima učini dostupnim standardizovan izvod o pravilima odgovornosti, koji sada predstavlja sastavni deo zakona. Izričito se navodi da su pravila zasnovana na Montrealskoj konvenciji iz 1999. godine i ZOOSPOVS-u.

Izvod je obiman i precizan, a osnovni elementi su sledeći:

1. Smrt ili telesna povreda putnika

Kod ovakvog ishoda, nema finansijskih ograničenja u odgovornosti avio-prevozioca. Do 151.880 specijalnih prava vučenja (obračunska jedinica MMF-a, dalje: SDR) avio-prevozilac ne može osporavati zahtev. Preko tog iznosa, može se osloboditi ako dokaže da nije bio nepažljiv ili kriv. Ovo predstavlja kombinaciju objektivne i subjektivne odgovornosti po modelu Montrealske konvencije.

2. Avansno plaćanje

U roku od 15 dana od utvrđivanja identiteta lica koje ima pravo na naknadu, avio-prevozilac mora isplatiti avans za pokriće njegovih ekonomskih potreba.

U slučaju smrti putnika, avans ne sme biti manji od 16.000 SDR.

3. Kašnjenje putnika

Avio-prevozilac odgovara ograničeno do 6.303 SDR, osim ako dokaže da je preduzeo sve razumne mere da izbegne štetu.

4. Kašnjenje prtljaga

Ovde je odgovornost avio-prevozioca ograničena na 1.519 SDR. Oslobađanje od odgovornosti je moguće samo ako su preduzete sve razumne mere da do kašnjenja ne dođe.

5. Uništenje, gubitak i oštećenje prtljaga

Limit odgovornosti avio-prevozioca je 1.519 SDR.

Za registrovani prtljag postoji objektivna odgovornost, osim ako stvar ima nedostatak. Za prtljag koji nije predat prevozilac odgovara samo ako je kriv.

6. Viši limiti odgovornosti

Putnik može postaviti višu granicu odgovornosti ako najkasnije na prijavi za let podnese posebnu izjavu i plati dodatni iznos.

7. Žalbe u slučaju oštećenja prtljaga

Rok za žalbe kod oštećenja registrovanog prtljaga su kratki: 7 dana od preuzimanja prtljaga koji nije kasnio, i 21 dan od dana predaje prtljaga putniku. Nepoštovanje ovih rokova dovodi do gubitka prava na naknadu.

8. Stvarni i ugovorni avio-prevozilac

Ako avio-prevozilac koji stvarno obavlja prevoz nije istovremeno i ugovorni avio-prevozilac, putnik može da podnese žalbu ili zahtev za naknadu štete protiv bilo koga od njih. Ako su u putnoj karti navedeni ime ili kod avio-prevozioca, on važi kao ugovorni avio-prevozilac.

Ovo je važno kod wet lease aranžmana.

9. Rok za podnošenje tužbe

Tužba se može podneti u roku od 2 godine od dana kada je vazduhoplov sleteo ili je trebalo da sleti.

Dakle, sve avio-kompanije moraju da usklade sadržinu “informatora” (na sajtu, kartama, uslovima prevoza), kao i interne procedure za avansna plaćanja i obradu zahteva.

Povećanje limita za naknadu štete

Izmene zakona donose povoljniju naknadu štete za putnike, budući da se iznos od nekadašnjih 19 specijalnih prava vučenja (SDR) menja u 26 SDR.

Dodatno ovlašćenje za izdavanje prekršajnog naloga

Izmene zakona dale su nadležnom organu – vazduhoplovnom inspektoru – ovlašćenje da odmah izdaje prekršajne naloge, a ne samo da pokreće klasične prekršajne postupke.

Novi prekršajni režim za avio-prevozioca i operatera aerodroma

Izmene značajno pooštravaju prekršajni režim.

1. Prekršajne kazne u iznosu od 100.000–2.000.000 RSD mogu se izreći ukoliko odgovorno lice (stvarni avio-prevozilac i/ili telo koje upravlja aerodromom):

- ne pruža pomoć i naknadu kod otkazivanja leta, kašnjenja, uskrati ukrcavanje, downgrade-uje,
- ne obaveštava o pravima putnika (izvodi, pisana obaveštenja, internet/telefon prodaja),
- ne daje prioritet licima sa invaliditetom/smanjenom pokretljivošću, deci bez pratnje,
- ne obezbeđuje obučeno osoblje,
- ne odgovara na reklamacije u roku od 60 dana,
- u mnogim drugim situacijama.

2. Fiksne kazne u iznosu od 300.000 RSD mogu se izreći ukoliko odgovorno lice (stvarni avio-prevozilac i/ili telo koje upravlja aerodromom):

· nepravilno obaveštava putnika,
· ne ispunjava svoje obaveza kod downgrade-a,
· ne obezbedi tačke dolaska/odlaska za lica sa invaliditetom,
· ne vodi odvojene poslovne račune za pomoć tim licima itd.

Zastarelost prekršaja

Postupak za pokretanje prekršajnog postupka ne može se pokrenuti ako je proteklo 3 godine od dana kada je učinjen. Zastarelost se prekida bilo kojom procesnom radnjom, ali on svakako zastareva protekom 6 godina od dana kada je učinjen.

Zaključak

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju donosi sveobuhvatan i precizan režim odgovornosti avio-prevozioca prema putnicima i njihovom prtljagu, zasnovan na Montrealskoj konvenciji, uz jasno određene limitacije, rokove i procedure.
Istovremeno, prekršajni okvir postaje osetno stroži, a obaveze avio-prevozioca i operatera aerodroma znatno preciznije definisane.

Za avio-prevozioce ovo podrazumeva dodatne obaveze:

preciznije i usklađenije opšte uslove prevoza,
prilagođavanje internih procedura za putnička prava,
obavezno isticanje izvoda o odgovornosti na svim prodajnim i informativnim kanalima,
dodatnu pažnju kod postupanja prema licima sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću.