3-Minuta-Tekst

PREDUZETNIK

 

Kada neko odluči da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno da pokrene sopstveni biznis, često se javlja dilema kroz koji privredni subjekat organizovati svoje poslovanje, odnosno da li osnovati društvo sa ograničenom odgovornošću ili se registrovati kao preduzetnik.

 

Iako Zakon o privrednim društvima poznaje još i komanditno društvo i akcionarsko društvo kao privredne subjekte, u praksi je kod pojedinaca dilema najčešće između preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću.

 

Pojam i osnovna obeležja preduzetnika

 

Zakon o privrednim društvima definiše preduzetnika kao poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.

 

Dakle, preduzetnik za razliku od ostalih privrednih subjekata nije pravno lice, već je reč o poslovno sposobnom fizičkom licu – punoletnom građaninu

Što se tiče vremena trajanja, preduzetnik se može registrovati na određeno ili na neodređeno vreme.

 

Preduzetnik u pravnom prometu posluje pod poslovnim imenom koje mora da sadrži obavezno ime i prezime preduzetnika, oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ i mesto u kojem je sedište preduzetnika, a koje može da sadrži naziv, kao i predmet poslovanja. Ukoliko poslovno ime preduzetnika sadrži i naziv, bitno je napomenuti da se mora se razlikovati od naziva drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja.

 

Što se tiče sedišta preduzetnika, to je mesto na teritoriji Republike Srbije gde preduzetnik obavlja delatnost. 

Preduzetnik može obavljati delatnost u izdvojenom mestu poslovanja koje može biti i izvan sedišta preduzetnika, u skladu sa zakonom. 

Takođe, preduzetnik može obavljati delatnost i van određenog prostora (po pozivu stranke, od mesta do mesta i sl.), kada je po prirodi same delatnosti takvo obavljanje delatnosti jedino moguće ili uobičajeno.

 

Kako preduzetnik odgovara za obaveze?

 

Za razliku od društva sa ograničenom odgovornošću u kome član ne odgovara svojom imovinom za obaveze društva (osim u određenim slučajevima), preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti.

 

Bitno je napomenuti da ukoliko dođe do brisanja preduzetnika iz registra privrednih subjekata, ne prestaje njegova odgovornost. 

Dakle, i nakon brisanja preduzetnika, poverioci mogu ostvarivati svoja potraživanja, a preduzetnik će odgovarati kako imovinom koju je stekao obavljanjem delatnosti, tako i svojom privatnom imovinom.

 

Može li preduzetnik da ima zaposlene?

 

Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu, tj. poslovođi. 

Poslovođa obavezno mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika. 

Pored toga, preduzetnik može i druga lica zaposliti, odnosno angažovati ugovorom o radu ili ih angažovati po drugom osnovu.

 

Gubitak svojstva preduzetnika i brisanje iz registra

 

Za razliku od mogućnosti da privremeno prestane obavljanje delatnosti, kada je u obavezi da registruje prekid obavljanja delatnosti i da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost, preduzetnik može i za stalno prestati da obavlja delatnost.

 

U slučaju da za stalno prestane da obavlja delatnost, preduzetnik se briše iz registra privrednih subjekata i gubi svojstvo preduzetnika. 

Slučajevi u kojima preduzetnik prestaje da obavlja delatnost su sledeći:

 

  • odjavom;
  • smrću ili gubitkom poslovne sposobnosti (u ovom slučaju naslednik, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva može nastaviti obavljanje delatnosti);
  • istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme;
  • ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine neprekidno (na osnovu inicijative koju podnosi Narodna banka Srbije ili Poreska uprava);
  • ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika;
  • ako mu je pravnosnažnim aktom nadležnog organa izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a preduzetnik u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti akta ne registruje prekid obavljanja registrovane delatnosti za vreme za koje mu je mera izrečena, odnosno ne registruje promenu te delatnosti ili ne odjavi delatnost;
  • u slučaju oduzimanja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr., a preduzetnik u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti akta kojim je izvršeno oduzimanje dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. ne registruje promenu te delatnosti ili ne odjavi delatnost;
  • u drugim slučajevima propisanim zakonom.

