Narodna skupština Republike Srbije usvojila je dana 8. juna 2018 godine Zakon o izmenama i dopunama zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon5/2015 i 44/2018) (Zakon). Izmene predviđene ovim Zakonom su brojne i one se mogu podeliti u tri grupe.
Prvu grupu čine izmene koje su stupile na snagu 9. juna 2018 godine. Drugu grupu čine izmene koje će stupiti na snagu 1. oktobra 2018 godine. Treću grupu čine izmene za koje je planirano da stupe na snagu 1. januara 2022. godine. IŠto se tiče izmena koje su stupile na snagu odmah po donošenju Zakona najznačajnije su da je izmenjen način utvrđivanja vrednosti hartija od vrednosti i instrumenata tržišta novca kada čine nenovčani ulog, kao i način utvrđivanja tržišne vrednostiakcija javnog akcionarskog društva. Takođe izmenjen je postupak ostvarivanja prava nesaglasnih akcionara na otkup akcija. Nakon stupanja na snagu izmena podaci o tržišnoj vrednosti akcija čine sastavni deo materijala za sednicu skupštine na kojoj se donosi odluka u vezi koje nesaglasni akcionar stiče pravo otkup njegovih akcija, samo kada se radi o akcijama javnog akcionarskog društva. U ostalim slučajevima sastavni deo materijala za sednicu čini samo podatak o knjigovodstvenoj vrednosti akcija i procenjenoj vrednosti akcija kada se radi o nenovčanim ulozima.
IINajveći broj izmena i dopuna stupa na snagu 1. oktobra 2018. godine. Neke od najznačajnijih izmena jesu sledeće:
DIGITALIZACIJAU skladu sa sveopštim trendom digitalizacije nove izmene predviđaju obavezu društva da ima adresu za prijem elektronske pošte (dosada je to bila samo mogućnost). Zatim posebnim propismo se ne može više uvesti obaveza društvu da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima.
POSLOVNO IMEPromene u vezi sa poslovnim imenom predviđaju mogućnost da skraćeno poslovno ime društva može da sadrži akronime reči iz naziva i opisa predmeta poslovanja, u slučaju da se naziv i opis predmeta poslovanja sastoje iz više reči, pod uslovom da akronimi ne smeju biti istovetni nazivu drugog društva niti da izazivaju zabludu o identititetu privrednog društva. Takođe, prethodna saglasnost nadležnog organa će od sada biti potrebna kada društvo u svom poslovnom imenu sadrži međunarodnu priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije „SRB“.
Izmenjen je postupak odobrenja pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa. Novina je obaveza sačinjavanja izveštaja o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koja su predmet pravnog posla ili pravne radnje, pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje u slučaju da vrednost predmeta posla ili pravne radnje iznosi 10% ili više od 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja.
DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆUUslovi za smanjenje osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću su bliže definisani. Ranije je za smanjenje osnovnog kapitala bila potrebna samo odluka skupštine društva, dok je novim izmenama propisan niz zakonskih uslova koji se pre svega odnose na cilj zbog kojeg se smanjenje osnovnog kapitala vrši kao i zaštitu poverilaca društva sa ograničenom odgovornošću.
Rok za korišćenje prava preče kupovine člana društva sa ograničenom odgovornošću ne može biti duži od 90, umesto 180 dana koliko je pre izmena iznosio.
Izmenama je propisano pravo člana da proda udeo trećem licu po izboru, u slučaju da mu društvo sa ograničenom odgovornošću uskrati traženu saglasnost, a da ne odredi lice kojem će se udeo preneti niti samo otkupi udeo u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Zakon više ne poznaje mogućnost donošenja sudske presude koja će zameniti saglasnost.
Rok za podnošenje tužbe za isključenje člana društva sa ograničenom odgovornošću je povećan sa 180dana na 6 meseci od saznanja za razlog isključenja, odnosno sa tri na pet godina od dana nastanka razloga za isključenje.
Po novim izmenama sednica skupštine društva sa ograničenom odgovornošću obavezno se saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10% glasova.
Skupština društva sa ograničenom odgovornošću ne mora više da odlučuje jednoglasno o obavezi članova na dodatne uplate, kao i o vraćanju istih. Novim izmenama je za izglasavanje navedene odluke potrebna dvotrećinska većina ukupnog broja glasova svih članova društva.
Izmenama je uvedena mogućnost da član društva sa ograničenom odgovornošću ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud da u vanparničnom postupku postavi privremenog zastupnika društva, ako je društvo ostalo bez direktora, a novi direktor nije registrovan u registar privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana.
