Likvidacija privrednog društva

Likvidacija privrednog društva je jedan od načina na koji kompanija u Srbiji može prestati sa  poslovanjem.

Naime, za razliku od preduzetnika koji može ugasiti svoje poslovanje jednostavnom procedurom brisanja kod Agencije za privredne registre (APR), privredna društva moraju proći kroz duži i svakako složeniji proces. Za njih je likvidacija obavezna. 

Ovo važi za sva privredna društva: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, akcionarsko društvo.

Najjednostavnije rečeno, likvidacijom prestaju privredna društva koja imaju dovoljno sredstava da namire sve svoje obaveze, dakle solventna su.

Kroz postupak stečaja prolaze privredna društva koja su insolventna, odnosno njihova dugovanja veća su od potraživanja.

Kroz statusne promene, kojima se dva ili više privrednih društava spajaju, pripajaju, dele ili izdvajaju, takođe se može dogoditi da neka kompanija prestane da postoji, a da nije sprovela klasičan postupak likvidacije.

U svim ostalim slučajevima, nijedno privredno društvo ne može formalno prestati sa radom bez sprovedenog postupka likvidacije –  dobrovoljne ili prinudne – na zakonit način.

Likvidacija, odnosno njen postupak, regulisan je Zakonom o privrednim društvima koje razlikuje (dobrovoljnu) likvidaciju i prinudnu likvidaciju.

U ovom tekstu objasnićemo najvažnije aspekte postupka likvidacije i šta on znači za vlasnike i poverioce. Uvek se trudimo da tekst bude jasan i lako razumljiv i laicima, ali ovde ostavljamo napomenu da je postupak likvidacije veoma složen i da je preporučljivo angažovanje stručnjaka.

Šta je likvidacija i kada se sprovodi?

Razlozi za dobrovoljnu likvidaciju mogu biti razni:

• Osnivači više ne žele da se bave tim biznisom
• Osnivači više ne žele da posluju u okviru iste kompanije
• Privredno društvo je ostvarilo cilj svog osnivanja

Likvidacija se, dakle, najčešće pokreće kada vlasnici odluče da prekinu poslovanje, iako kompanija posluje uspešno.

A kao što je kompanija osnovana i registrovana kod Agencije za privredne registre (APR) kroz postupak osnivanja, ona se i gasi nakon sprovođenja postupka likvidacije.

Likvidacija je, stoga, zakonski regulisan postupak gašenja privrednog društva koje je solventno, odnosno, ima dovoljno imovine da isplati sve svoje dugove.

Zaštita poverilaca tokom postupka likvidacije

Smisao postupka likvidacije jeste da svi poverioci budu namireni, odnosno da oni ne pretrpe realne gubitke usled gašenja kompanije koja odlazi u likvidaciju, a sa kojom su prethodno ostvarili poslovni odnos.

Imajući u vidu interese poverilaca, tokom likvidacije:

– ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividende

– imovina društva se ne raspodeljuje članovima

– društvo može nastaviti da obavlja tekuće poslove, ali ne može započinjati nove

Ko može pokrenuti likvidaciju?

Postupak likvidacije može se pokrenuti na nekoliko načina:

– Jednoglasnom odlukom svih ortaka ili komplementara

– Odlukom skupštine društva sa ograničenom odgovornošću na osnovu dvotrećinske većine članova

– Odlukom skupštine akcionara

Nakon donošenja odluke, da bi postupak likvidacije zvanično započeo, neophodno je registrovanje odluke o likvidaciji i objavljivanje oglasa o pokretanju likvidacije.

Tada privredno društvo i formalno dobije dodatak u nazivu – u likvidaciji.

Samo započinjanje postupka likvidacije ne utiče na izvršni postupak ili druge postupke koji se vode protiv ili u korist društva u likvidaciji.

Likvidacioni upravnik

Da bi likvidacija formalno krenula, potrebna je još jedna značajna formalnost – imenovanje likvidacionog upravnika.

On je centralna figura u postupku likvidacije. Sa imenovanjem likvidacionog upravnika, prestaje funkcija svih pređašnjih zastupnika. Ukoliko društvo ne imenuje likvidacionog upravnika, dotadašnji zastupnik ima ulogu likvidacionog upravnika.

 Likvidacioni upravnik preuzima odgovornost za:

– Zastupanje društva u likvidaciji

– Završavanje poslova započetih pre likvidacije

– Naplatu potraživanja

– Isplatu poverilaca

– Prodaju imovine

Likvidacioni upravnik mora delovati u najboljem interesu ne samo društva, nego i njegovih poverilaca.

Koraci u postupku likvidacije

1. Registracija i objavljivanje

Likvidacioni upravnik započinje postupak likvidacije objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije. Oglas se objavljuje na internet stranici Agencije za privredne registre u trajanju od 90 dana.

U ovom oglasu, likvidacioni upravnik poziva sve poverioce da prijave svoja potraživanja i daje im sve instrukcije za ostvarivanje svojih prava.

2. Obaveštavanje poverilaca

Sve poverioce za koje zna na osnovu dostupne dokumentacije društva, likvidacioni upravnik neposredno obaveštava o pokretanju likvidacije. Njih poziva da prijave svoja potraživanja i upozorava na rokove kako ih ne bi propustili.

3. Izrada početnog likvidacionog bilansa i izrada izveštaja

U roku od 30 dana od početka likvidacije, upravnik mora sastaviti početni likvidacioni bilans kao računovodstveni dokument. Ovaj dokument pokazuje finansijsko stanje društva na početku postupka.

Nakon isteka roka u kom poverioci prijavljuju potraživanja, likvidacioni upravnik sastavlja likvidacioni izveštaj kojim ortake, komplementare ili skupštinu društva obaveštava o:

• prijavljenim, priznatim i osporenim potraživanjima
• o tome da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva
• koje su neophodne radnje za sprovođenje likvidacije;
• vreme predviđeno za završetak likvidacije;
• druge činjenice od značaja za sprovođenje likvidacije

4. Provera potraživanja i namirenje poverilaca

Likvidacioni upravnik u ime društva može osporiti prijavljena potraživanja, ali ne ona koja su već utvrđena izvršnom ispravom. Likvidacioni upravnik izmiruje obaveze prema poveriocima i o tome sačinjava sledeće izveštaje:

1) završni likvidacioni bilans;

2) izveštaj o sprovedenoj likvidaciji;

3) pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima

4) predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva.

Raspodela likvidacionog ostatka

Nakon što se izmire sve obaveze prema poveriocima, preostala imovina – likvidacioni ostatak – može se raspodeliti članovima društva prema njihovim udelima.

Ipak, imovina koju članovi društva dobiju iz likvidacionog ostatka povlači određenu odgovornost, imajući u vidu da ortaci i komplementari odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata.

Komanditori, članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva odgovaraju solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka.

Likvidacija se može obustaviti

Privredno društvo koje je započelo postupak likvidacije, i već namirilo sva potraživanja poverilaca, može odlučiti da obustavi likvidaciju i nastavi sa radom.

Ovakva odluka donosi se na isti način kao i ona kojom je društvo započelo likvidaciju. Uslov za obustavu likvidacije je da društvo nikome nije otkazalo ugovor o radu po osnovu likvidacije i nije otpočelo sa isplatama članovima društva.

Da bi društvo formalno izašlo iz postupka likvidacije, opet je potrebno registrovanje takve odluke i imenovanje zakonskog zastupnika.

Kada likvidacija prerasta u stečaj

Ukoliko likvidacioni upravnik iz početnog likvidacionog bilansa ili početnog likvidacionog izveštaja utvrdi da imovina društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca, odnosno da je društvo prezaduženo, on prestaje sa namirenjem poverilaca i pokreće postupak stečaja.

Okončanje likvidacije

Likvidacija se okončava donošenjem odluke o okončanju likvidacije.

Po okončanju likvidacije društvo se briše iz Agencije za privredne registre, a u slučaju akcionarskog društva brisanje se vrši nakon podnošenja zahteva Centralnom registru za ispis finansijskih instrumenata iz registra.

Prinudna likvidacija

Za razliku od (dobrovoljne) likvidacije koju privredno društvo pokreće iz svojih internih razloga, prinudnu likvidaciju po službenoj dužnosti pokreće registrator Agencije za privredne registre.

Naime, ukoliko registrator utvrdi da je:

– izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, a društvo nije samo započelo likvidaciju

– oduzeta dozvola ili neophodna licenca

– isteklo vreme na koje je osnovano

– ortačko društvo je ostalo sa samo jednim ortakom ili komanditno bez komplementara

– društvo nema zakonskog zastupnika duže od 3 meseca

– nedostavljanje finansijskih izveštaja dve godine uzastopno

– drugi zakonski razlozi,

Registrator će obavestiti privredno društvo da su se stekli uslovi za prinudnu likvidaciju, i ostaviti mu rok da se ti razlozi otklone.

Ukoliko privredno društvo ne postupi po nalogu registratora, on će naziv društva preimenovati sa dodatkom – u prinudnoj likvidaciji.

Dok se sprovodi prinudna likvidacija, društvo nastavlja sa radom ali ne može preduzimati nove poslove već samo završavati započete poslove: izmirenje dospelih obaveza, plaćanja za tekuće obaveze društva i obaveze prema zaposlenima.

Takođe, dok traje prinudna likvidacija društva, ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra.

Svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji prekidaju se, izuzev pokretanja stečajnog postupka ukoliko se utvrdi da su ispunjeni uslovi za stečaj. Ovi postupci mogu se nastaviti nakon brisanja društva.

Prinudna likvidacija okončava se istekom zakonskih rokova.

Naime, ukoliko društvo ne otkloni razloge za brisanje (kada je to moguće), registrator će objaviti da je društvo u prinudnoj likvidaciji. Nakon isteka tog oglasa, on ima još 30 dana da po službenoj dužnosti donese akt o brisanju društva i zapravo obriše društvo iz registra.

Imovina društva brisanog u prinudnoj likvidaciji postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva. U slučaju ortačkog društva koje nema kapital, raspodeljuje se na jednake delove između ortaka.

Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine.

Izuzetak od ovog pravila su kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva, koji odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra.

Zaključak

Likvidacija predstavlja uređen način prestanka poslovanja solventnog privrednog društva.

Za vlasnike privrednih društava ključno je razumeti da likvidacija nije isto što i stečaj – ona predstavlja način okončanja poslovanja kada kompanija ima dovoljno sredstava da izmiri svoje obaveze, ali ipak ne želi više da posluje.

Zakon o privrednim društvima vodi računa o poveriocima društva, ali je važno u postupku zaštiti i interese vlasnika, kako ne bi i nakon brisanja privrednog društva, imali neočekivane i svakako neprijatne obaveze.

Iako smo ga mi ovde prikazali kao postupak koji ima svoj smisleni tok i aktivnosti, postupak likvidacije je vrlo složen i zahteva pažljivo praćenje rokova i procedura. Potrebna je dobra priprema i stručna pomoć kako bi se postupak likvidacije sproveo efikasno i transparentno.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners