Žig, poslovno ime i domen nisu isto: šta zapravo štiti naziv vašeg biznisa?

Kada pokrećete biznis, jedna od prvih stvari je izbor poslovnog imena kompanije ili preduzetnika. Ovo je važno, makar iz formalnih razloga. Možete registrovati naziv firme kod APR-a samo onda kada je taj naziv slobodan ili dovoljno različit od postojećih.

U nekom od sledećih koraka zakupite odgovarajući domen, napravite logo i sajt i razvijate posao.

Vremenom, kako posao raste, naziv postaje prepoznatljiv. Nalazi se na proizvodima, ponudama, računima, društvenim mrežama i reklamama. Klijenti vas pod tim imenom prepoznaju i preporučuju drugima.

Međutim, činjenica da ste pod određenim nazivom registrovali firmu, pa čak ni činjenica da godinama pod tim nazivom uspešno poslujete i koristite odgovarajući internet domen, ne znači automatski da ste taj naziv zaštitili kao žig.

Poslovno ime, naziv internet domena i žig mogu biti isti ili veoma slični, ali sa pravnog stanovišta nisu isto i ne pružaju istu vrstu zaštite.

Šta je poslovno ime?

Svako privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom registrovanim u skladu sa zakonom.

Poslovno ime privrednog društva obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto u kojem se nalazi njegovo sedište, pri čemu je upravo naziv karakteristični deo poslovnog imena po kojem se jedno društvo razlikuje od drugih.

Zakon o privrednim društvima zato propisuje određena ograničenja prilikom izbora naziva. Između ostalog, naziv društva ne sme biti istovetan nazivu drugog društva i mora se od njega razlikovati dovoljno da ne izaziva zabludu o identitetu.

Slična pravila postoje i za preduzetnike kada njihovo poslovno ime sadrži poseban naziv.

Zbog toga je sasvim logično da pre osnivanja firme prvo proverite APR i utvrdite da li naziv koji želite možete da registrujete.

Ali upravo ovde nastaje zabluda koja vam može izazvati komplikacije u budućnosti. To što je neko poslovno ime raspoloživo prema standardima APR-a, ne znači automatski

• niti da vi taj naziv možete koristiti bez rizika kao oznaku svojih proizvoda ili usluga
• niti da ste registrovanjem poslovnog imena stekli žig.

Daćemo ilustrativni primer:

Vi najverovatnije možete registrovati svoju firmu kao Cipiripi DOO Leskovac jer nema drugih kompanija pod tim ili sličnim imenom. Ako proizvodite džempere ili školski pribor, verovatno nećete imati problema. Ali ako poželite da proizvodite konditorske proizvode, vrlo je verovatno da ćete u poslovnoj pošti imati u najboljem slučaju ljubazno, a svakako ozbiljno pismo da smesta obustavite proizvodnju i stavljanje u promet pod tim nazivom.

Sa druge strane, ako ste izgradili vrlo prepoznatljivo ime u svetu, recimo, marketinga, i pod tim imenom ste registrovani kod APR-a, i dalje se može dogoditi da neka kompanije koja se bavi sličnom delatnošću počne da nudi usluge pod vašim imenom. Oni će sigurno imati različit naziv kod APR-a, ali na svom reklamnom materijalu, ponudama, memorandumima i tako dalje mogu koristiti vaše ime i time izazivati zabludu na tržištu i vama praviti štetu, a ona će biti veća ili manja u zavisnosti od toga da li ste zaštitili svoje ime ili niste.

Dakle, APR registruje poslovno ime privrednog subjekta u okviru pravila koja uređuju registraciju privrednih subjekata. Žig je, sa druge strane, posebno pravo intelektualne svojine i za njegovu zaštitu važe druga pravila.

Šta je žig?

Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe ili usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe ili usluga drugog lica.

Žig može biti reč, naziv, logo, kombinacija reči i grafičkih elemenata, ali i druge vrste znakova koje ispunjavaju zakonske uslove za zaštitu.

Zaštita žiga vezana je za određenu robu i usluge.

Kada se podnosi prijava za priznanje žiga, potrebno je navesti robe i usluge za koje se zaštita traži, odnosno odgovarajuće klase prema međunarodnoj klasifikaciji. Dakle, važnije od toga da li je neko registrovan u APR-u pod sličnim imenom jeste da li se neka roba ili usluge slične vašim već plasiraju pod tim imenom.

Čak ni pitanje „da li ovo ime zaštićeno?“ samo po sebi nije dovoljno. Potrebno je posmatrati širi kontekst: koji znak je u pitanju, za koju robu ili usluge se koristi ili traži zaštita, da li postoji raniji istovetan ili sličan znak i da li zbog sličnosti znakova i roba odnosno usluga može nastati zabuna kod relevantne javnosti.

Upravo zbog toga dve kompanije u određenim okolnostima mogu koristiti iste ili slične oznake u različitim oblastima poslovanja, dok u drugim situacijama i znakovi koji nisu potpuno identični mogu doći u sukob.

Slobodan domen ne znači da je slobodan i brend

Slična zabuna postoji i kod registracije internet domena.

Recimo, pronašli ste savršen naziv, proverili dostupnost domena i videli da je, na primer, odgovarajući .rs domen slobodan. Registrujete ga i na njemu napravite sajt. Imajte na umu da na ovaj način nećete steći žig na tom nazivu.

Registracija domena omogućava vam korišćenje konkretne internet adrese, ali ne predstavlja postupak registracije žiga. Još važnije, činjenica da je određeni domen bio dostupan ne znači da ne postoji neko ko na istom ili sličnom znaku ima ranije pravo.

Situacije u kojima kompanija uredno registruje domen, počne da ga koristi i tek naknadno ustanovi da postoji tuđi raniji žig sa kojim njen naziv dolazi u konflikt češće su nego što možete da pretpostavite.

Drugim rečima, treba proveriti tri različita pitanja:

• Da li mogu da registrujem firmu pod ovim poslovnim imenom?
• Da li je željeni internet domen dostupan?
• Da li postoje ranija prava koja mogu predstavljati prepreku da ovaj znak koristim i zaštitim kao žig za svoje proizvode ili usluge?

Izgrađen brend – nezaštićeno ime

Ovo viđamo veoma često:

Osnivači pronađu naziv koji im odgovara. Provera u APR-u pokaže da mogu da registruju društvo pod tim nazivom. Odgovarajući domen je slobodan. Registruju firmu i domen, angažuju dizajnera da napravi vizuelni identitet, izrađuju sajt, otvaraju profile na društvenim mrežama i počinju da ulažu u marketing.

Nakon nekoliko godina poslovanja oni su prepoznatljivo ime u svojoj delatnosti. Njihov naziv je na ambalaži, promotivnom materijalu, vozilima, izlozima ili poslovnim prostorijama. Kompanija je uložila značajna sredstva da tržište taj naziv poveže sa njenim proizvodima ili uslugama.

Tek tada odluči da zaštiti naziv žigom.

Prilikom provere ustanovi da za teritoriju Srbije postoji ranije zaštićen isti ili sličan znak za istu ili sličnu robu odnosno usluge. Odjednom se pitanje zaštite žiga iz  administrativnog zadatka pretvori u pravni i poslovni problem.

Zakon o žigovima, između ostalog, predviđa da se ne može zaštititi znak koji je istovetan ranije zaštićenom znaku za istu vrstu robe ili usluga. Problem može postojati i kada znakovi nisu identični: ako je sličan ranije zaštićenom znaku, a odnosi se na istu ili sličnu robu ili usluge, tumačiće se da li postoji verovatnoća nastanka zabune u javnosti.

U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, kompanija tako može doći u situaciju da znak koji već dugo koristi ne može jednostavno da registruje kao svoj žig ili da njegovo dalje korišćenje otvori pitanje povrede ranijeg prava.

Šta tada preduzeti?

Promena naziva znači ne samo novi vizuelni identitet, novi domen, izmene sajta, ambalaže, reklamnog materijala i profila na društvenim mrežama, obaveštavanje klijenata i poslovnih partnera, nego gubitak dela prepoznatljivosti koja je godinama građena. Što je brend razvijeniji, potencijalna cena takve promene je veća.

Ko je taj znak prvi koristio?

Pravo prvenstva je veoma bitno u ovoj oblasti. Momenat podnošenja prijave se registruje čak i u minut, kako bi se što lakše utvrdilo čije je pravo starije. Međutim, i dalje nije tako jednostavno utvrđivanje čije je pravo jače.

Na primer, Zakon o žigovima predviđa ograničenje prema kojem nosilac žiga ne može drugom licu zabraniti da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu ili usluge ako taj znak predstavlja njegovo poslovno ime ili naziv koji je na savestan način stečen pre priznatog datuma prvenstva žiga.

To, međutim, nije dobar razlog da se zaštita brenda odlaže. Naprotiv. Kada se pitanje prava na naziv rešava tek nakon što se pojavi konflikt, potrebno je utvrđivati datume, način i obim korišćenja, vrste roba i usluga, ranija prava i druge okolnosti konkretnog slučaja.

Mnogo je jednostavnije da se ta pitanja razmotre pre nego što spor nastane.

Šta proveriti pre nego što počnete ozbiljno da ulažete u naziv?

Provera naziva u APR-u svakako jeste jedan od prvih koraka prilikom osnivanja biznisa. APR i sam omogućava pretragu registrovanih naziva, a postoji i mogućnost rezervacije naziva pre registracije.

Ako će se, međutim, naziv koristiti i kao brend pod kojim će tržište prepoznavati proizvode ili usluge kompanije, provera ne bi trebalo tu da se završi. Potrebno je proveriti i da li postoje raniji žigovi koji bi mogli predstavljati prepreku.

Zavod za intelektualnu svojinu omogućava pretraživanje nacionalnih žigova putem linka, a za zaštitu koja važi na teritoriji Republike Srbije relevantni mogu biti i međunarodno registrovani žigovi. Pri tome nije dovoljno u bazu ukucati naziv i zaključiti da je sve u redu ako se ne pojavi potpuno identičan rezultat. Kod procene mogućeg konflikta relevantna može biti i sličnost znakova, kao i sličnost roba i usluga na koje se odnose.

Ako kompanija planira poslovanje van Srbije, priča se dodatno širi: zaštita žiga je teritorijalna, pa planirana tržišta treba uzeti u obzir prilikom kreiranja strategije zaštite. Zato je najbolji trenutak za proveru zapravo pre velikog ulaganja u brend.

Zaključak

Poslovno ime i brend nemaju u svakoj kompaniji isti značaj. Neke kompanije posluju pod jednim poslovnim imenom, dok svoje proizvode ili usluge na tržištu nude pod potpuno drugim oznakama. Jedno društvo može imati i više različitih brendova. Sa druge strane, kod nekih biznisa naziv kompanije istovremeno predstavlja njihov najvažniji tržišni znak.

Zato odluka o zaštiti počiva na pitanju: koje oznake za naš biznis imaju takvu tržišnu i ekonomsku vrednost da želimo da obezbedimo odgovarajuću pravnu zaštitu?

Ako se pod određenim nazivom gradi reputacija, ako kupci pod njim prepoznaju proizvode ili usluge, ako se u njegovu promociju ulaže značajan novac i ako je planirano dugoročno korišćenje, onda pitanje njegove zaštite prestaje da bude samo formalno pravno pitanje. To je pitanje zaštite poslovne imovine.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners