RAZVOD BRAKA

Jedan od načina prestanka braka regulisan Porodičnim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015 – u daljem tekstu: „Zakon“) jeste razvod braka.

Za razliku od postupka sklapanja braka, razvod braka može da bude kako jednostavan, tako i komplikovan postupak, koji zavisi od raznih okolnosti, odnosno od toga da li supružnici imaju zajedničku maloletnu decu, kao i zajedničku imovinu, a prvenstveno od odnosa samih supružnika i od mogućnosti uspostavljanja sporazuma. Upravo iz tih razloga, Zakon razlikuje dva načina za pokretanje postupka za razvod braka.

Koji su načini za razvod braka i pred kojim sudom se vodi postupak?

Postupak razvoda braka može se pokrenuti na dva načina:

• predlogom za sporazumni razvod braka (kada postoji saglasnost supružnika u pogledu vršenja roditeljskog prava i u pogledu zajedničke imovine);
• tužbom za razvod braka (kada ne postoji saglasnost supružnika u pogledu vršenja roditeljskog prava i u pogledu zajedničke imovine).

I predlog za sporazumni razvod braka i tužba za razvod braka podnose se osnovnom sudu na teritoriji opštine gde jedno od supružnika ima prebivalište ili boravište (odnosno u slučaju tužbe gde tuženi ima prebivalište ili boravište), ali se takođe mogu podneti i osnovnom sudu na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.

Sporazumni razvod braka

Kako je već rečeno, u situaciji kada postoji saglasnost supružnika u pogledu vršenja roditeljskog prava i u pogledu zajedničke imovine, najefikasniji i najbrži način za razvod braka jeste podnošenje predloga za sporazumni razvod braka. U najvećem broju slučajeva postupak pokrenut na ovaj način traje kratko i najčešće se završava na jednom ročištu. Suština je u tome da supružnici podnesu predlog za sporazumni razvod braka koji sadrži Zakonom propisane elemente, koji će sud potom prihvatiti.

Šta mora da sadrži predlog za sporazumni razvod braka?

Predlog za sporazumni razvod braka mora da sadrži sledeće elemente, odnosno:

1. pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava (ukoliko supružnici imaju maloletnu decu), a koji može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava, i
2. pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine (ukoliko supružnici imaju zajedničku imovinu).

Šta se uređuje sporazumom o vršenju roditeljskog prava?

Suština sporazuma o vršenju roditeljskog prava je uređivanje ko će od roditelja nakon razvoda braka vršiti roditeljsko pravo.

Ukoliko odnosi među supružnicima nisu komplikovani i ukoliko odluče da i nakon razvoda braka zajednički vrše roditeljsko pravo, uz predlog za sporazumni razvod braka, podneće i sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava.

Ovo je ujedno i jedini način da se supružnici dogovore da nakon razvoda braka zajednički vrše roditeljsko pravo. Praktično, ovo znači da se odnosi između roditelja i dece nakon razvoda braka ne menjaju, da se presudom o razvodu braka ne određuje model viđanja roditelja sa decom, niti se određuje visina izdržavanja koju drugi roditelj plaća.

Ovakav predlog o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jedino mora da sadrži prebivalište deteta nakon razvoda braka, dok su u pogledu ostalih prava i obaveza prema detetu i svega što čini roditeljsko pravo, supružnici i nakon razvoda braka ravnopravni.

Sa druge strane, ukoliko iz nekog razloga supružnici donesu odluku da samo jedan od roditelja vrši roditeljsko pravo, uz predlog za sporazumni razvod braka, podnosi se i sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava, koji mora da sadrži:

• sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju,
• sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i
• sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.

Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo, a to su u skladu sa Zakonom: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Uloga centra za socijalni rad

Da bi sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju bio usvojen od strane suda, sud prethodno pribavlja stručno mišljenje nadležnog centra za socijalni rad, koji procenjuje šta je u najboljem interesu deteta. Centar za socijalni rad svoje mišljenje daje nakon što obavi razgovor sa roditeljima, tj. supružnicima i potom to mišljenje prosleđuje sudu. Dakle, u praksi je moguće, ali retko, da centar za socijalni rad proceni da sporazum roditelja nije u najboljem interesu deteta i da takvo mišljenje potom prosledi sudu.

