CRYPTO-FRIENDLY U SRBIJI

1. Pravna regulativa

Digitalna imovina je postala predmet globalne fascinacije. Ogroman profit i mogućnost zarade na berzi kriptovaluta privukli su pažnju građana i kompanija koji polako, ali sigurno prevladavaju bojazan od savremenih tehnologija.

2. Digitalna imovina

Zakon definiše digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno čuvati i prenositi. Osnovni vidovi prenosa digitalne imovine jesu prodaja za novac i razmena za stvari.

Predmet regulisanja jeste sva digitalna imovina bez obzira na tehnologiju na kojoj se zasniva. Iz definicije digitalne imovine isključeni su digitalni zapis valute koja je zakonsko sredstvo plaćanja kao i finansijska imovina koju uređuju drugi zakoni.

Zakon poznaje dva oblika digitalne imovine, iako ne isključuje nastanak drugih vrsta:

1. Virtuelna valuta (coin) kao digitalna imovina koju fizička i pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene, ali koju nije izdala i čiju vrednost ne garantuje centralna banka;
2. Digitalni token (token) kao digitalna imovina koja u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više imovinskih prava.

Vrednost virtuelne valute može, ali ne mora da bude vezana za zakonsko sredstvo plaćanja. Pritom Zakon izričito uređuje da virtuelna valuta nije zakonsko sredstvo plaćanja, zbog čega se prenos digitalne imovine za neku stvar, uključujući i drugu digitalnu imovinu, pravno kvalifikuje kao ugovor o razmeni, a ne ugovor o prodaji.

3. Nadzorni organi

Zakon određuje dva nadzorna organa:

1. Narodna banka Srbije nadležna je za pitanja koja se odnose na virtuelne valute;
2. Komisija za hartije od vrednosti nadležna je za pitanja koja se odnose na digitalne tokene i digitalnu imovinu koja ima odlike finansijskih instrumenata.

Republika Srbija, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi organi javne vlasti ne garantuju za vrednost digitalne imovine i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke u vezi sa obavljanjem transakcija sa digitalnom imovinom.

4. Izdavanje digitalne imovine

Izdavalac digitalne imovine sačinjava, a nadzorni organ odobrava beli papir, koji sadrži tačne, potpune i jasne podatke o izdavaocu i sadržini digitalne imovine koja se nudi, a koji treba da omoguće investitorima da procene povezane rizike. Odgovornost za sadržinu belog papira snosi izdavalac, odgovorno lice izdavaoca, nezavisni revizor i drugo lice koje preuzme odgovornost, dok nadzorni organ ne odgovara za tačnost i potpunost podataka iz belog papira.

Fizička i pravna lica su slobodna da izdaju digitalnu imovinu na sledeće načine:

1. Sa belim papirom, koji je odobren;
2. Sa belim papirom, koji nije odobren;
3. Bez belog papira.

Oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine u Republici Srbiji dozvoljeno je u sledećim slučajevima:

1. Odobrenje belog papira;
2. Dozvola po aktu nadzornog organa;
3. Broj lica kojima je upućena ponuda je manji od 20;
4. Broj digitalnih tokena koji se izdaju ne prelazi 20;
5. Vrednost digitalne imovine koju kupci kupuju, odnosno u koju investitori ulažu, iznosi najmanje 50.000 evra po kupcu, odnosno investitoru;
6. Vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac je manja od 100.000 evra.

5. Trgovanje digitalnom imovinom

Fizička i pravna lica mogu da trguju digitalnom imovinom na platformi koristeći usluge posrednika ili na OTC tržištu bez posrednika. Pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom dobijaju dozvolu nadzornog organa po ispunjenju relativno strogih uslova i mogu da obavljaju samo poslove koji su neposredno povezani sa digitalnom imovinom. Usluge povezane sa digitalnom imovinom obuhvataju:

1. Ponuda digitalne imovine (sa ili bez obaveze njenog otkupa);
2. Zamena digitalne imovine (razmena za drugu digitalnu imovinu ili prodaja ili kupovina digitalne imovine za novac);
3. Prihvatanje/prenos digitalne imovine;
4. Čuvanje i administriranje digitalne imovine;
5. Upravljanje portfoliom digitalne imovine;
6. Izvršenje naloga za kupovinu i prodaju digitalne imovine;
7. Vođenje registra zaloge na digitalnoj imovini;
8. Organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.

Prihvatanje/prenos digitalne imovine je usluga koja se pruža trgovcu, tako što se od potrošača prihvata određena vrednost digitalne imovine, koja odgovara ceni prodate robe ili pruženih usluga, zamenjuje se za odgovarajući iznos zakonskog sredstva plaćanja, a taj iznos prenosi na račun trgovca.

6. Razvoj tržišta kapitala

Donošenje Zakona predstavlja zeleno svetlo za digitalne investicije u nove poslovne poduhvate u Srbiji, gde je tržište kapitala tradicionalno bankocentrično. Uređenjem pravnog statusa digitalne imovine stvorena je pouzdana osnova za razvoj tržišta kapitala kroz digitalnu tehnologiju, i uspostavljen sistem za prevenciju zloupotreba i krivičnih dela kao što su pranje novca i finansiranje terorizma.

Izdavanjem investicionih tokena kompanije mogu da na pravno uređen način privuku globalni kapital za nove ideje putem grupnog finansiranja (crowd funding). S druge strane, građani su dobili mogućnost da svoja sredstva umesto na bankovne račune za nisku kamatu jednim klikom na ekranu ulažu u perspektivna preduzeća (startups) za znatno veću dividendu. Imajući u vidu da su kriptovalute stvorene radi sprečavanja intervencije centralnih banaka u monetarni sistem, spremno očekujemo suočenje sa svim pravnim izazovima pred koje nas stavi rastuće tržište digitalnog kapitala u Republici Srbiji.

Advokat Miloš Marković