 

Moguća je i situacija da preduzetnik želi da nastavi obavljanje delatnosti u formi privrednog društva, kada donosi odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva i kada se istovremeno sa brisanjem preduzetnika vrši i registracija osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću, koje preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva.

 

Kako se oporezuje preduzetnik?

 

Pitanje koje svakako najviše zanima sve koji razmišljaju o registraciji preduzetnika jeste pitanje oporezivanja i visine poreza koju će plaćati. Zakon o porezu na dohodak građana razlikuje preduzetnika koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na oporezivu dobit i preduzetnika paušalca koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod. Dakle, preduzetnici mogu biti oporezovani prema:

 

  1. stvarnim prihodima,
  2. paušalno utvrđenim prihodima.

Oporezivanje prema paušalno utvrđenim prihodima

 

Da bi preduzetnik bio paušalno oporezovan, osnovni uslov je da se bavi nekom od delatnosti navedenih u Uredbi o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 94/2019, 96/2019 – ispr. i 156/2020).

 

Preduzetnik ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.

 

Preduzetnik koji započne obavljanje delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje podnosi isključivo u momentu registracije nadležnoj organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata, koja će taj zahtev proslediti Poreskoj upravi.

 

Šta plaća preduzetnik paušalac?

 

Preduzetnik paušalac plaća porez na prihod od samostalne delatnosti (10% na poresku osnovicu koju utvrdi poreska uprava) i tri vrste doprinosa – doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (25% od poreske osnovice), doprinose za zdravstveno osiguranje (10,3% od poreske osnovice) i doprinose za slučaj nezaposlenosti (0,75% od poreske osnovice).

 

Očekivani iznos poreza i doprinosa može se proveriti i na sajtu Poreske uprave: https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html .

 

Ukoliko je ukupan promet u kalendarskoj godini koja prethodi kalendarskoj godini za koju se utvrđuje porez veći od 6.000.000,00 dinara, preduzetnik više ne može biti paušalno oporezovan. 

Isto važi i za preduzetnika čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti veći od 6.000.000,00 dinara. U ovom slučaju preduzetnik ima obavezu da počne da vodi poslovne knjige, odnosno da porez i doprinose plaća prema stvarnim prihodima.

 

Ukoliko prihodi preduzetnika za prethodnih 12 meseci (dakle ne u kalendarskoj godini, nego 12 meseci unazad) premaše iznos od 8.000.000,00 dinara, preduzetnik ima obavezu da plaća i porez na dodatu vrednost (PDV).

 

Oporezivanje prema stvarnim prihodima

 

I ovde postoje dve varijante oporezivanja, a u obe postoji obaveza preduzetnika da vodi poslovne knjige:

 

  • prema oporezivoj dobiti koja se utvrđuje u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha (razlika prihoda i rashoda);
    • prema ličnoj zaradi preduzetnika (novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade).

 

Advokat Tijana Perišić Domazet

 

Stalno nastanjenje

STALNO NASTANJENJE

Dana 05.01.2024. godine na snagu stupa novi Pravilnik o odobravanju stalnog nastanjenja („Sl. glasnik RS“, br. 118/2023). Kako su izmenama i dopunama Zakona o strancima

Read More »
Arbitraža

ARBITRAŽA KROZ OČI MLADIH ADVOKATA

Kapetan Mišino zdanje u Beogradu je u subotu, 25. marta bilo domaćin panel diskusije u organizaciji ASA Below40 (Švajcarska) i njenog srpskog pandana – Udruženja

Read More »
Otkaz ugovora o radu

OTKAZ UGOVORA O RADU

Kao poslodavac, važno je da se pridržavate zakonskih procedura prilikom davanja otkaza, kako biste zaštitili sebe i svoju firmu. Sa druge strane, kao zaposleni, korisno

Read More »