Sprečavanje pranja novca – AML u Republici Srbiji

Šta je pranje novca

Pranje novca je proces prikrivanja nezakonitog porekla imovine ili novca stečenog kriminalnim aktivnostima i njihovo uvođenje u legalne tokove. Privredna društva mogu imati ključnu ulogu kako u transakcijama koje predstavljaju pranje novca, tako i za samo sprečavanje pranja novca.

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 113/2017, 91/2019, 153/2020, 92/2023, 94/2024 i 19/2025) reguliše oblast sprečavanja pranja novca u Republici Srbiji. On je usklađen sa međunarodnim standardima, pre svega sa preporukama FATF-a (Financial Action Task Force) i direktivama Evropske unije.

Nadzor nad primenom zakona vrši Uprava za sprečavanje pranja novca kao finansijsko-obaveštajna služba Republike Srbije, uz saradnju sa drugim nadzornim organima.

Uloga privrednih društava u pranju novca

Privredna društva, posebno veće korporacije i finansijske institucije, po prirodi svoje delatnosti obavljaju transakcije koje uključuju velike sume novca. Zbog toga su potencijalne mete za pranje novca, jer takve transakcije mogu biti teže uočljive i teško povezane sa stvarnim izvorima sredstava.

Dalje, zbog svoje složene poslovne strukture i velikog broja različitih usluga, privredna društva mogu biti iskorišćena da kroz lažne ili kompleksne poslovne transakcije, novac preraspodele i prikriju.

I na kraju, mnoge privredne aktivnosti uključuju međunarodne transakcije, što omogućava prelazak novca između zemalja sa različitim regulatornim okvirom. Ovo može olakšati pranje novca, jer regulative u drugoj zemlji mogu biti slabije ili nedovoljno efikasne da uoče sumnjive tokove.

Otuda i sprečavanje pranja novca predstavlja tako veliku ulogu privrednih društava

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma prepoznaje privredna društva kao važne aktere u procesu pranja novca, posebno kada se bave:

• Prometom nekretnina
• Revizijom i računovodstvenim uslugama
• Poreskim savetovanjem
• Posredovanjem u kreditnim poslovima
• Faktoring i forfeting poslovima
• Trgovinom određenim vrednostima (preko 10.000 EUR u gotovini)

Obaveze privrednih društava kao preduslov za uspešno sprečavanje pranja novca

Imajući u vidu njihovu ulogu u pranju novca, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma privredna društva (pored pojedinaca, institucija i organizacija) proglašava obveznicima koji imaju obavezu da primenjuju specifične mere i postupke u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Obveznici u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma su:

1) banke;

2) ovlašćeni menjači;

3) društva za upravljanje investicionim fondovima;

4) društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;

5) davaoci finansijskog lizinga;

6) osiguravajuća društva;

7) brokersko-dilerska društva;

8) priređivači igara na sreću;

9) društvo za reviziju i samostalni revizor;

10) institucije elektronskog novca;

11) platne institucije;

12) posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti;

13) faktoring društva;

14) preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga;

15) poreski savetnici;

16) javni poštanski operator koji pruža platne usluge;

16a) lica koja se bave poštanskim saobraćajem;

17) pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom;

18) Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti;

19) pravna lica, privredna društva, preduzetnici i fizička lica koja se bave osnivanjem pravnih lica, upravljanjem imovinom za treća lica, prometom ili posredovanjem u prometu (uključujući licitacije umetničkih predmeta, dragocenih metala i kamenja) i skladištenjem umetničkih predmeta, ako transakcije prelaze 10.000 evra.

20) advokati – kada pomažu u transakcijama vezanim za kupovinu ili prodaju nepokretnosti, upravljanje imovinom, otvaranje ili raspolaganje bankovnim računima, prikupljanje sredstava za osnivanje privrednih društava, kao i u sačinjavanju ugovora o zajmu ili vršenju finansijskih transakcija u ime stranke.

21) javni beležnici – kada sačinjavaju ili potvrđuju (solemnizuju) isprave

22) pružaoci usluga trastu ili privrednom društvu ako na osnovu ovlašćenja obavljaju profesionalne aktivnosti, odnosno delatnost ili poslove.

Šta su radnje i mere koje se preduzimaju za sprečavanje pranja novca

Kako bi se sprečilo i otkrilo pranje novca, finansiranje terorizma i finansiranje širenja oružja za masovno uništenje, neophodno je preduzimanje određenih radnji i mera. One se preduzimaju pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa.

Privredna društva koja su obveznici po zakonu dužna su da uspostave sveobuhvatan program za sprečavanje pranja novca koji uključuje:

• Izradu analize rizika od pranja novca za svoju delatnost
• Usvajanje internih politika i procedura
• Imenovanje ovlašćenog lica i njegovog zamenika
• Redovnu internu kontrolu primene zakona
• Vođenje evidencije o izvršenim radnjama i merama

Konkretno, obveznici postupanja u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma dužni su da:

1) poznaju stranku i prate njeno poslovanje

2) dostavljaju informacije, podatke i dokumentaciju Upravi za sprečavanje pranja novca;

3) odrede lica zadužena za izvršavanje ovih obaveza;

4) redovno stručno obrazuju, osposobljavaju i usavršavaju zaposlene u ovoj oblasti;

5) obezbeđuju redovne unutrašnje kontrole izvršavanja obaveza;

6) izrade spiska pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca, finansiranju terorizma ili finansiranju širenja oružja za masovno uništenje;

7) vode evidencije i čuvaju podatke iz tih evidencija.

Rizici neprimenjivanja propisanih mera protiv pranja novca

Privredna društva koja ne primenjuju adekvatne mere za sprečavanje pranja novca izlažu se brojnim rizicima.

Reputacioni rizik podrazumeva narušavanje ugleda i poverenja klijenata i poslovnih partnera.

Pravni rizici, u slučaju nepoštovanja mera za sprečavanje pranja novca, uključuju mogućnost krivičnog gonjenja, novčanih kazni (do 3.000.000 RSD za pravna lica) i mogućih zabrana obavljanja delatnosti.

Operativni rizici obuhvataju poremećaje u poslovanju i dodatne troškove za usklađivanje sa regulativom nakon utvrđenih nepravilnosti.

Princip „Upoznaj svog klijenta“ (KYC)

KYC (Know Your Customer) je međunarodni princip koji se primenjuje u većini zemalja širom sveta, i to je standard usvojen od strane različitih međunarodnih organizacija, regulatora i finansijskih institucija. Bez obzira na nacionalne zakone, osnovna pravila i smernice za KYC dolaze iz međunarodnih standarda a  mnoge zemlje su uskladile svoje zakone sa tim standardima.

Naš Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma predviđa tri nivoa radnji i mera poznavanja i praćenja klijenta:

1. Opšte mere – Identifikacija klijenta i stvarnog vlasnika, provera identiteta, pribavljanje podataka o nameni poslovnog odnosa
2. Pojačane mere – Dodatne mere za klijente visokog rizika (politički eksponirana lica, klijenti iz visokorizičnih država)
3. Pojednostavljene mere – moguće za niskorizične klijente prema kriterijumima Pravilnika o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Značaj principa KYC je veliki kada je sprečavanje pranja novca u pitanju.

Privredna društva moraju sprovesti KYC mere pre uspostavljanja poslovnog odnosa, pri transakcijama vrednosti 15.000 EUR ili više, kao i kada postoji sumnja u verodostojnost prethodno dobijenih podataka.

Prepoznavanje sumnjivih transakcija

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma obavezuje privredna društva da prepoznaju i prijave Upravi za sprečavanje pranja novca transakcije ili klijente kod kojih postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca. Indikatori sumnjivih transakcija uključuju:

• Insistiranje na gotovinskom plaćanju visokih iznosa
• Neuobičajene transakcije koje nisu u skladu sa poslovnom aktivnošću klijenta
• Kompleksne vlasničke strukture bez jasnog ekonomskog opravdanja
• Transakcije koje uključuju offshore jurisdikcije (npr. prenos sredstava u tzv. poreske rajeve)
• Izbegavanje dostavljanja potrebne dokumentacije

Prijava sumnjive transakcije mora se izvršiti pre izvršenja transakcije, ili nakon što se sumnja utvrdi bez odlaganja.

 

Edukacija zaposlenih

Privredna društva moraju obezbediti redovnu obuku zaposlenih koji obavljaju poslove sprečavanja pranja novca. Obuka mora obuhvatiti:

• Postupke za identifikaciju klijenata
• Procedure za prepoznavanje sumnjivih transakcija
• Vođenje evidencija i čuvanje podataka
• Odgovornosti po zakonu

Zakon predviđa da se obuka mora sprovoditi najmanje jednom godišnje, a program obuke mora biti usklađen sa smernicama nadzornih organa.

 

Tehnološka rešenja i alati

Iako zakon ne propisuje specifična tehnološka rešenja, privredna društva u Srbiji, naročito ona koja su u većem riziku od sumnjivih transakcija, sve više koriste softverske alate za:

• Automatizovano praćenje transakcija
• Proveru klijenata prema listama sankcija
• Analizu rizika klijenata
• Upravljanje procesom KYC

Ulaganje u tehnologiju može značajno smanjiti operativne troškove usklađenosti sa zakonom i povećati efikasnost otkrivanja potencijalno sumnjivih aktivnosti.

Novine u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

Izmene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji stupile su na snagu 14. marta 2025. godine.

S obzirom na to da se domaći zakon izmenama usklađuje sa preporukama FATF-a i EU direktivama, najnovije izmene postavljaju nova pravila i strožu regulativu.

Šta je novo?

Ograničenje gotovinskih transakcija

U cilju povećanja transparentnosti finansijskih tokova, uvedeno je ograničenje za primanje gotovine u iznosu od 10.000 evra ili više u transakcijama kao što su:

• Kupoprodaja nepokretnosti
• Ugovori o zajmu
• Kupoprodaja robe
• Pružanje usluga

Sva plaćanja iznad ovog iznosa moraju biti izvršena putem bankovnih računa, čime se omogućava efikasnije praćenje finansijskih tokova.

Obaveze pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom

Ovi privredni subjekti sada su obavezni da primenjuju pojačane mere prilikom uspostavljanja poslovnih odnosa sa stranim institucijama, čime se dodatno osigurava kontrola nad međunarodnim tokovima sredstava.

Kaznene odredbe

Nadzorni organi (uključujući Upravu za sprečavanje pranja novca, Narodnu banku Srbije i Komisiju za hartije od vrednosti) sada imaju preciznije određene mehanizme nadzora. Predviđene su visoke novčane kazne za nepoštovanje radnji i mera za sprečavanje pranja novca.

 

Zaključak i preporuke

Privredna društva u Srbiji moraju biti proaktivna u sprečavanju pranja novca kroz:

• Kontinuirano usklađivanje sa zakonskim propisima
• Razvoj kulture usklađenosti unutar organizacije
• Redovnu edukaciju zaposlenih
• Primenu pristupa zasnovanog na proceni rizika

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ostavlja rok od tri meseca za usklađivanje podzakonskih akata sa njim.

Istovremeno, Zakon podrazumeva da sva privredna društva već poštuju svoje obaveze o sprečavanju pranja novca, što za neka privredna društva, koja nemaju razvijen pravni sektor, može predstavljati izazov.

S obzirom na složenost i specifične zahteve koji proizlaze iz Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i neophodnost kontinuiranog usklađivanja sa domaćim i međunarodnim regulativama, angažovanje eksternog stručnjaka – advokata, može biti veliki korak ka efikasnoj implementaciji svih potrebnih mera. Stručna pravna pomoć ne samo da omogućava pravilno razumevanje zakonskih obaveza, već doprinosi i zaštiti poslovanja od potencijalnih rizika i sankcija.

Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners