Izvršenje i obezbeđenje na vazduhoplovu – postupak u Srbiji

Vazduhoplov, iako pokretna stvar, u pravnom prometu uživa tretman sličan nepokretnostima: prava i tereti se „vide“ kroz Registar vazduhoplova, a namirenje i zaštita potraživanja sprovode se po posebnim procesnim pravilima. Izvršenje i obezbeđenje na vazduhoplovu imaju svoje specifičnosti.

 

Kada se može dopustiti izvršenje i obezbeđenje na vazduhoplovu

Kako bi se prinudno izvršila sudska odluka koja glasi na ispunjenje obaveze, ili obezbedilo potraživanje na vazduhoplovu, on mora da se nalazi na teritoriji Republike Srbije.

Od ovoga postoji izuzetak koji kaže da se izvršenje i obezbeđenje može dozvoliti i na vazduhoplovu koji se ne nalazi na teritoriji Republike Srbije, ako je on upisan u Registar vazduhoplova. Dakle, budući da se vazduhoplovi po svojoj prirodi često kreću prekogranično, taj upis u domaći registar „povezuje“ vazduhoplov sa srpskom jurisdikcijom za potrebe izvršenja i obezbeđenja.

Savet je, stoga, da se već prilikom ugovaranja obezbeđenja potraživanja vazduhoplovom, isprati postupak do kraja, odnosno do samog upisa u Registar vazduhoplova.

 

Šta ne može biti predmet izvršenja i obezbeđenja 

Zakon štiti određene javne funkcije i sigurnost saobraćaja:

1. Državni vazduhoplovi, vazduhoplovi za medicinski prevoz i vazduhoplovi za gašenje požara ne mogu biti predmet izvršenja ili obezbeđenja.
2. Strani vazduhoplov u nuždi (prelet, sletanje zbog više sile ili radi bezbednosti vazdušnog saobraćaja, ili po naređenju nadležnog organa) – dok ti razlozi traju – takođe ne može biti predmet izvršenja i/ili obezbeđenja.
   Međutim, ako se postupak vodi radi potraživanja nastalog upravo za vreme preleta ili zadržavanja u Srbiji, može se dozvoliti izvršenje ili obezbeđenje i nad vazduhoplovom u nuždi. Ovim se balansira zaštita bezbednosti saobraćaja sa zaštitom poverilaca čija su potraživanja nastala baš povodom tog konkretnog boravka vazduhoplova na domaćoj teritoriji.

 

Zaštita delatnosti dužnika kada je avion osnovno sredstvo

U načelu, ne može biti predmet prodaje u izvršenju vazduhoplov koji predstavlja osnovno sredstvo i neophodan je za obavljanje osnovne delatnosti privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika.

Međutim, postoje, i prilično su česti, izuzeci kada se ova zaštita ne primenjuje:

• kada se naplaćuje potraživanje obezbeđeno ugovornim založnim pravom na tom vazduhoplovu (npr. hipoteka na vazduhoplovu[A1] ),
• kada se naplaćuje potraživanje obezbeđeno zakonskim založnim pravom (npr. troškovi čuvanja, traganje ili spasavanje vazduhoplova, vanredni troškovi nužni za očuvanje),

i dodatno kada se radi o potraživanjima koja proizlaze iz:

1. štete na zemlji (smrt ili telesna povreda koje je prouzrokovao vazduhoplov u letu, kao i povrede lica u vazduhoplovu usled iskorišćavanja tog vazduhoplova),
2. traganja i spasavanja, pružanja pomoći ili čuvanja vazduhoplova,
3. ugovora o prevozu ili drugog ugovora o iskorišćavanju tog vazduhoplova,
4. snabdevanja ili popravke vazduhoplova i njegove opreme.

 

Šta ovo znači u praksi?

Iako je zaštita osnovnog sredstva važna kako bi taj prevozilac obavljao svoju delatnost, zakon jasno stavlja u prvi plan bezbednost i očuvanje vazduhoplova, naknade oštećenima i uredno plaćanje operativnih troškova vezanih za samu eksploataciju vazduhoplova.

Poverioci iz ovih osnova probijaće zaštitu i ići ka prodaji radi namirenja, jer je u konkretnim slučajevima interes njihovog namirenja veći od interesa opstanka tog prevozioca.