AKCIONARSKO DRUŠTVO:Preferencijalne akcije se mogu izdavati samo za novčane uloge. Propisan je najduži rok za isplatu dividendi. Naime, odlukom o raspodeli dobiti kojom se određuje plaćanje dividende, određuje se iznos dividende i rok za isplatu koji ne može biti duži od 6 meseci od dana donošenja odluke.
Umesto isključenja akcionara zbog neuplate odnosno neunošenja uloga, zakon sada propisuje povlačenje i poništaj akcija zbog neuplate.
Akcionarsko društvo dužno je da poziv za sednicu skupštine objavi i na internet stranici registra privrednih subjekata i na internet stranici Centralnog registra.
Više nije predviđen pokretanje postupka prinudne likvidacije ako se u roku od 60 dana od kada je društvo ostalo bez jedinog izvršnog direktora ne izabere novi izvršni direktor, već prema novim izmenama akcionar ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparničnom postupku postavi privremenog zastupnika društva, ako je društvo ostalo bez jedinog izvršnog direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana.
Izmenama je predviđena jedna nova nadležnost nadzornog odbora, a to je da odobrava uslove ugovora o radu, odnosno uslove angažovanja izvršnih direktora i daje saglasnost za zaključenje tih ugovora.
Preciziran je postupak sticanja i raspolaganja imovine velike vrednosti, konkretno šta će se smatrati povezanim sticanjem, kao i posledice povrede odredaba o raspolaganju imovinom velike vrednosti. Tužbu za poništaj pravnog posla ili radnje sticanja sada može podneti i akcionar koji je najmanje 5% osnovnog kapitala imao na dan zaključenja pravnog posla, odnosno radnje sticanja.
Izmene u odnosu na ostvarivanje prava na otkup akcija su izvršene u skladu sa izmenama u pogledu prava na otkup udela u društvu sa ograničenom odgovornošću.
STATUSNE PROMENE: Novina u pogledu statusnih promena jeste da se registracija statusne promene ne može vršiti pre isplate nesaglasnih članova društva koje učestvuje u statusnoj promeni. PRINUDNI OTKUP AKCIJA I PRAVO NA PRODAJU AKCIJA:Novina je da je sada društvo dužno da već u odluci o prinudnom otkupu akcija utvrdi cenu akcija koje su predmet akcija. Do sada je društvo bilo dužno da cenu akcija odredi u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o prinudnom otkupu akcija.
Izmenama je predviđena mogućnost da akcionar podnosilac zahteva za otkup akcija može podneti tužbu nadležnom sudu radi isplate, ukoliko kontrolni akcionar ne izvrši isplatu utvrđene vrednosti akcija u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o utvrđenoj ceni akcija.
LIKVIDACIJA DRUŠTVA:Uvedeno je pravilo da pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju sa pozivom tom društvu da u roku od 90 dana otkloni nedostatke i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji. Tek po isteku ovog roka registrator donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije.
Jasno je definisan status društva u postupku prinudne likvidacije, pa se tako za vreme prinudne likvidacije članovima društva ne isplaćuje učešće u dobiti, odnosno dividende, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra. Svi pokrenuti upravni i sudski postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji se prekidaju od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije. Takođe od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji društvo ne može registrovati promene podataka u registru privrednih subjekata.
OGRANAK I PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNOG DRUŠTVA:Ogranak domaćeg i stranog privrednog društva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji. Registracija ogranka je obavezna i izuzeci od tog pravila više nisu mogući. Domaća privredna društva koja već imaju obrazovane ogranke koji nisu registrovani, dužna su da ih registruju u roku od godinu dana od početka primene ove izmene zakona.
Uvedena je obaveza i za ogranak i predstavništvo da moraju imati svoju registrovanu adresu za prijem elektronske pošte.
IIIPoslednju grupu izmena čine odredbe koje će stupiti na snagu 01.01.2022. godine. Reč je o odredbama koje predstavljaju rezultat harmonizacije domaćeg prava sa zakonodavstvom Evropske unije. Izmenama je predviđena mogućnost prekograničnog pripajanja i spajanja privrednih društava kao i osnivanja Evropskog društva (Societas Europea) i Evropske ekonomske interesne grupacije.
Advokat Damir PetrovićInformacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo za svrhu opšte informisanosti, nisu pružene i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. Shodno navedenom, Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners odriče svaku odgovornost i ne prihvata bilo kakvu obavezu za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.