Izvršni postupak – 7 najčešćih zabluda o izvršnom postupku u privredi

Kada kupac ili strateški partner ne izmiri svoju obavezu duže vreme i evidentno je da se poslovna saradnja neće nastaviti, većina kompanija teži da što pre naplati svoje potraživanje.

U tom trenutku izvršni postupak deluje kao najlogičnije i najjednostavnije rešenje. Međutim, praksa pokazuje da i ovaj postupak ima određene komplikacije i potraživanje se ne naplati uvek brzo i lako. Pogrešne pretpostavke mogu dovesti do pogrešne strategije, dodatnih troškova i nepotrebnog gubitka vremena.

U nastavku izdvajamo sedam zabluda sa kojima se u praksi najčešće susrećemo.

1. „Imamo ugovor. To je dovoljno za izvršni postupak.“

Nije retkost da čujemo: „Imamo uredno potpisan ugovor, druga strana je svojim potpisom prihvatila sve obaveze, pa možemo odmah kod izvršitelja.„

Potpisan ugovor, ma koliko bio detaljan i precizan, ne omogućava prinudnu naplatu automatski. On predstavlja uvid u međusobna prava i obaveze ugovornih strana, ali sam po sebi najčešće nije izvršna isprava.

Pogledajmo sledeće primere:

Primer 1: Privredno društvo A pozajmi privrednom društvu B 5.000.000 dinara. Strane zaključe detaljan ugovor o zajmu u kome su precizno određeni iznos, rok vraćanja i kamata. Rok prođe, zajam ne bude vraćen, a poverilac smatra da je dovoljno da ugovor dostavi javnom izvršitelju jer je u njemu sve jasno navedeno. Međutim, običan ugovor o zajmu, po pravilu, sam po sebi nije izvršna isprava koja omogućava neposredno izvršenje.

Primer 2: Ugovorom je predviđeno da će izvođač platiti ugovornu kaznu od 10.000 evra ukoliko probije ugovoreni rok završetka radova. Rok bude probijen, investitor smatra da je dovoljno da se pozove na ugovor i odmah pokrene izvršenje radi naplate ugovorne kazne. Međutim, sama činjenica da je ugovorna kazna ugovorena ne znači da postoji mogućnost neposrednog izvršenja.

Primer 3: Zakupac prestane da plaća zakupninu, a zakupodavac smatra da će, budući da ima uredno potpisan ugovor o zakupu, odmah moći da naplati sva dospela potraživanja putem izvršenja. Međutim, običan ugovor o zakupu najčešće sam po sebi ne predstavlja izvršnu ispravu.

Izuzetak postoji u slučajevima kada ugovor ima svojstvo izvršne isprave. To je moguće, na primer, kada je sačinjen u odgovarajućoj javnobeležničkoj formi i ispunjava zakonom propisane uslove za neposredno izvršenje. U tom slučaju poverilac može, pod propisanim uslovima, pokrenuti izvršni postupak bez prethodnog vođenja parnice.

2. „Javni izvršitelj će utvrditi da dug postoji.“

Jedna od najčešćih zabluda jeste da javni izvršitelj odlučuje da li potraživanje postoji. To, međutim, nije njegova uloga.

Javni izvršitelj ne odlučuje ko je u pravu, ne saslušava svedoke, ne utvrđuje da li je roba isporučena niti da li je usluga izvršena u skladu sa ugovorom. Njegov zadatak je da sprovede izvršenje kada za to postoje zakonski uslovi.

Ukoliko između poverioca i dužnika postoji spor o samom dugu, taj spor se neće rešiti u izvršnom postupku. U takvim situacijama potrebno je da sud prethodno utvrdi da li potraživanje postoji i u kom iznosu.

Zbog toga je važno razlikovati parnični i izvršni postupak. Parnica služi da se utvrdi pravo, dok izvršenje služi da se pravo koje je već utvrđeno ili za koje zakon dozvoljava neposredno izvršenje – prinudno ostvari.

3. „Imam fakturu, izvršitelj će to odmah naplatiti.“

Za određena novčana potraživanja moguće je pokrenuti izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, ali to ne znači da će svako potraživanje automatski biti naplaćeno.

Ukoliko dužnik ospori potraživanje na način predviđen zakonom, pitanje postojanja duga postaće  predmet sudskog odlučivanja. Drugim rečima, faktura jeste važan dokument koji može obezbediti brzu naplatu, ali ona ne garantuje da između stranaka neće nastati spor i da one neće otići u parnicu.

Upravo zato je preporučljivo da poverilac vodi urednu poslovnu dokumentaciju – ugovore, otpremnice, zapisnike o primopredaji, elektronsku komunikaciju i drugu dokumentaciju koja može biti značajna ukoliko druga strana ospori obavezu. Ukoliko imate sve dokaze koje potkrepljuju potraživanje iz fakture, sud će utvrditi postojanje prava i tek tada će se dug naplatiti bez odlaganja izvršenja.