 

Privremena mera zaustavljanja i čuvanja vazduhoplova

Zakon u principu ne dozvoljava plenidbu vazduhoplova „u poslednjem trenutku“. Ovo znači da se neće dopustiti privremena mera zaustavljanja i čuvanja vazduhoplova tokom izvršenja javnog avio-prevoza ako je vazduhoplov neposredno pred poletanjem ili nastavlja ranije započeti prevoz.
Naravno, i od ovoga postoji jedan izuzetak: privremena mera se može dozvoliti ako se postupak vodi radi potraživanja nastalog upravo u vezi sa tim prevozom (npr. neplaćene takse, gorivo za taj konkretan let i sl.).

Isto pravilo važi i za strani vazduhoplov, uz uslov reciprociteta. Dakle, kada je reč o stranom vazduhoplovu, proveriće se bilateralni odnos sa državom u kojoj je on registrovan i kako se tretiraju naši vazduhoplovi u drugim državama.

Ako se privremena mera određuje radi obezbeđenja novčanog potraživanja, vazduhoplov se može osloboditi zaustavljanja ili čuvanja ako avio-prevozilac pruži obezbeđenje u visini traženog iznosa, uz uslov da je obezbeđenje raspoloživo i prenosivo u korist poverilaca.

Kako bi se sprečilo višestruko blokiranje jednog vazduhoplova za isti dug, zakon u Srbiji uvodi pravilo da, kada jedan domaći sud oslobodi vazduhoplov od zaustavljanja uz obezbeđenje, nijedan drugi domaći sud ne može dozvoliti novo zaustavljanje tog ili bilo kog drugog vazduhoplova za isto potraživanje i istog poverioca, pod uslovom da je dato obezbeđenje i dalje raspoloživo ili prenosivo.

 

Nadležnost sudova za izvršenje i obezbeđenje na vazduhoplovu

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje nadležan je sud na čijoj teritoriji se vodi Registar u koji je vazduhoplov upisan .

Za samo sprovođenje izvršenja nadležan je sud na čijoj se teritoriji vazduhoplov nalazi u vreme sprovođenja izvršenja.

Ako je reč o stranom vazduhoplovu ili domaćem koji nije upisan u Registar, za rešavanje o zahtevu i izvršenje nadležan je sud na čijoj teritoriji se predmet izvršenja nalazi u vreme podnošenja predloga za izvršenje.

O predlogu za određivanje privremenih mera odlučuje i mere sprovodi sud na čijoj teritoriji se vazduhoplov nalazi u trenutku podnošenja predloga, odnosno u trenutku sprovođenja mera.

I kada se izvršenje ili obezbeđenje sprovodi na stvarima koje se radi prevoza nalaze na vazduhoplovu, opet je nadležan isključivo sud koji sprovodi izvršenje ili obezbeđenje na samom vazduhoplovu. Ovo sprečava rasipanje nadležnosti između više sudova.

 

Uloga Direktorata u izvršenju i obezbeđenju vazduhoplova

Zakon uvodi poseban procesni kanal radi efikasnosti i javnosti postupaka. Naime, Direktoratu civilnog vazduhoplovstva se podnosi:

–        predlog za prinudnu prodaju vazduhoplova upisanog u Registar,

–        predlog za zasnivanje prinudnog sudskog založnog prava, kao i

–        predlog za predbeležbu tog prava, na vazduhoplovu ili na pravu uknjiženom na njemu.

Direktorat je dužan da ove predloge hitno dostavi nadležnom sudu. Vreme predaje predloga Direktoratu računa se kao vreme predaje sudu.
Smisao ove fikcije je zaštita poverioce od procesnih rizika. Smatra se da će Direktorat preciznije voditi evidencije od sudova koji su opterećeniji zahtevima različite vrste.

 

Shodna primena propisa o izvršenju i obezbeđenju u vodnom saobraćaju

Ako zakon o vazdušnom saobraćaju ne propisuje drugačije, na postupak izvršenja i obezbeđenja na vazduhoplovu, kao i na obezbeđenje na stvarima na njemu shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje u vodnom saobraćaju.

Zaključak

Vazduhoplovi imaju specijalni procesni režim sa nizom „klizavih“ tačaka: dosta izuzetaka, zaštita osnovnog sredstva, ograničene privremene mere, reciprocitet za strane vazduhoplove, polaganje obezbeđenja i specifična nadležnost sudova (razdvajanje ko odlučuje, a ko sprovodi postupak), postupak započinje kod Direktorata.

Kada ovome dodamo i potencijalno prekogranične okolnosti, jasno je zašto je korisno imati stručnjaka za vazduhoplovno pravo koji može sve ove korake ispratiti.