Sporovi oko registracije nacionalnih internet domena (RS/СРБ) (u daljem tekstu: „Domen“) nastaju u situaciji kada nosilac registrovanog žiga želi da odabere i registruje Domen koji je istovetan ili sličan njegovom žigu, a takav domen je već registrovan od strane trećeg lica, kao i kada se korišćenjem domena povređuju prava intelektualne svojine ili neko drugo subjektivno pravo trećih lica. Dakle, u konkretnim situacijama nastaje spor između registranta Domena i nosioca prava na žig o pravu na korišćenje Domena.
Ovakvi sporovi rešavaju se u arbitražnom postupku pred Komisijom za rešavanje sporova pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: „Arbitraža“). Nadležnost Arbitraže prihvata se od strane registranta samom registracijom Domena u okviru rsTLD registra, odnosno prihvatanjem Opštih uslova o registraciji naziva nacionalnih internet domena. Druga strana koja pretenduje na sporni Domen prihvata nadležnost Arbitraže pokretanjem postupka, odnosno samim podnošenjem tužbe. Pokretanje Arbitražnog postupka ne isključuje mogućnost pokretanja i sudskog postupka.
U Arbitražnom postupku može se doneti odluka o prestanku ili prenosu registracije spornog Domena sa registranta na tužioca ukoliko se dokaže da su ispunjeni sledeći uslovi: (i) da je Domen istovetan predmetu tužiočevog žiga, ili mu je sličan u meri da može stvoriti zabunu i dovesti u zabludu učesnike u prometu; (ii) da registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporan Domen i (iii) da je registrant Domen registrovao i koristio protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja.
U toku postupka utvrdiće se da registrant ima legitiman interes da koristi Domen ukoliko dokaže: (a) da je pre bilo kakvog saznanja o pokretanju tužbe koristio Domen u komercijalne svrhe, saglasno dobrim poslovnim običajima, načelima savesnosti i poštenja; ili (b) da je pre podizanja tužbe već bio poznat široj javnosti kao titular tog Domena, bez obzira što nije zaštitio sporni znak žigom; ili (c) da koristi Domen isključivo u nekomercijalne svrhe, bez ikakve namere da potrošače i druge učesnike u prometu dovede u zabludu u pogledu porekla označenih roba ili usluga, a u kontekstu bitne sličnosti ili istovetnosti sa predmetom tužiočevog žiga.
Takođe, smatraće se da je Domen registrovan ili korišćen protivno dobrim poslovnim običajima, načelu savesnosti i poštenja naročito u sledećim slučajevima: (a) ako se dokaže da je registrant registrovao Domen pretežno u cilju njihove prodaje ili davanja u zakup tužiocu, koji je titular žiga,odnosno radi prodaje ili davanja u zakup Domena licu koje je tužiočev konkurent u privrednoj utakmici, a na osnovu utvrđene nesrazmere između cene zakupa Domena i prodajne cene prema napred spomenutim licima; (b) ako se dokaže da je registrant registrovao Domen kako bi sprečio titulara žiga da oznaku koja je predmet žiga registruje kao naziv Domena; (c) ako se dokaže da je registrant registrovao Domen kako bi naneo štetu svom poslovnom konkurentu; (d) ako se dokaže da je registrant koristio naziv Domena koji je istovetan ili bitno sličan predmetu tužiočevog žiga, pretežno radi privlačenja korisnika Interneta na svoj veb-sajt ili drugi Internet servis, radi komercijalnih efekata, stvarajući tako zabunu u pogledu porekla roba koje se na tom sajtu, odnosno putem tog Internet servisa, prodaju, odnosno u pogledu usluga koje se pružaju.
Prilikom registracije domena i prihvatanjem Opštih uslova o registraciji naziva nacionalnih internet domena registrant izjavljuje da prema svom najboljem znanju i iskrenom uverenju, registracija traženog naziva domena ne krši pravo intelektualne svojine ili neko drugo subjektivno pravo trećih lica. Ovakvom konstatacijom podrazumeva se da je registrant pre registracije naziva domena proverio da li pod tim nazivom postoji registrovan žig te da je u tom smislu postpao savesno.
Na odluku arbitražnog veća nije moguće uložiti žalbu i u slučaju usvajanja tužbenog zahteva nadležni registar nacionalnih domena izvršiće prenos Domena sa registranta na tužioca, osim u slučaju da je strana u postupku dostavila dokaz o pokretanju postupka pred nadležnim sudom, kada se izvršenje odluke odlaže do pravnosnažnosti odluke suda.