4. „Čim pokrenem izvršenje, novac će brzo biti na mom računu.“

Izvršni postupak jeste zamišljen kao efikasniji način ostvarivanja prava od parnice, ali brzina postupka ne zavisi samo od poverioca. Na naplatu utiču brojni faktori.

Može se dogoditi da dužnik ima blokirane račune, da raspolaže nedovoljnom imovinom ili da je potrebno sprovesti izvršenje na drugom sredstvu izvršenja. Ponekad je potrebno vreme da se utvrdi kojom imovinom dužnik raspolaže ili da se sprovedu pojedine radnje propisane zakonom.

Zbog toga pokretanje izvršnog postupka ne znači automatski i brzu naplatu. Ono predstavlja početak postupka čiji uspeh zavisi od konkretnih okolnosti svakog slučaja.

5. „Ako firma nema novca na računu, dug je nenaplativ.“

Ukoliko na računu dužnika nema raspoloživih sredstava ili je račun blokiran, zaključak da nema smisla pokretati izvršni postupk može biti preuranjen.

Novčana sredstva na računu predstavljaju samo jedno od mogućih sredstava izvršenja. U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, izvršenje se može sprovesti i na drugim oblicima imovine dužnika, ukoliko za to postoje zakonski uslovi.

Primera radi, privredno društvo može imati blokiran tekući račun, ali istovremeno biti vlasnik poslovnog prostora, građevinskih mašina, službenih vozila ili druge vredne opreme. Pojedine kompanije raspolažu i značajnim potraživanjima prema svojim kupcima ili poslovnim partnerima, koja takođe mogu biti predmet izvršenja pod uslovima propisanim zakonom.

S druge strane, može se dogoditi i da društvo zaista nema imovinu iz koje bi se poverilac mogao namiriti.

Tek analiza celokupne imovine dužnika može dati realniju sliku o mogućnostima naplate.

6. „Ako dužnik uloži prigovor, gubim mogućnost naplate.“

Mnogi poverioci očekuju da će izvršni postupak dovesti do brze naplate, naročito kada smatraju da je njihovo potraživanje potpuno nesporno. Zbog toga ih prigovor dužnika često navodi na zaključak da je čitav postupak propao i da više ne postoje izgledi da naplate svoje potraživanje.

Međutim, podnošenje prigovora ne znači automatski da poverilac nije u pravu niti da je izgubio mogućnost naplate. Ono pre svega znači da dužnik osporava postojanje ili visinu potraživanja, zbog čega će se spor, pod uslovima propisanim zakonom, rešavati u odgovarajućem sudskom postupku.

Na primer, kompanija pokrene izvršni postupak radi naplate neplaćene fakture za isporučenu robu. Kupac zatim izjavi da roba nije isporučena u ugovorenom kvalitetu i ospori dug. To samo po sebi ne znači da potraživanje ne postoji, već da će biti potrebno utvrditi da li su navodi kupca osnovani i da li poverilac može da dokaže svoje pravo.

Zbog ovoga stalno ističemo značaj uredne poslovne dokumentacije. Ugovori, otpremnice, zapisnici o primopredaji, elektronska komunikacija i druga dokumentacija često predstavljaju ključne dokaze ukoliko između stranaka nastane spor.

Prigovor, dakle, ne predstavlja kraj postupka, već signal da će pitanje postojanja potraživanja biti predmet daljeg pravnog razmatranja. Zato je važno da poverilac ne odustane od zaštite svojih prava samo zato što je druga strana osporila dug.

7. „Advokat mi je potreban tek kada idemo na sud.“

Jedna od najskupljih zabluda jeste da je advokat potreban tek ako do spora dođe. Zapravo je suprotno.

Ukoliko imate pravnu pomoć mnogo ranije – prilikom sastavljanja ugovora, izbora odgovarajućih sredstava obezbeđenja, procene dokumentacije ili odlučivanja da li je u konkretnom slučaju opravdano pokretati izvršni ili neki drugi postupak – možete prevenirati spor i zapravo naplatiti potraživanje brže i jednostavnije.

Zaključak

Izvršni postupak predstavlja važan mehanizam zaštite poverilaca, ali njegova svrha i mogućnosti često se pogrešno razumeju.

Nije dovoljno da dug postoji. Podjednako je važno na koji način je potraživanje dokumentovano, da li su ispunjeni zakonski uslovi za pokretanje izvršenja i kakve se reakcije dužnika mogu očekivati.

Zbog toga odluku o pokretanju izvršnog postupka ne treba donositi isključivo na osnovu visine duga ili činjenice da račun nije plaćen. Pravilna procena pravne situacije i blagovremeni stručni savet često predstavljaju razliku između efikasne naplate i dugotrajnog postupka sa neizvesnim ishodom.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners