ZAKON O USLUGAMA – ŠTA JE POTREBNO DA ZNATE!

Zakon o uslugama

Zakon o uslugama („Sl. glasnik RS, br. 94/2024“) donet je kao krovni zakon kojim će se naše zakonodavstvo uskladiti sa Direktivom o uslugama Evropske Unije (Direktiva 2006/123/EZ). 

Kako je cilj Direktive o uslugama da otkloni pravne i administrativne prepreke i uspostavi jedinstveno tržište uslužnih delatnosti kod država članica, tako je i ovaj Zakon korak ka uspostavljanju slobode pružanja usluga između Srbije i država Evropskog ekonomskog prostora (EEP).

Inače, pružanje usluga kao privredna delatnost u Srbiji do sada nije bila regulisana jednim zakonom, nego su različite usluge bile regulisane različitim propisima. 

Ideja Zakona o uslugama je pojašnjenje šta su usluge, kako se obezbeđuje visok stepen bezbednosti i kvalitet usluga, prava korisnika usluga, a sve to kroz uređivanje prava na poslovno nastanjivanje, slobodu prekograničnog pružanja usluga, međunarodnu saradnju i tako dalje. 

Pre nego objasnimo pojmove iz Zakona o pružanju usluga, važno je istaći da podzakonski akti, koji će biti doneseni u roku od godinu dana nakon usvajanja ovog Zakona, precizirati i pojasniti njegove odredbe, a da dobar deo odredaba ovog Zakona proizvodi dejstvo tek u momentu punopravnog pristupanja Srbije Evropskoj Uniji. 

Poslovno nastanjivanje

Pravo na poslovno nastanjivanje znači pravo započinjanja i obavljanja delatnosti u bilo kojoj državi članici EEP. 

Dakle, pružalac usluga koji želi da pruža svoje usluge u jednoj zemlji, treba da bude registrovan za obavljanje delatnosti u toj zemlji. Da bi se poslovno nastanio, bez vremenskog ograničenja, preduzetnik ili privredno društvo iz druge države mora da zadovolji određene regulatorne zahteve i ima određenu poslovnu formu (kao što je predstavništvo, kancelarija ili neki drugi poslovni status) u toj zemlji. 

Međutim, smisao ovog Zakona je izbegavanje diskriminacije, nepotrebnog komplikovanja procesa registracije i naplaćivanje samo stvarnih i realnih troškova postupka poslovnog nastanjivanja. 

Osim toga, Zakon o uslugama izričito naglašava da davanje saglasnosti za delatnost pružanja usluga na teritoriji Republike Srbije ne može se usloviti ni:

1. postojanjem reciprociteta s državom EEP u kojoj pružalac usluge ima sedište odnosno čiji je državljanin;
2. ekonomskom opravdanošću davanja saglasnosti u konkretnom slučaju;
3. zaključivanjem ugovora o osiguranju od profesionalne odgovornosti sa domaćim osiguravačem;
4. pribavljanjem garancije kod domaće banke.

Prekogranično pružanje usluge

Nasuprot poslovnom nastanjivanju, prekogranično pružanje usluge je pružanje usluge u Republici Srbiji ili državi EEP iako pružalac usluge nije poslovno nastanjen u državi gde se ta usluga pruža.

On, dakle, nema obavezu da bude registrovan u državi pružanja usluge. Usluge pruža iz svoje države, bez fizičke prisutnosti, ali svakako ima obavezu da poštuje regulativu države u kojoj se usluga pruža.
Isto tako, prekogranično korišćenje usluge je korišćenje usluge u Republici Srbiji ili državi EEP iako pružalac usluge nije poslovno nastanjen u državi gde se ta usluga pruža.
Smisao ovoga je liberalizacija tržišta usluga sa idejom da tržište usluga u Srbiji, kao i pružanje usluga naših državljana i privrednih društava u drugim državama, doprinese jačanju konkurencije i tržišnom otvaranju.

Mešovita usluga

Mešovita usluga sastoji se od najmanje dve različite samostalne uslužne privredne delatnosti koje pruža jedan pružalac samostalno, ili ih pružaju zajedno dva ili više pružalaca.
Primer: firma se bavi organizacijom događaja. Pored usluge organizacije događaja može se ponuditi i ketering, što je druga vrsta usluge. Uslugom pripremanja hrane i pića može se baviti ona ista firma koja organizuje događaj, ili angažovati drugu koja je zadužena baš za ketering.

Pružalac usluge

Pružalac usluge je fizičko lice (državljanin Srbije ili EEP) ili pravno lice registrovano u Srbiji ili EEP za delatnost pružanja usluga.

