Tehnološki višak: vodič kroz kompleksan radnopravni proces

Tehnološki višak – uvek osetljiva tema kako za zaposlene, tako i za poslodavce.

U našem pravnom i poslovnom sistemu uobičajeno se koristi termin „tehnološki višak“, dok je zapravo reč o situaciji kada kod poslodavca – usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, što je zakonska formulacija – prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

I dok sam naziv ove pojave – tehnološki višak – deluje birokratski i pomalo zastrašujuće, u praksi to i jeste jedan od najsloženijih i najosetljivijih postupaka u radnim odnosima.

U ovom tekstu prikazaćemo sve što je važno da znate o tehnološkom višku – jasno, jednostavno i korisno. Naročito ćemo obratiti pažnju na “zamke” u kojima se najčešće dešavaju propusti poslodavaca koji postupak sprovode.

 

Šta je tehnološki višak

Višak zaposlenih može se pojaviti kod jednog poslodavca iz različitih razloga: uvode se nove tehnologije za koje postojeći zaposleni nisu (i ne mogu biti) obučeni, obim posla se smanjio, neprofitabilne poslovnice se zatvaraju, i tako dalje. Taj poslodavac tada konstatuje da kod njega postoji višak zaposlenih.

Dakle, kada govorimo o razlozima koji vode do smanjenja broja zaposlenih, oni mogu biti:

• tehnološki – postojeći zaposleni nemaju potrebne veštine za nove procese rada,
• ekonomski – pad prometa, smanjenje prihoda ili restrukturiranje poslovanja,
• organizacioni – zatvaranje odeljenja, poslovnica ili promena načina rada.

U svakoj od ovih situacija, važno je da poslodavac postupi zakonito, jer tehnološki višak se svodi na to da određen broj ljudi nakon ovog postupka gubi posao.

Proglašenje tehnološkim viškom

Postupak proglašenja tehnološkim viškom je strogo formalan postupak, u kojem je neophodno poštovanje stroge procedure. U ovom postupku nema malih propusta i sitnica – jer bilo kakav propust vodi do nezakonitosti odnosno ništavosti rešenja o otkazu. A ukoliko je rešenje ništavo, taj radni odnos nije prekinut. Pogledajmo proceduru.

Tehnološki višak – procedura davanja otkaza

Poslodavac ima zakonsku obavezu da donese Program rešavanja viška zaposlenih ili Odluku o tehnološkom višku, u zavisnosti od broja ljudi koji postaju tehnološki višak.

Program rešavanja viška zaposlenih

Svaki poslodavac kod koga će u okviru perioda od 30 dana određeni broj zaposlenih postati tehnološki višak, dužan je da donese Program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu: Program), ako će morati da otpusti:

1. najmanje 10 zaposlenih ukoliko on u radnom odnosu ima više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme,
2. najmanje 10% zaposlenih ukoliko on ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme,
3. najmanje 30 zaposlenih ukoliko on u radnom odnosu ima preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme, ili
4. najmanje 20 zaposlenih bez obzira na ukupan broj zaposlenih u okviru perioda od 90 dana.

Kod donošenja ovog Programa imamo važnu napomenu: poslodavac je obavezan da u donošenje Programa uključi Nacionalnu službu za zapošljavanje (dalje: NSZ) i ukoliko kod poslodavca postoji sindikat, i njega. Te dve institucije moraju biti upućene u mere koje poslodavac preduzima za rešavanje viška zaposlenih jer oni daju mišljenja i predloge o Programu i pre njegovog usvajanja i nakon što ga poslodavac donese.

U Programu rešavanja viška zaposlenih navode se:

• razlozi prestanka potrebe za radom zaposlenih,
• ukupan broj zaposlenih,
• broj zaposlenih koji su višak, njihova kvalifikaciona struktura, godine starosti, radni staž i poslovi koje obavljaju,
• kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih,
• preduzete mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme, itd.
• otpremnine,
• rok u kome će ugovori o radu biti otkazani.

Poslodavac koji propusti da donese ovaj Program na navedeni način, a proglasi tehnološki višak, postupa nezakonito. Svi zaposleni koji su na taj način postali tehnološki višak mogu podići tužbu protiv njega, a takvi otkazi smatraju se nezakonitim.

Odluka o višku zaposlenih

Kada se viškom proglašava manji broj zaposlenih, poslodavca može doneti Odluku o organizacionim, ekonomskim ili tehnološkim promenama (u daljem tekstu: Odluka). Odluka takođe podrazumeva proceduru, ali daleko jednostavniju. Nju donose direktor ili lice koje on ovlasti.

Ni u ovom slučaju ne može se tek tako uručiti otkaz. Potrebno je:

• Obrazložiti zašto se konkretno radno mesto ukida ili smanjuje broj izvršilaca;
• Ukazati da su razmotrene mogućnosti, i da nije moguće zapošljavanje zaposlenog na drugim pozicijama iz određenih razloga.

Kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih

Kada poslodavac zatvara neku svoju poslovnu jedinicu, ili ukida ceo sektor, on navodi samo razloge iz kojih to čini, a svi zaposleni sa tih pozicija postaju tehnološki višak. Međutim, u situacijama kada se ukida određeni broj mesta, ali ne sva, potrebno je utvrđivanje koji će zaposleni ostati a koji biti otpušteni.

Neophodno je da poslodavac utvrdi objektivne i jasne kriterijume, koji se ne smeju odnositi na ličnost zaposlenih, nego isključivo na njihove rezultate (kvalitet rada, stručnost, samostalnost u radu i td). Takođe, Zakon o radu reguliše ko ne može biti tehnološki višak – zaposleni koji je odsutan zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanja), trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta. Otkazi uručeni ovim zaposlenima bili bi nezakoniti.

Promena sistematizacije i ukidanje radnih mesta

Bilo da se donosi Program ili Odluka, poslodavac koji ima Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji mora ga prethodno izmeniti. Naime, da bi neko radno mesto formalno prestalo da postoji, ono mora najpre biti ukinuto u aktu o sistematizaciji. Takođe, smanjenje broja izvršilaca najpre se konstatuje u pravilniku.

Propust da se sistematizacija izmeni čini otkaz nezakonitim.

Isto važi i ako se na isti posao zaposli drugo lice u roku kraćem od 3 meseca od dana prestanka radnog odnosa po osnovu tehnološkog viška. Ukoliko bi se ukazala realna potreba za obavljanjem istih poslova, a taj rok nije protekao, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni koji je bio otpušten kao tehnološki višak.

Otpremnina za tehnološki višak

Otpremnina za zaposlenog koji postaje tehnološki višak je obavezni, ali i konstitutivni element ovog postupka.

Ovo znači da se uopšte ne može realizovati prestanak radnog odnosa ukoliko se otpremnina ne isplati pre samog uručenja rešenja o otkazu. Bez ove isplate, rešenje o prestanku radnog odnosa je nezakonito, a ugovor o radu je još uvek na snazi.

Dakle, osim prekršajne odgovornosti i novčane kazne za poslodavca koji zaposlenom ne isplati otpremninu, momenat njene isplate utiče na zakonitost rešenja. Otpremnina mora biti isplaćena zaposlenom pre prestanka radnog odnosa.

Pravo na otpremninu ima svaki zaposleni koji je tehnološki višak, odnosno kojem ugovor o radu prestaje usled organizacionih, ekonomskih ili tehnoloških promena. Zaposleni se ne može odreći svog prava na otpremninu niti se ona sme isplatiti u iznosu nižem od zakonskog. Poslodavac može svojim pravilnikom ili ugovorom o radu predvideti veće iznose otpremnina od onih koje propisuje zakon.

Rešenje o prestanku radnog odnosa usled tehnološkog viška

Rešenje o prestanku radnog odnosa za zaposlenog koji predstavlja tehnološki višak se donosi nakon svih napred navedenih koraka. Ono je uvek u pismenoj formi, a u njemu se konstatuje prestanak radnog odnosa, uz detaljno navođenje i obrazloženje celog postupka.

Obavezan element ovog rešenja je i pravna pouka da zaposleni ima pravo da se u roku od 30 dana javi kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Rešenje mora biti uručeno lično ili preko preporučene pošte.

 

Najčešće greške poslodavaca kada je tehnološki višak u pitanju

1. Nije ispoštovana procedura

Bilo koji od navedenih koraka – nedonošenje programa, neobaveštavanje NSZ-a ili sindikata, nije izmenjen akt o sistematizaciji – povlači ništavost rešenja o prestanku radnog odnosa.

2. Nejasni kriterijumi i/ili diskriminacija

Ukoliko nisu jasno utvrđeni i primenjeni kriterijumi proglašenja viškom zaposlenih, postoji velika šansa da zaposleni koji je imenovan kao tehnološki višak – ospori otkaz. Ovo se odnosi i na slučaj kada se zaposleni izdvoji zbog ličnih karakteristika, a ne objektivnih razloga.

3. Formalni propusti

Naoko sitnice – lapsus u rešenju, nedostatak pravne pouke, neisplaćena otpremnina – zapravo vode direktno do ništavosti rešenja. Kada je tehnološki višak u pitanju, sud najpre ispita formalnost samog postupka.

 

Zaključak

Tehnološki višak je postupak koji zahteva pravnu preciznost, ali i ljudski pristup.

Možda i više nego u drugim radnim sporovima, na zaposlene koji na ovaj način gube posao, gleda se kao na slabiju stranu. Iscrpljujući sudski postupci koji se vode usled nezakonito sprovedenog postupka proglašenja tehnološkim viškom, neretko rezultiraju milionskim odštetama koje poslodavci isplaćuju bivšim zaposlenima.

Za postupak tehnološkog viška opravdano je angažovanje stručnog lica – advokata – koji vodi računa o zakonitosti svakog koraka u ovom složenom postupku, bilo da ste u poziciji zaposlenog ili poslodavca.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners