Zakon o finansijskom obezbeđenju (u daljem tekstu: Zakon) koji je po hitnom postupku usvojila Narodna Skupština Republike Srbije 8. juna 2018. godine, a primenjuje se od 1. januara 2019. godine, uvodi potpuno nove institute, sа ciljem da se utvrde jasna pravila za ugovaranje, evidentiranje i izvršenje sredstava obezbeđenja u finansijskim transakcijama.
Zakonska rešenja kojima se reugilisala materija finansijskih kolaterala, sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima, Zakonu o izvršenju i obezbeđenju kao i u Zakonu o založnom pravu nisu bila usklađena međusobno kao ni sa međunarodnim standardima. Novousvojenim Zakonom se usklađuje nacionalano zakonodavstvo sa Direktivom Evropskog Saveta i Evropskog Parlamenta broj 47/2002 o finansijskim kolateralima.
Pravni koncept ugovora o finansijskom obezbeđenju se prvi put uvodi u finansijsko tržište Republike Srbije, ali samo za tzv. kvalifikovane učesnike, kao što su Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, organ javne vlasti, Narodna banka Srbije, banke, društva za osiguranje i druga lica iz finansijskog sektora, kao i Evropska unija, države članice Evropske unije, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond i druge finansijske institucije koje posluju u skladu s propisima Evropske unije. Zbog nedovoljne razvijenosti finansijskog tržišta Republike Srbije i slabije ekonomske snage drugih subjekata, Zakon ne predviđa da fizička i pravna lica mogu učestvovati u ovim finansijskim transakcijama. Propisano je i da će se pravno lice koje zaključi ugovor o finansijskom obezbeđenju, a nije ovlašćeno na to, kazniti za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara (oko 845 do 16910 evra).
Zakon predviđa da sredstva obezbeđenja mogu biti novčana sredstva, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja, a date su i definicije finansijskih instrumenata i kreditnih potraživanja. Ugovorom o finansijskom obezbeđenju može se predvideti da davalac obezbeđenja ima obavezu da u cilju obezbeđenja izvršenja svoje ili tuđe finansijske obaveze, ili prenese sredstvo obezbeđenja primaocu obezbeđenja ili da na tom sredstvu ustanovi založno pravo u korist primaoca obezbeđenja. U prvom slučaju, primalac obezbeđenja može koristiti novčana sredstva i finansijske instrumente koji čine sredstvo obezbeđenja i njima raspolagati kao da je vlasnik, dok u drugom slučaju, primalac obezbeđenja ne postaje vlasnik već ima samo založno pravo, s tim što je moguće ugovoriti pravo korišćenja i raspolaganja ovim sredstvima u korist poverioca, tako da finansijski material nije blokiran, što ima za cilj povećanje likvidnosti tržišta. Po izvršenju finansijske obaveze, primalac obezbeđenja će biti obavezan da primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja vrati davaocu obezbeđenja.
Još jedna specifičnost ovog ugovora je što se isti izuzima od primene odredaba Zakona o stečaju, pa se tako prava i obaveze iz ugovora o finansijskom obezbeđenju uklјučujući davanje, sticanje, promenu i realizaciju sredstva obezbeđenja mogu realizovati bez obzira na pokretanje/otvaranje i sprovođenje postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja. U tom cilju, Zakon o stečaju je usaglašen sa ovim Zakonom.
Takođe, ukoliko je ugovor o finansijskom obezbeđenju zaključen, ili je sredstvo obezbeđenja dato, stečeno ili promenjeno pre donošenja odgovarajuće odluke o ovim postupcima, odredbe ugovora, kao i davanje, sticanje i promena sredstva obezbeđenja se ne mogu pobijati niti utvrđivati ništavim. Ukoliko je ugovor zaključen ili obezbeđenje dato, stečeno ili promenjeno nakon donošenja odgovarajuće odluke (o stečaju i sl.), ove radnje biće pravno važeće i obavezujuće ako primalac obezbeđenja dokaže da nije znao, niti je bio dužan da zna za pokretanje/otvaranje tog postupka ili primenu tih mera.
Konačno, odredbe Zakona o stečaju u vezi sa pobijanjem pravnih poslova i radnji primaoca ili davaoca obezbeđenja nad kojim je otvoren stečaj primenjuju se ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim Zakonom. Dodatno, novčana sredstva i finansijski instrumenti na kojima je ustanovlјeno založno pravo u skladu sa ovim Zakonom izuzeta su od izvršenja u smislu Zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Izvršenje kolaterala se može sprovesti u situacijama koje su strane slobodno ugovorile, kao što su neizvršenje dospele obaveze ili postojanje nekog od stečajnih razloga na starni davaoca ili primaoca obezbeđenja. Izvršenje kolaterala se može izvršiti vansudskim putem, bez salglasnosti suda ili drugog tela, bez javne prodaje, odmah po nastupanju situacije koja je ugovorom predviđena kao uslov za realizaciju kolaterala, bez ostavljanja dodatnog roka ili prethodnog upućivanja obaveštenja.
Još jedna novina koju Zakon uvodi je mogućnost ugovaranja netiranja, što podrazumeva da međusobne obaveze po jednom ili više finansijskih ugovora, prevremeno dospevaju i vrši se izračunavanje tih obaveza prema tekućoj tržišnoj vrednosti da bi se prebijanjem svele na neto iznos obaveze jedne ugovorne strane prema drugoj. Netiranje će se izvršiti automatski ili po zahtevu stranke, kada nastupe uslovi za izršenje kolaterala. Pokretanje/otvaranje stečajnog postupka nad primaocem ili davaocem obezbeđenja ne utiče na sprovođenje netiranja. Netiranje se može primeniti ne samo na ugovore o finansijskom obezbeđenju, već i na druge kvalifikovane finansijske ugovore, kao što su ugovor o finansijskim derivatima, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni na listi koju objavljuje Narodna banka Srbije, pod uslovom da su zaključeni između kvalifikovanih subjekata.
Predviđa se evidentiranje prenosa finansijskih instrumenata, odnosno upisa založnog prava na finansijskim instrumentima, koje će vršiti i bliže urediti Centralni registar hartija od vrednosti.
Odrebe novog Zakona pružaju izvesnu sigurnost i pogodnost subjektima koji mogu da zaključuju ugovore o finansijskom obezbeđenju, dok s druge strane fizička i pravna lica koja ne spadaju pod tzv. kvalifikovane učesnike i dalje ugovaraju sredstva obezbeđenja u skladu sa dosada važećim zakonskim rešenjima.
Advokat Damir PetrovićInformacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo za svrhu opšte informisanosti, nisu pružene i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. Shodno navedenom, Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners odriče svaku odgovornost i ne prihvata bilo kakvu obavezu za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.