Korisnik usluge

Korisnik usluge je je fizičko lice (državljanin Srbije ili EEP) ili pravno lice registrovano u Srbiji ili EEP koje ima nameru da koristi uslugu za svoje potrebe.

Regulisane profesije

Regulisana profesija je profesionalna delatnost ili skup profesionalnih delatnosti čiji se pristup i način obavljanja regulišu posebnim propisima, ili je uslovljena posedovanjem određenih profesionalnih kvalifikacija, licenci, sertifikata I slično. 

Primeri regulisanih profesija su lekari, farmaceuti, medicinske sestre i tehničari, psihologi i psihijatri, veterinari, stomatolozi, računovođe, turistički vodiči i sl. 

Oni mogu promovisati svoje usluge, ali u skladu sa kodeksom profesionalne etike. 

Postupak za dobijanje saglasnosti

Za neke uslužne delatnosti, usled njihove specifičnosti, potrebna je saglasnost. Organ javne vlasti izdaje dozvolu, odobrenje ili drugi pravni akt kako za pružanje te usluge, tako i za korišćenje usluge (npr. u građevinarstvu, i pružalac i korisnik usluge pribavljaju dozvole). 

Prava korisnika usluga

Korisnici usluga slobodno i pod jednakim uslovima koriste usluge na teritoriji Republike Srbije, i imaju pravo da znaju pod kojim se uslovima te usluge pružaju na teritoriji EEP (informacije o cenama, kvalitetu, uslovima korišćenja i pravilima).
Ukoliko su korisnici usluga fizička lica, odnosno potrošači, pružalac usluga dužan je da vodi računa i o propisima zaštite potrošača. 

Bezbednost i kvalitet usluga

U cilju održavanja i unapređenja bezbednosti i kvaliteta usluga, pružalac usluge dužan je da korisniku usluge blagovremeno, jasno i pregledno stavi na raspolaganje potpune podatke o sebi. 

On to može uraditi usmeno na mestu pružanja usluge, ako se ugovor ne zaključuje u pismenoj formi, kroz informacioni materijal ili upućivanjem da korisnik to jednostavno pronađe na elektronskoj adresi.

Ovde se pre svega misli na: 

1) ime i prezime, odnosno naziv pružaoca usluge, status, pravnu formu, adresu sedišta, adresu za prijem pošte, broj telefona i, po mogućnosti, broj faksa i adresu za prijem elektronske pošte;
2) naziv registra i matični broj, odnosno drugi podatak za pouzdanu identifikaciju pružaoca usluge u tom registru;
3) ako se za pružanje te usluge zahteva saglasnost organa javne vlasti, osnovne podatke o tom organu
4) ako je pružalac usluge obveznik poreza na dodatu vrednost – njegov poreski identifikacioni broj;
5) za regulisane profesije, profesionalnu kvalifikaciju pružaoca usluge i državu u kojoj je stečena odnosno priznata, kao i profesionalno ili strukovno udruženje ili organizaciju kod kojih je pružalac usluge upisan u imenik odnosno registar;
6) opšte uslove poslovanja pružaoca usluge, ako postoje;
7) ugovaranje merodavnog prava ili nadležnosti suda odnosno arbitraže, ako je predviđeno;
8) garanciju, ako postoji;
9) cenu usluge, ako je unapred određena;
10) osnovna obeležja usluge, ako nisu očigledna;
11) eventualna opasna svojstva usluge ako usluga može izazvati povećanu opasnost od smrti, telesne povrede, ugrožavanja zdravlja ili imovine;
12) ako pružalac usluge ima zakonsku obavezu da se osigura od profesionalne odgovornosti,
13) način na koji korisnik usluge može da izjavi reklamaciju u slučaju da usluga koja mu je pružena nije saobrazna onome što je ugovoreno, kao i postupku rešavanja reklamacije.

Ukoliko pružalac usluge ne dostavi sve ove podatke, korisnik usluge može u roku od jedne godine od dana zaključenja ugovora o pružanju usluga zahtevati njegovo poništenje. 

Na zahtev korisnika usluga, pružalac usluga dužan je još i da dostavi: 

1) cenu usluge koju pružalac nema u redovnoj ponudi, ali u okviru svoje delatnosti može da je pruži na zahtev korisnika usluge;
2) ako cena ne može da se utvrdi unapred, način na koji korisnik usluge može pouzdano da je izračuna;
3) za regulisane profesije, opšte akte kojima je regulisana profesija uređena u zemlji sedišta pružaoca usluge,
4) kodifikovana pravila struke i kodeks poslovne etike koji obavezuju pružaoca usluge
5) mešovite usluge koje pružalac usluga takođe obavlja, a koje su neposredno povezane s predmetnom uslugom, druge pružaoce sa kojima ih obavlja, kao i preduzete mere za sprečavanje sukoba interesa itd.

