Odgovornosti i dužnosti direktora privrednog društva

U skladu sa Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018 i 95/2018 u daljem tekstu: „Zakon“), direktor privrednog društva u poslovima koje preduzima u ime i za račun privrednog društva, dužan je da se pridržava određenih načela, u suprotnom odgovara za nastalu štetu prema društvu, a pravo na podnošenje tužbe, osim samog privrednog društva imaju i članovi društva.

Načela propisana Zakonom su: (i) Dužnost pažnje; (ii) dužnost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes; (iii) dužnost izbegavanja sukoba interesa; (iv) dužnost čuvanja poslovne tajne; (v) dužnost poštovanja konkurencije;

Zakon je postavljajući ove dužnosti i opredeljujući njihov sadržaj, propisao i pravila za podnošenje tužbi zbog njihove povrede, predviđajući individualnu tužbu člana društva kao i derivativnu tužbu koju podnose jedan ili više članova društva u svoje ime a za račun društva.

Dakle, u slučaju povrede posebnih dužnosti, protiv direktora se može podneti tužba u roku od 6 meseci od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno najkasnije u roku od 5 godina od dana učinjene povrede.

Odredbama člana 79 Zakona, precizirano je da pravo na derivativnu tužbu, u ime i za račun društva, može da podnose jedan ili više članova društva, ukoliko je društvo odbilo zahtev za podnošenje tužbe po tom osnovu ili po zahtevu nije postupilo u roku od 30 dana i ukoliko raspolažu sa minimalno 5% osnovnog kapitala društva, u vidu udela ili akcija, nevezano za trenutak sticanja svojstva člana u kontekstu postojanja osnova za tužbu.

Pomenuti uslovi su postavljeni kumulativno a Zakon propisuje i mogućnost stupanja u parnicu člana koji je stekao udeo ili akcije od člana koji je podneo tužbu, do pravnosnažnog okončanja postupka a potom i po izjavljenom vanrednom pravnom leku.

U situaciji kada je samo privredno društvo reagovalo tužbom zbog povrede posebnih dužnosti direktora, članom 80 Zakona je predviđeno pravo člana po čijem zahtevu je postupak iniciran, da od suda zatraži dozvolu da se u postupak uključi u svojstvu umešača.

Kao korektiv posebnim dužnostima direktora, Zakon predviđa tužbe zbog povrede svake od pobrojanih dužnosti, vezujući njihov naziv za konkretnu dužnost i uglavnom bazirajući tužbeni zahtev na naknadi štete, isključenju iz društva ukoliko je direktor član društva i raskidu radnog odnosa, ukoliko je zaposleno lice, dodajući ovim i neke druge zahteve ili izostavljajući pojedine, kod svake pojedinačne tužbe.

Direktor je označen kao nosilac posebnih dužnosti prema društvu u skladu sa članom 61 Zakona, da bi potom norme člana 63 do 76 Zakona, postavile te dužnosti jasnije, dajući im okvir i nijansirajući njihov domet i sadržaj.

Dužnost pažnje; regulisana članom 63 Zakona u kome je propisano da direktor u obavljanju svoje funkcije je dužan da postupa sa pažnjom dobrog privrednika, da svoje poslove obavlja savesno i u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu društva. Ovde je reč o stepenu pažnje sa kojim bi, kako Zakon navodi, postupalo „razumno pažljivo lice“, koje nesumnjivo poseduje adekvatna odnosno specifična znanja, iskustvo i veštine za obavljanje svojih dužnosti a koja se uzimaju u obzir prilikom ocene stepena pažnje.

Direktor je u mogućnosti da svoje delovanje zasniva i na takvim sposobnostima odnosno mišljenju i informacijama stručnih lica, ukoliko i za njih „razumno veruje da su u tom slučaju savesno postupala“.

Dužnost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes; jeste sledeća posebna dužnost poverena direktoru privrednog društva, članom 65 Zakona.

Pojam dužnosti, u samom nazivu, sadrži dve odrednice:

1. Prijavljivanje poslova koje društvo zaključuje (odnosno pravne radnje koje preduzima) pa će obaveštenje o tome, u zavisnosti od pravne forme društva, u situaciji kada postoji jedan direktor biti upućeno skupštini društva, odnosno nadzornom odboru kod dvodomnog upravljanja u društvu sa ograničenom odgovornošću, ortacima u ortačkom društvu, kod više direktora u akcionarskom društvu, odboru direktora, odnosno nadzornom odboru kod dvodomnog upravljanja i i sledstveno tome, saglasnost daje nadležni organ koji je nezavistan u odnosu na postojanje ličnog interesa;


2. Postojanje ličnog interesa (kome Zakon dodaje alternativno i postojanje „interesa sa njim povezanog lica“) ogleda se u sledećem: (i) zaključivanju pravnog posla između društva i tog lica (ili sa njim povezanog lica), (ii) preduzimanju pravne radnje od strane društva prema tom licu/povezanim licima, (iii) zaključivanju poslova i preduzimanju pravnih radnji prema trećim licima, gde figuriraju finansijske relacije ili ekonomski interesi, na osnovu kojih se, prema slovu Zakona „…može očekivati da postojanje tog odnosa utiče na njegovo postupanje.“

Zakon za ovakve situacije zahteva odobrenje pravnog posla ili pravne radnje, koje različito postavlja u zavisnosti od forme privrednog društva (navodeći pravila za ortakluke, doo i akcionarska društva), s tim da utvrđivanje kvoruma za donošenje odobrenja, kod svih formi društava, vezuje za „ukupan broj glasova onih članova društva koji nemaju lični interes iz predmetnog posla.“

Istovremeno, Zakon nabraja izuzetke kada takvo odobrenje nije potrebno a po prirodi stvari se odnose na postojanje ličnog interesa jedinog člana društva odnosno svih članova društva ali i za dve situacije vezane za upis i kupovinu udela kao i pribavljanje sopstvenih udela društva.

Dužnost izbegavanja sukoba interesa; regulisana je članom 69 Zakona navodeći da direktor ne može u svom interesu ili u interesu sa njima povezanih lica da:

(i) koristi imovinu društva, (ii) koristi informacije koje nisu javno dostupne ali jesu njima u svojstvu direktora, (iii) zloupotrebi položaj i (iv) koristi mogućnosti za zaključenje poslova koje se ukažu društvu. Dužnost izbegavanja sukoba interesa postoji nezavisno od toga da li je društvo bilo u mogućnosti da iskoristi imovinu, informacije ili zaključi poslove.

Postupanje suprotno ovim „negativno“ određenim dužnostima, za direktora će postojati kao mogućnost samo ukoliko je pribavio prethodno ili naknadno odobrenje u skladu sa članom 66 Zakona.

Zanimljivo kod povrede ove dužnosti jeste to što se tužbenim zahtevom pored naknade štete može tražiti i „prenos na društvo koristi koju je to lice (u ovoj situaciji direktor), odnosno sa njim povezano lice, ostvarilo kao posledicu povrede dužnosti.

Čini se da je na ovaj način zakonodavac trostruko „ojačao“ poziciju društva, najpre apostrofirajući da direktor „ne može“ postupati na navedene načine, zatim uslovio valjanost direktorovoh poslova ili radnji prethodnim ili naknadnim odobrenjem, da bi najzad, ukoliko se direktor ogluši o sve ovo predvideo i prenos koristi na društvo u postupku po tužbi.

Dužnost čuvanja poslovne tajne; regulisana je članom 72. Zakona u kome je propisano da je direktor prvenstveno dužan da čuva poslovnu tajnu društva. Preciznije dužnosti čuvanja poslovne tajne mogu se regulisati osnivačkim i drugim aktima društva. Ova dužnost postoji i nakon dve godine od dana prestanka tog svojstva, s tim da društvo može osnivačkim aktom, statutom, odlukom ili ugovorom sa direktorom takvu dužnost prolongirati najviše do pet godina nakon prestanka svojstva.

Zakon definiše i pojam poslovne tajne. Poslovna tajna je podatak čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu društvu, kao i podatak koji ima ili može imati ekonomsku vrednost zato što nije opšte poznat, niti je lako dostupan trećim licima koja bi njegovim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koji je od strane društva zaštićen odgovarajućim merama u cilju čuvanja njegove tajnosti. Podatak u tom smislu može biti proizvodni, tehnički, tehnološki, finansijski ili komercijalni, studija, rezultat istraživanja, kao i dokument, formula, crtež, objekat, metod, postupak, obaveštenje ili uputstvo internog karaktera i slično.

Direktor će biti oslobođen dužnosti čuvanja poslovne tajne, ukoliko je njegova obaveza saopštavanja propisana zakonom, kada interesi i poslovanje društva nalažu saopštavanje ali i onda kada je za ukazivanje na postojanje dela kažnjivog zakonom potrebno poslovni podatak otkriti nadležnim organima ili javnosti.

Dužnost poštovanja zabrane konkurencije; regulisana je članom 75 Zakona u kome je propisano da direktor ne može bez pribavljenog odobrenja nadležnog organa u društvu (i) imati svojstvo ortaka i komplementara, člana društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili član društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva, akcionara koji poseduje značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili akcionar koji je kontrolni akcionar direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika i prokuriste u drugom društvu koje ima isti ili sličan predmet poslovanja (u daljem tekstu: konkurentsko društvo); (ii) biti preduzetnik koji ima isti ili sličan predmet poslovanja; (iii) biti zaposlen u konkurentskom društvu; (iv) biti na drugi način angažovan u konkurentskom društvu; (v) biti član ili osnivač u drugom pravnom licu koje ima isti ili sličan predmet poslovanja.

Naime, Zakon i ovde koristi sintagmu „ne može“ za obavljanje poslova u drugom društvu istog ili sličnog predmeta poslovanja ali precizira i da je za tako nešto potrebno odobrenje (dakle prethodno, ne i naknadno!) te isključuje mogućnost ostvarivanja istog svojstva i nakon prestanka dužnosti u skladu sa osnivačkim aktom ali najduže do dve godine, navodeći da se zabrana, razumljivo „ne odnosi na jedinog člana društva.“

Sveukupno posmatrano, Zakon o privrednim društvima normira pet posebnih dužnosti direktora prema društvu, postavljajući u članovima 61 do 80 okvir koji pruža jasnu sliku šta je sadržaj svake dužnosti, ne zaboravljajući pritom da kod svake od njih propiše šta je namera zakonodavca kod sankcionisanja povrede dužnosti i u čemu se sastoji reakcija privrednog društva na protivzakonito postupanje direktora.

Advokat Stefan Mojsić

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo za svrhu opšte informisanosti, nisu pružene i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. Shodno navedenom, Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners odriče svaku odgovornost i ne prihvata bilo kakvu obavezu za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.