Izdvajanje društva – statusne promene u Srbiji 2026

Kada biznis poraste i delatnosti kompanije se prošire, kompanija može postati troma, teže privlači investitore, a vredna imovina biva direktno izložena svakodnevnim operativnim rizicima. Tada je vreme za statusnu promenu. Jedna od njih je izdvajanje društva.  Za razliku od klasične podele (gde se staro privredno društvo gasi), izdvajanjem se od postojeće kompanije samo „otcepljuje“ jedan deo imovine, obaveza ili delatnosti i prenosi na novo ili drugo postojeće društvo. Izdvajanje društva se u praksi primenjuje kada kompanija želi da presloži svoje poslovanje, ali tako da matična firma nastavi da postoji pod istim imenom i matičnim brojem.  

Izdvajanje društva kao statusna promena

Izdvajanje predstavlja statusnu promenu u kojoj jedno društvo (društvo prenosilac) prenosi deo svoje imovine i obaveza na jedno ili više drugih društava (društva sticaoci), ali za razliku od podele, društvo prenosilac nastavlja da postoji. Postoji nekoliko modela izdvajanja društva:

• Izdvajanje uz osnivanje novog društva – postojeće društvo prenosi deo imovine i obaveza na jedno ili više novih društava koja se tim procesom osnivaju, dok matično društvo nastavlja da posluje.
• Izdvajanje uz pripajanje – deo imovine i obaveza prenosioca prelazi na jedno ili više već postojećih društava.
• Mešovito izdvajanje društva – kombinacija prethodna dva modela (deo imovine prelazi na novoosnovano, a deo na već postojeće društvo).

Ovaj model se smatra jednim od najfleksibilnijih alata u korporativnom pravu jer omogućava staroj kompaniji da presloži ili redefiniše svoje delatnosti, bez potrebe za gašenjem originalnog pravnog lica i brenda koji je godinama građen.  

Zašto se menadžment i vlasnici odlučuju za izdvajanje društva?

1. Zaštita vredne imovine

Jedan od najčešćih razloga u domaćoj praksi je izdvajanje onda kada matična kompanija stekne značajniji imetak. Primera radi, ako kompanija uspešno posluje i od dobiti kupi poslovnu zgradu, magacin ili zemljište, ta imovina je unutar iste firme izložena operativnim rizicima (blokade računa, tužbe kupaca, poreske kontrole). Kroz izdvajanje, te nepokretnosti se izdvoje u novo društvo (bilo da je njeno vlasništvo preslikano na osnivače ili da matična kompanija postane stoprocentni vlasnik). Ta nova firma zatim iznajmljuje prostor matičnoj firmi. Ako matična firma uđe u poslovne probleme, nekretnine su bezbedne na drugom pravnom licu.

2. Priprema jednog segmenta biznisa za prodaju

Kada kompanija razvije više delatnosti (npr. uvoz, maloprodaju i sopstvenu logistiku), a želi da  proda samo logistički deo jer joj više nije strateški fokus – izdvajanje je logičan prethodni korak. Malo koji kupac želi da kupi celu firmu sa svim istorijskim obavezama i delatnostima koje nisu u njegovom fokusu. Kroz statusnu promenu izdvajanje, sektor logistike se sa svim svojim kamionima, vozačima i ugovorima izdvaja u novo društvo koje dobija čiste i jasne bilanse. Nakon toga se udeli u tom novom društvu jednostavnije prodaju kupcu.

3. Privlačenje investitora u tačno određen projekat

Investitori (npr. Venture Capital fondovi) retko žele da ulažu u tradicionalni deo biznisa koji donosi stabilan ali spor rast. Oni žele da ulože novac isključivo u visoko profitabilan i skalabilan segment (npr. softver koji je kompanija interno razvila za svoje potrebe). Kompanija se u tom slučaju može opredeliti da se softverski departman, intelektualna svojina i programeri izdvajaju u novo društvo. Investitor tada kupuje udeo isključivo u tom novom društvu, dok osnivači zadržavaju 100% vlasništva nad starim, tradicionalnim biznisom.

4. Razdvajanje profitnih centara i menadžmenta

Kada biznis postane prevelik, teško je precizno meriti profitabilnost pojedinačnih sektora ako dele isti račun, administraciju i troškove. Takođe, menadžeri različitih sektora mogu imati konfliktne ciljeve. U sličnim situacijama, kompanije se mogu odlučiti da svaki sektor postane zasebno pravno lice. Matična firma često postaje holding (vlasnik svih njih), ali svaka ćerka firma ima svog direktora, svoj bilans uspeha i jasnu odgovornost za sopstvene rezultate.  

Izdvajanje društva – postupak

Postupak izdvajanja zahteva detaljnu pripremu i usklađenost pravnih i računovodstvenih timova.

1. Izrada nacrta plana izdvajanja

U pripremnoj fazi, uprava društva sastavlja detaljan plan koji precizno definiše koja imovina (nepokretnosti, oprema) i koje tačno obaveze (krediti, dugovi prema dobavljačima) prelaze na novo društvo, a šta ostaje u matičnom.

2. Objava nacrta i zaštita poverilaca

 Minimum 60 dana pre odluke, nacrt plana se registruje i objavljuje na sajtu APR-a. Ovaj korak je zakonska obaveza kako bi svi poverioci (banke, dobavljači) bili obavešteni i imali vremena da traže obezbeđenje svojih potraživanja ukoliko smatraju da im je izdvajanjem ugrožena naplata.

3. Priprema finansijskog izveštaja

Po pravilu, izuzev kod pojednostavljenog postupka, potrebna je i priprema finansijskog izveštaja sa mišljenjem revizora, i izveštaj revizora o reviziji statusne promene.

4. Usvajanje plana na skupštini

Nakon isteka roka od 60 dana, skupština društva (vlasnici) donosi zvaničnu odluku o usvajanju plana izdvajanja. U zavisnosti od statuta i udela, često je potrebna dvotrećinska, tročetvrtinska većina ili saglasnost svih članova ukoliko se menjaju njihova srazmerna prava. Istovremeno sa usvajanjem plana, neophodno je i usaglašvanje osnivačkog akta ili statuta kao i usvajanje osnivačkih akata novoosnovanih društava, kao i donošenje odluke o smanjenju osnovnog kapitala matičnog društva.

5. Registracija u APR-u

U završnoj fazi, podnosi se registraciona prijava APR-u. Kod matične firme se upisuje zabeležba o izvršenom izdvajanju (i smanjenje kapitala), dok se istovremeno registruje osnivanje novog društva sticaoca.  

Kako članovi raspoređuju udele kod izdvajanja

Plan izdvajanja definiše ko postaje vlasnik novonastalog društva.

• Model „preslikanog vlasništva“ (Proporcionalno): Ako su Marko (60%) i Jovana (40%) vlasnici matične firme, oni u istom tom procentu postaju vlasnici i novog izdvojenog društva.

• Model gde matična firma postaje vlasnik: Delatnost i imovina se izdvajaju, ali vlasnik tog novog društva nije fizičko lice (Marko i Jovana), već sama matična kompanija (koja postaje 100% vlasnik ćerke-firme).

Pravne i operativne posledice izdvajanja

U momentu registracije, deo imovine i obaveza tačno određen planom izdvajanja prelazi na društvo sticaoca. Međutim, operativne posledice zahtevaju rešavanje sledećih pitanja:

• Ugovori sa kupcima i dobavljačima

Da li ugovori automatski prelaze ili je potreban aneks/saglasnost druge strane?

• Zaposleni

Koji timovi prelaze u novu firmu i kako se regulišu njihova prava (shodno Zakonu o radu, zaposleni koji pretrpe promenu poslodavca zadržavaju prava iz radnog odnosa koja su imali kod prethodnog poslodavca).

• Bankarski krediti

Banke u ugovorima o kreditu gotovo uvek imaju klauzule koje zabranjuju statusne promene bez njihove izričite saglasnosti.

• Zaštita poverilaca

Poverioci čija su potraživanja ugrožena mogu tražiti obezbeđenje. Zakon predviđa solidarnu odgovornost: matično društvo i izdvojeno društvo solidarno odgovaraju za obaveze prenosioca koje su postojale u momentu statusne promene, do visine vrednosti imovine koju su dobili, odnosno zadržali.  

FAQ – Izdvajanje društva – najčešća pitanja

Da li matična firma prestaje da postoji nakon izdvajanja? Ne. Matična firma nastavlja da posluje pod istim matičnim brojem, ali sa smanjenim ili izmenjenim obimom imovine i obaveza. Koliko traje ceo proces? Zbog zakonskog roka o objavi nacrta plana (60 dana), proces ne može trajati kraće od 2,5 do 3 meseca.  

Izdvajanje društva – uobičajene greške

• Neprecizna specifikacija imovine

Ako se u planu izdvajanja jasno ne navede koji tačno auto, mašina ili parcela prelaze na novo društvo, APR može odbiti registraciju, ili može doći do kasnijih imovinskih sporova.

• Zanemarivanje licenci i dozvola

Ako matična firma ima licencu (npr. za proizvodnju lekova ili obezbeđenje), ta licenca se ne prenosi po automatizmu na novo društvo. Novo društvo mora proći proceduru dobijanja licenci.

• Previd stavki u ugovorima sa bankama

Pokretanje postupka za izdvajanje društva bez saglasnosti banke koja je finansirala firmu može aktivirati klauzulu prevremene naplate celokupnog kredita.  

Zaključak

Izdvajanje društva je izuzetno korisna strategija u reorganizaciji poslovanja. Ono omogućava kompaniji da se oslobodi tereta, izoluje rizike i postavi zdravu osnovu za dalji razvoj, investicije ili prodaju, zadržavajući stabilnost i kontinuitet poslovanja matičnog pravnog lica. Što je društvo kompleksnije, a njegova vlasnička i poslovna struktura zamršenija – značajnije je angažovanje stručnjaka za privredno pravo.   Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners