UDEO ZAPOSLENIH U DOO
Svrha udela zaposlenih u DOO-u
Zašto bi vlasnici (koji su najčešće i osnivači) društva sa ograničenom odgovornošću poželeli da deo svog vlasništva u firmi ustupe zaposlenima?
Odgovor je jednostavan: iz razloga konkurentnosti na tržištu rada.
Naime, u visokotehnološkim, IT kompanijama, zarade zaposlenih su po pravilu među najvišima. Pojedine firme, naročito startapovi koji su još u ranim fazama, nisu u mogućnosti da isprate takve zahteve, a imaju potrebu da zaposle najstručniji mogući kadar.
Stoga su ovakve kompanije i najotvorenije za alternativne podsticaje za zaposlene.
Pravni osnov za dodelu udela zaposlenima
Zakon o privrednim društvima (ZOPD) uveo je 2020. godine mogućnost ne samo za IT kompanije, nego za sva društva sa ograničenom odgovornošću registrovana u Republici Srbiji da zaposlenima ustupaju udele u vlasništvu.
Udeo zaposlenih kao opcija stvara vernije i motivisanije zaposlene koji su posvećeniji kompaniji upravo imajući na umu da će u nekom trenutku vremena, pod povlašćenijim uslovima od tržišnih, i sami postati njeni suvlasnici.
Osim zaposlenih, naš ZOPD ostavlja udeo zaposlenih kao mogućnost i za treća lica, pa je ustupanje udela dozvoljeno i za saradnike, angažovane direktore, poslovne partnere i slično. Jedino po pitanju čega je zakon isključiv, jeste da se ovo pravo daje s obzirom na ličnost. Smisao ovoga je benefit za tačno određeno lice (fizičko ili pravno), a ne povećanje kapitala društva.
Pravo na sticanje udela u praksi
Zakon o privrednim društvima nije dao striktna pravila po kojima će osoba koja ima pravo na sticanje udela u društvu, to svoje pravo pretvoriti u udeo. To je deo slobode ugovaranja između poslodavca i zaposlenog/saradnika.
U praksi ovo pravo najčešće dospeva za nekoliko godina. Dakle, kompanija izdaje i registruje finansijski dokument sa rokom dospeća i cenom po kojoj se može otkupiti. Zaposleni na ovaj način dobija potvrdu da ga kompanija vidi kao vredan deo tima, dok on vraća kompaniji motivacijom i svojim većim angažovanjem jer imaju zajednički cilj – suvlasništvo.
Primera radi, motiv hipotetičke kompanije Zedtech doo za izdavanje ovog prava na sticanje udela jeste da se zaposleni Marko Marković maksimalno posveti projektu i ostane veran poslodavcu. Ukoliko on na dan 15.12.2028. godine bude zaposlen u kompaniji Zedtech doo, imaće pravo da otkupi svoja prava na udele po ceni od 50 eur, bez obzira na tržišnu vrednost. Ako Marko Marković i Zedtech doo raskinu ugovor o radu pre navedenog datuma, ili Marko ne želi da uplati 50 evra za udeo, ovo pravo neće dospeti, odnosno neće se ostvariti uslov, i Marko Marković neće moći da ga koristi.
Šta su udeli u DOO-u, a šta su udeli zaposlenih?
Naše pravo poznaje jednočlana društva sa ograničenom odgovornošću, u kojima vlasnik-član ima 100% udela.
Postoje i višečlani DOO u kojima članovi mogu imati procentualno različite udele (npr. 20%+30%+50%). Ali, bez obzira na to koji je procenat njegovog udela, uvek jedan član ima jedan udeo.
I jedna i druga društva mogu ustupati udele zaposlenima, s tim što ako to učini jednočlano društvo – ono će po logici stvari postati višečlano.
Članstva i udeli, kao i sve ove promene se uvek registruju kod Agencije za privredne registre (
APR).
Dok članovi DOO-a stiču udele prilikom samog osnivanja društva i uplaćivanja osnivačkog kapitala, zaposleni i saradnici stiču udele po specifičnoj proceduri.
Međutim, kada ta procedura bude u potpunosti sprovedena, oni postaju suvlasnici kompanije shodno veličini svojih udela. Oni, naime, učestvuju u podeli dobiti i upravljanju kompanijom (u skladu sa pravima koje njihovi udeli nose).
Proces dodele udela zaposlenima: koraci i pravne zavrzlame
Kako su svi udeli koje DOO ima raspoređeni na njegove vlasnike 100%, ono najpre mora da generiše udele koje će raspodeliti zaposlenima.
Kako se ovo radi?
Vlasnici moraju stvoriti tzv. rezervisani sopstveni udeo (dalje:
RSU) na taj način što će deo svojih udela preneti na društvo bez naknade. Odluku o ovakvom postupanju vlasnici DOO-a donose na skupštini članova dvotrećinskom većinom. Članovi koji su glasali protiv ove odluke ne ustupaju deo svojih udela i oni se ne mogu primorati na odricanje dela svojih udela. Sa druge strane, oni čiji će se udeli umanjiti u korist RSU-a, nemaju pravo na naknadu od društva za to.
RSU se registruje kod APR-a. Zanimljivo je da jedno društvo može imati čak i više od jednog RSU-a, s tim da ukupna nominalna vrednost svih RSU-a ne sme da premaši 40% od ukupnog registrovanog osnovnog kapitala DOO.
Pravo na sticanje udela
Društvo koje je registrovalo RSU je u mogućnosti da dodeli, odnosno emituje finansijski instrument – pravo na sticanje udela svojim zaposlenima (dalje: Pravo). Ovaj finansijski instrument izdaje se na osnovu odluke skupštine članova DOO-a i eventualno nekog drugog organa predviđenog osnivačkim aktom, a preko Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (
CRHOV).
Ovo pravo ne nudi se javno. Ono je vezano za lice kome se ustupa i ne može se zalagati, prodavati niti nasleđivati. Dakle, smisao ovog instituta je da se nagradi neka konkretna osoba, a ne da se nasumično promeni vlasnička struktura.
Specifičnost RSU-a je i to što nije neophodno da se pretvori u udele.
Naime, članovi društva mogu doneti odluku o formiranju i registraciji RSU-a i po potrebi sa zaposlenima/saradnicima ugovarati Pravo na sticanje opcija. Ali moguće je i da ni sa kim tako nešto ne dogovore, već to ostane samo kao mogućnost za koju je društvo spremno. Stoga, oni mogu RSU za koji nisu izdali finansijske instrumente (Prava) smanjiti, podeliti na više novih RSU ili u potpunosti poništiti.
Sticanje članstva
Dok je pravo zaposlenog da stekne udeo u društvu besplatno, sam taj udeo mora imati cenu koju će zaposleni određenog dana isplatiti. Ta cena može biti i simbolična, npr. 1 dinar. Svrha cene je da i zaposleni stekne udeo u društvu unošenjem nekog, makar simboličnog kapitala.
Od momenta kada je emitovano pravo na sticanje udela kod CRHOV pa do same isplate cene, zaposleni na kojeg se to pravo odnosi nije zapravo vlasnik tog udela. On je samo potencijalni vlasnik udela.
Nakon isplate cene, Pravo zaposlenog se ispisuje iz CRHOV, a lice koje ima taj finansijski instrument – zaposleni/saradnik se upisuje kao član društva u APR. Tom prilikom se RSU smanjuje u onom procentu koliki je (novo)stečeni udeo.
Koja će prava u samom društvu sa ograničenom odgovornošću dobiti zaposleni zavisi od odluke na osnovu koje su vlasnici emitovali prava na sticanje udela. Oni će svakako imati pravo na učešće u dobiti i raspolaganje svojim stečenim udelima, dok njihova prava na upravljanje društvom mogu biti ograničena.
Dakle, od donošenja odluke o ustupanju udela zaposlenima do njene realizacije suštinski postoji 8 faza:
- Odluka o formiranju RSU
- Registracija RSU
- Odluka o emisiji Prava na sticanje udela
- Registracija Prava na sticanje udela
- Dospeće
- Isplata cene
- Registrovanje udela
- Sticanje udela u društvu – zaposleni postaje član društva
Zaključak
Ako imamo u vidu da su najpoznatije svetske kompanije upravo korišćenjem varijacija ovog instrumenta (ESOP – Employee Stock Ownership Plan) za sebe pridobile najbolje, i što je još važnije, verne kadrove koje ne bi mogle priuštiti kroz zarade – zašto onda ovu mogućnost kod nas koristi tek oko 3% društava sa ograničenom odgovornošću?
Odgovor za ovo bi mogao biti da poslodavci o ovoj opciji nisu dovoljno edukovani.
Drugo, pojedini vlasnici u Srbiji ne žele da se odreknu dela svog vlasništva čak ni po cenu gubitka kvalitetnih kadrova koji direktno doprinose rastu i vrednosti kompanije.
Dalje, novoosnovane kompanije i startapovi vide ove procedure kao previše zamršene ili previše skupe za njih.
Sa druge strane, zaposleni gotovo jednoglasno smatraju ovu opciju vrlo primamljivom ponudom poslodavca jer uviđaju da će za svoj doprinos i zalaganje kroz redovan rad u budućnosti biti dodatno nagrađeni udelom u kompaniji.
Imajući u vidu sve uspešne primere ovakvog poslovanja (Apple, Google, Meta (Facebook), Microsoft, Airbnb, Uber, Spotify, Starbucks, Tesla, Procter & Gamble), jasno je da ovakav model dokazano može značajno unaprediti konkurentnost na tržištu rada i doprineti stabilnosti tima.
S tim na umu, čini se opravdanim da poslodavci, i novi, i dugogodišnje kompanije, započnu ovu praksu malim koracima – pažljivim planiranjem, informisanjem o zakonskim mogućnostima i konsultacijom sa stručnjacima.
Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners
