POSLOVNA TAJNA – ZAŠTITA

Poslovna tajna

Pojam poslovne tajne i njena zaštita regulisani su Zakonom o zaštiti poslovne tajne („Sl. glasnik RS“, br. 53/2021 u daljem tekstu: „Zakon“).

Poslovnu tajnu čine informacije koje:

1. predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija;
2. imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu;
3. zakoniti držalac informacije je preduzeo razumne mere da sačuva njihovu tajnost.

Povreda poslovne tajne

Poslovna tajna se može povrediti nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem.

Pribavljanje poslovne tajne bez saglasnosti držaoca poslovne tajne smatra se nezakonitim ako je učinjeno na sledeći način:

1. neovlašćenim pristupom, prisvajanjem ili umnožavanjem dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih datoteka koji su pod zakonitom kontrolom držaoca poslovne tajne, a sadrže poslovnu tajnu, ili se poslovna tajna iz njih može izvesti, ili;
2. u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima.

Korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim ako ga bez saglasnosti držaoca poslovne tajne vrši lice za koje se ustanovi da je:

1. poslovnu tajnu pribavilo nezakonito;
2. prekršilo sporazum o poverljivosti ili drugu obavezu koja se odnosi na zabranu otkrivanja poslovne tajne;
3. prekršilo ugovornu ili drugu obavezu kojom se ograničava korišćenje poslovne tajne.

Pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim i ako je lice u trenutku pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja znalo ili je u datim okolnostima moralo da zna da je poslovna tajna pribavljena direktno ili indirektno od drugog lica koje je poslovnu tajnu nezakonito koristilo ili otkrilo.

Nezakonitim korišćenjem poslovne tajne smatra se i proizvodnja, nuđenje ili stavljanje u promet robe kojom je izvršena povreda, odnosno uvoz, izvoz ili skladištenje robe kojom se vrši povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja ili stavljanja robe u promet, ako je lice koje je obavljalo navedene aktivnosti znalo ili je u datim okolnostima moralo da zna da je poslovna tajna korišćena nezakonito.

Pravilnik o poslovnoj tajni

Da bi poslovne i druge informacije pre svega bile smatrane poslovnom tajnom, i time uživale zaštitu, odnosno kako bi ostale tajna neophodno je preduzeti minimum mera koje obuhvataju:

1. donošenje pravilnika o poslovnoj tajni ili inkorporiranje odredbi o poslovnoj tajni u radnopravne i statusne akte društva kojim će se jasno definisati koje informacije predstavljaju poslovnu tajnu, kako se čuvaju i štite;
2. zaključivanje ugovora i davanje izjava o zaštiti poslovne tajne ili inkorporiranje odredbi o poslovnoj tajni u ugovore o radu ili menadžerske ugovore u kojima će se detaljnije regulisati obaveze i eventualno naknada štete u slučaju povrede.

Strano fizičko i pravno lice u pogledu zaštite poslovne tajne uživa ista prava kao i domaće fizičko i pravno lice, ako to proizlazi iz međunarodnih ugovora koji se primenjuju u Republici Srbiji, ili iz načela uzajamnosti.

Sudska zaštita

U slučaju povrede poslovne tajne držalac poslovne tajne može da tužbom da traži:

1. naknadu štete;
2. objavljivanje presude;
3. prestanak korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne i,
4. zabranu proizvodnje, korišćenja i stavljanja u promet robe kojom se povređuje poslovna tajna, povlačenje takve robe s tržišta ili uklanjanje određenih svojstava s takve robe.

Tužilac takođe može da traži uništenje ili predaju u celini ili delimično dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata koji sadrže poslovnu tajnu ili koji sami predstavljaju poslovnu tajnu.

Pored materijalne štete koja obuhvata običnu štetu, izmaklu korist i korist koju je povredom poslovne tajne ostvarilo lice koje je povredilo poslovnu tajnu, držalac poslovne tajne ima pravo i na naknadu nematerijalne štete.

Tužba zbog povrede poslovne tajne se može podneti u roku od 1 godine od saznanja za povredu i počinioca, a najkasnije u roku od 5 godina od učinjene povrede.

Kaznene odredbe

Zakonodavac je takođe predvideo i zakonsko-kaznenu zaštitu u vidu novčanih kazni za privredne prestupe i prekršaje za kršenje odredbi Zakona u pogledu poslovne tajne.

Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara pravno lice koje nezakonito pribavi, koristi ili otkrije poslovnu tajnu.

Za istu radnju kazniće se za privredni prestup odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara.

Za istu radnju kazniće se za prekršaj preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

Za istu radnju kazniće se za prekršaj fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara.

Advokat Dr Miloš Marković

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo za svrhu opšte informisanosti, nisu pružene i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. Shodno navedenom, Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners odriče svaku odgovornost i ne prihvata bilo kakvu obavezu za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.