Odgovornosti i dužnosti direktora privrednog društva

Odgovornost i dužnost direktora privrednog društva

Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) ostavlja mogućnost društvu sa ograničenom odgovornošću (dalje: DOO) slobodu prilikom izbora direktora:

Direktor može biti jedan ili više njih

• Može biti u radnom odnosu ili angažovan van radnog odnosa;
• Može biti vlasnik udela u društvu ili neko „sa strane“

Međutim, ZoPD predviđa za direktora društva određene dužnosti i odgovornosti.

Naime, u poslovima koje preduzima u ime i za račun privrednog društva, dužan je da se pridržava određenih načela.

Dužnosti direktora DOO-a

Dužnost pažnje

Zakon o privrednom društvu polazi od toga da se na mestu direktora DOO-a pre svega nalazi lice koje je stručno i kompetentno da se može nazvati dobrim privrednikom.

Od dobrog privrednika se očekuje, pored toga što poseduje znanja, veštine i iskustvo da upravlja bilo kojim DOO-om, da poseduje još i specifična znanja i iskustvo za upravljanje konkretnim društvom sa ograničenom odgovornošću.

Osim toga, direktor mora postupati savesno i u najboljem interesu društva. Kako bi ovo postigao, direktor se može osloniti na informacije i mišljenja stručnjaka za tu oblast.

Ukoliko su sve ove „stavke“ ispoštovane, direktor nije odgovaran za nekakav nepovoljan ishod koji bi se mogao dogoditi društvu.

Međutim, ako direktor nije bio kompetentan, nije postupao sa pažnjom dobrog privrednika ili je postupao nesavesno prema društvu, ZoPD ostavlja mogućnost društvu da protiv njega podnese tužbu.

Dužnost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes

Lični interes direktora postoji ukoliko se:

1. zaključuje pravni posao (npr. kupoprodaja, zakup i sl.) između DOO-a i tog direktora (ili sa njim povezanog lica: supružnik/vanbračni partner, krvni srodnici, lica iz istog domaćinstva, pravno lice u kome je on vlasnik ili član nadzornog organa) ili
2. vrše pravne radnje DOO-a prema direktoru ili povezanom licu (preduzimanje radnji u sudskim i drugim postupcima, odricanje od prava i slično) ili
3. zaključuje pravni posao između društva i trećeg lica, odnosno preduzima pravna radnja društva prema trećem licu, ali je to treće lice sa direktorom (ili sa njim povezanim licem) u finansijskom odnosu i ako se može očekivati da postojanje tog odnosa utiče na postupanje direktora ili da to treće lice, zahvaljujući odnosu sa direktorom, ostvari neki finansijski interes.

Direktor je, dakle, dužan da postojanje svog ličnog interesa (ili interesa sa njim povezanog lica) prijavi:

• Skupštini DOO-a, ukoliko nema drugih direktora osim njega ili
• Nadzornom odboru kod dvodomnog upravljanja

Obaveštenje mora sadržati detaljan opis pravnog posla, kao i prirodu i obim ličnog interesa, nakon čega nadležni organi odlučuju hoće li ili neće odobriti taj pravni posao ili pravnu radnju.

Zavisno od uređenja društva, za ovo odobrenje glasa se na različite načine, ali svakako glasovima onih koji nemaju lični interes u tom pravnom poslu ili radnji

Ukoliko ne postoji odobrenje za pravni posao ili pravnu radnju sa ličnim interesom direktora, a direktor ih preduzme, ili ukoliko je odobrenje dato na osnovu netačnih podataka, društvo može podneti tužbu za poništaj tog pravnog posla i naknadu štete protiv direktora.

Direktor bi u tom slučaju morao da dokaže da je pravni posao ili pravna radnja bila u interesu društva, kako bi se oslobodio obaveze naknade štete i održao taj pravni posao na snazi.

ZoPD nabraja izuzetke kada takvo odobrenje nije potrebno:

1. Ukoliko je reč o zaključivanju pravnog posla ili preduzimanju pravne radnje, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi manje od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja;
2. U pitanju je lični interes jedinog ili svih članova društva;
3. Kada društvo vrši upis i kupovinu udela kao ili prilikom pribavljanja i rezervisanja sopstvenih udela društva.

Dužnost izbegavanja sukoba interesa

Zakon o privrednim društvima ne dozvoljava direktorima, niti sa njima povezanim licima da:

• koriste imovinu društva;
• koriste insajderske informacije – informacije koje nisu javno dostupne ali jesu njima zbog svojstva direktora;
• zloupotrebe položaj i,
• koriste mogućnosti za zaključenje poslova koje se ukažu DOO-u.

Ova njihova dužnost postoji nezavisno od toga da li je društvo bilo u mogućnosti da iskoristi imovinu, informacije ili zaključi poslove ili nije.

Ukoliko je pak pribavio prethodno ili naknadno odobrenje za sebe ili svoje povezano lice, direktor neće biti odgovoran zbog sukoba interesa.

Zanimljivo kod povrede ove dužnosti jeste to što se tužbenim zahtevom pored naknade štete može tražiti i „prenos na društvo koristi koju je to lice (u ovoj situaciji direktor), odnosno sa njim povezano lice, ostvarilo kao posledicu povrede dužnosti“.

Dužnost čuvanja poslovne tajne

Poslovna tajna je podatak čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu društvu, kao i podatak koji ima ili može imati ekonomsku vrednost zato što nije opšte poznat, niti je lako dostupan trećim licima koja bi njegovim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koji je od strane društva zaštićen odgovarajućim merama u cilju čuvanja njegove tajnosti.

Podatak u tom smislu može biti proizvodni, tehnički, tehnološki, finansijski ili komercijalni, studija, rezultat istraživanja, kao i dokument, formula, crtež, objekat, metod, postupak, obaveštenje ili uputstvo internog karaktera i slično.

Ali, ne mogu se kao poslovna tajna odrediti svi podaci koji se odnose na poslovanje društva.

Direktor je dužan da čuva poslovnu tajnu DOO-a dok je na toj poziciji i još najmanje 2 godine od dana prestanka funkcije. Osnivačkim aktom, statutom, odlukom društva ili ugovorom sa direktorom može se rok odrediti I duže, ali najduže do 5 godina.

U slučaju odavanja poslovne tajne, direktor odgovara za naknadu štete društvu, a ukoliko je u radnom odnosu, to je jedan od razloga za otkaz ugovora o radu. Takođe, ukoliko je taj direktor član društva, ono ga može isključiti kao člana.

Direktor je oslobođen dužnosti čuvanja poslovne tajne, ukoliko je to:

• Zakonska obaveza;
• Neophodno radi obavljanja poslova ili zaštite interesa društva (npr. zaštita patenta);
• učinjeno nadležnim organima ili javnosti isključivo u cilju ukazivanja na postojanje dela kažnjivog zakonom.

Dužnost poštovanja zabrane konkurencije

Zakon o privrednim društvima kaže da direktor, bez pribavljenog odobrenja nadležnog organa u društvu, ne može biti:

• ortak ili komplementar, član DOO-a koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili član DOO-a koji je kontrolni član društva, akcionar koji poseduje značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili akcionar koji je kontrolni akcionar direktora, član nadzornog odbora, zastupnik i prokurista u konkurentskom društvu. Konkurentsko društvo je drugo društvo koje ima isti ili sličan predmet poslovanja;
• preduzetnik koji ima isti ili sličan predmet poslovanja;
• zaposlen ili na drugi način angažovan u konkurentskom društvu;
• član ili osnivač u drugom pravnom licu koje ima isti ili sličan predmet poslovanja.

Dakle, direktoru je potrebno prethodno odobrenje kako ne bi povređivao zabranu konkurencije. Osim toga, i nakon prestanka dužnosti u skladu sa osnivačkim aktom ali najduže do dve godine, on mora poštovati klauzulu zabrane konkurencije. Naravno, ova zabrana ne odnosi se kada je reč o jednočlanom DOO-u.

Tužbe protiv direktora koji su prekršili svoje dužnosti

U slučaju povrede posebnih dužnosti, protiv direktora se može podneti tužba u roku od 6 meseci od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno najkasnije u roku od 5 godina od dana učinjene povrede.

Zakon predviđa zasebnu tužbu zbog povrede svake od pobrojanih dužnosti.

Tužbeni zahtev se uglavnom odnosi na naknadu štete, isključenje iz društva ukoliko je direktor član društva ili raskid radnog odnosa, ukoliko je zaposleno lice, uz specifičnosti svake konkretne tužbe.

Tužbu protiv direktora može podneti član društva u svoje ime i to je individualna tužba.

Jedan ili više članova društva u svoje ime, a za račun društva mogu podneti tzv. derivativnu tužbu, ukoliko ispunjavaju sledeće uslove:

• oni raspolažu sa minimalno 5% udela u DOO-u, nevezano za trenutak sticanja svojstva člana u društvu i,
• društvo je odbilo njihov pismeni zahtev za podnošenje tužbe po tom osnovu ili po zahtevu nije postupilo u roku od 30 dana.

Zaključak

Imajući sve ovo u vidu, zaključujemo da direktor društva sa ograničenom odgovornošću nosi odgovornost koja daleko prevazilazi svakodnevno upravljanje.

Definišući dužnosti i odgovornosti direktora DOO-a, kao i preciziranjem korektivnih mera u vidu tužbi zbog njihovog kršenja, Zakon o privrednim postavlja visoke standarde savesnosti, profesionalnosti i pažnje u obavljanju ove funkcije.

Ove odredbe zakona imaju za cilj da zaštite interese članova društva, interese samog društva, ali i privrednu zajednicu generalno.

Međutim, tumačenje i primena ovih odredbi u praksi mogu biti izazovni. Posebno u situacijama koje uključuju lični interes, sukobe interesa ili povrede poslovne tajne koje su po prirodi tako osetljive da je tu najčešće posredi „tanka linija“ između povrede i zakonitog postupanja.

Da biste zaštitili interese društva i izbegli prave rizike, angažovanje advokata specijalizovanog za privredno pravo može biti presudno.