Kako se određuje visina izdržavanja

Sporazumom o vršenju roditeljskog prava supružnici mogu slobodno odrediti visinu izdržavanja koju će plaćati roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo. Sud jedino vodi računa o tome da visina izdržavanja ne bude ispod minimalnog iznosa izdržavanja, koji periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu.

Šta se uređuje sporazumom o deobi zajedničke imovine?

Zakon ne propisuje posebnu sadržinu sporazuma o deobi zajedničke imovine. U praksi, supružnici najčešće sporazumom o deobi zajedničke imovine obuhvataju vredniju imovinu, poput nepokretnosti, motornih vozila, udela u privrednim društvima. Ipak, nije retko ni da supružnici sporazumom obuhvate i stvari manje vrednosti, poput nameštaja, ličnih stvari i slično.

Tužba za razvod braka

Ukoliko između supružnika postoje zategnuti odnosi i ukoliko se ne može postići sporazum, jedan od supružnika se odlučuje na podnošenje tužbe za razvod braka, kako bi izdejstvovao prestanak braka.

Sastavni deo postupka pokrenutog po tužbi za razvod braka je postupak posredovanja, koji obuhvata postupak mirenja i postupak nagodbe. Posredovanje se ne sprovodi samo ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje, ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje, ako je boravište jednog od supružnika nepoznato, kao i ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.

Svrha postupka mirenja sastoji se u tome da se odnosi supružnika reše i da ne dođe do razvoda braka. Ono što je specifičnost ovog postupka jeste da punomoćnici ne mogu zastupati supružnike, niti mogu prisustvovati postupku mirenja. Ukoliko mirenje uspe, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena, a ukoliko mirenje ne uspe, sprovodi se postupak nagodbe.

Svrha postupka nagodbe jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon razvoda braka. Sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojaće da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine. U zavisnosti od toga da li se postigne i sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine, nagodba se smatra uspelom ili delimično uspešnom. Ukoliko nagodba ne uspe, nastavlja se postupak po tužbi za razvod braka.

O čemu se raspravlja tokom postupka?

U toku samog postupka razvoda braka, ukoliko supružnici imaju maloletnu decu, sud će raspravljati o samom razvodu braka i o vršenju roditeljskog prava nad zajedničkom maloletnom decom, odnosno sud donosi odluku o poveravanju dece, o modelu održavanja ličnih odnosa sa drugim roditeljem i o visini iznosa na ime zakonskog izdržavanja. Pitanje zajedničke imovine stečene tokom trajanja braka rešava se u posebnom parničnom postupku.

Kako se donosi odluka o vršenju roditeljskog prava?

I u slučaju postupka pokrenutog tužbom za razvod braka, sud prilikom donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava vodi računa o najboljem interesu deteta. Pre donošenja odluke o tome, obavezno konsultuje nadležni centar za socijalni rad, koji daje svoje stručno mišljenje. Takođe, sud će uzeti u obzir uzrast deteta, finansijsku situaciju, kao i način vođenja života oba roditelja. U pogledu visine iznosa na ime zakonskog izdržavanja deteta, sud će voditi računa o minimalnom iznosu izdržavanja, o primanju roditelja, kao i potrebama deteta. Što se tiče modela viđanja deteta, u zavisnosti od međusobnih odnosa, sud najčešće primenjuje režim viđanja koji podrazumeva viđanja na nedeljnom nivou, podeljeni boravak vikendima i boravak za vreme praznika i raspusta.

Troškovi postupka

Sud slobodno odlučuje ko plaća troškove postupka. U najvećem broju  slučajeva, svaka stranka snosi svoje troškove (troškove angažovanja advokata i troškove sudskih taksi), ali sud u izuzetnim okolnostima, može odlučiti i drugačije.

Advokat Tijana Perišić-Domazet