Na koje usluge se Zakon o uslugama ne odnosi?

Zakon o uslugama ne odnosi se na:
1) Advokaturu
2) Usluge od opštih interesa
3) Ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava
4) Radne odnose
5) Oblasti krivičnog prava
6) Finansijske usluge
7) Pružanje javnih elektronskih komunikacionih mreža
8) Usluge u oblasti saobraćaja
9) Poslove zdravstvene zaštite
10) Audiovizuelne usluge
11) Igre na sreću
12) Usluge privatnog obezbeđenja
13) Usluge socijalne zaštite
14) Javnobeležničku delatnost

Dakle, sve one usluge koje su, usled svoje specifičnosti i društvenog značaja, uređene posebnim propisima, ne uređuju se ovim Zakonom o uslugama.

Administrativna saradnja

U cilju unapređenja kvaliteta i bezbednosti usluga, kao i nadzora nad radom pružalaca usluga, Republika Srbija po ovom Zakonu o uslugama pristupa IMI sistemu za administrativnu saradnju i elektronsku razmenu podataka s državama EEP.
IMI sistem je informacioni sistem za administrativnu saradnju i elektronsku razmenu podataka između nadležnih organa država EEP u oblastima kao što su usluge, elektronska trgovina, profesionalne kvalifikacije i prava pacijenata u prekograničnoj zdravstvenoj zaštiti.

Nadzor nad pružaocima usluga

Organi javne vlasti u Srbiji – tržišni inspektori – vrše kontrolu nad poslovanjem pružalaca usluga sa sedištem kod nas, uključujući i njihovo prekogranično pružanje usluga. Kada takva kontrola i nadzor podrazumevaju preduzimanje radnji u državi EEP, tada će organ javne vlasti te države na zahtev našeg inspektora odnosno ministarstva preduzeti radnje.
Takođe, ukoliko pružalac usluga iz Srbije načini neku štetu ili preti da nanese štetu u državi EEP, njihov organ javne vlasti će zatražiti da naš tržišni inspektor preduzme radnje nadzora i kontrole. 

Naši organi izvršiće nadzor i kontrolu i kada neko sa sedištem u EEP nanese štetu primaocu usluga kod nas. 

Kaznene odredbe

Kako bi osigurao poštovanje Zakona o uslugama, zakonodavac je predvideo i prekršajne kazne za nepoštovanje odredaba ovog zakona. Međutim, mnoge odredbe ovog zakona nisu u primeni, stoga se ni kazne ne mogu izricati. 

Jedinstvena elektronska kontaktna tačka (JEKT)

Kako bi sve odredbe ovog Zakona o uslugama mogle da budu primenjene i kako bi Zakon zapravo ostvario svoj smisao, u roku od 2 godine od stupanja na snagu ovog zakona biće osnovana jedinstvena elektronska kontaktna tačka. U pitanju je državni servis pri portalu e-uprava na kojem će organi javne vlasti razmenjivati informacije i obaveštavati javnost, a svi zainteresovani će moći da se besplatno informišu o uslovima i postupcima za ostvarivanje svih prava iz ovog zakona.

Zaključak 

Zakon o uslugama predstavlja do sada najveći korak ka liberalizaciji tržišta usluga u Srbiji. On usklađuje naše zakonodavstvo sa standardima Evropske unije i omogućava lakšu saradnju sa državama EEP.
Iako Zakon pokriva glavne aspekte u vezi sa pružanjem i korišćenjem usluga, u uslužnim delatnostima postoje mnoge specifične situacije koje mogu zahtevati detaljno poznavanje zakonskih procedura.
Ako ste u dilemi u vezi sa primenom ovog Zakona ili postupkom za ostvarivanje svojih prava (posebno u vezi sa specifičnostima poslovnog nastanjivanja, prekograničnim pružanjem usluga ili regulisanim profesijama), savetovanje sa advokatom može vam pomoći da razumete sve zakonske obaveze i korake koje je potrebno preduzeti.
Za sve dodatne informacije ili pomoć, slobodno se obratite advokatu kako biste dobili konkretne savete prilagođene vašoj situaciji i osigurali da postupite u skladu sa zakonom.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners