UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

Jedan od načina sticanja prava svojine na tačno određenim stvarima ili drugih prava predstavlja zaključivanje ugovora o doživotnom izdržavanju.

U praksi najčešći slučaj predstavlja zaključivanje ugovora o doživotnom izdržavanju radi sticanja prava svojine na nepokretnosti.

Ovaj ugovor uređuje Zakon o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 i 6/2015).

Između koga se zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju?

Ovim ugovorom obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Dakle, ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje se između primaoca (u praksi je to najčešće starija osoba)  i davaoca izdržavanja (najčešće mlađa osoba). Moguće je da se na strani primaoca izdržavanja jave i dva lica, i to je slučaj kada ugovor zaključuju supružnici.

Obaveza izdržavanja najčešće obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe, a ugovorom se može i drugačije odrediti.

U kojoj formi se zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju?

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, što znači da se isti zaključuje kod javnog beležnika.

Prilikom potvrđivanja ugovora javni beležnik je dužan da ugovorne strane naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.

Ukoliko javni beležnik propusti da upozori ugovorne strane na ovo, ugovor je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo.

Ukoliko je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju nepokretnost, davalac izdržavanja može, radi zaštite svojih prava, upisati u nadležnom katastru nepokretnosti zabeležbu postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju.

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju se može raskinuti iz više razloga, a Zakon o nasleđivanju posebno izdvaja dva razloga: raskid zbog poremećenih odnosa i raskid zbog promenjenih okolnosti.

Raskid ugovora zbog poremećenih odnosa

Ukoliko se međusobni odnosi ugovornih strana iz bilo kog razloga toliko poremete da postanu nepodnošljivi, bilo koja ugovorna strana, odnosno primalac ili davalac izdržavanja mogu pokrenuti sudski postupak kojim će zahtevati raskid ugovora.

Kada sud donese odluku o raskidu ugovora, primalac izdržavanja ima obavezu da da naknadu za primljena davanja i usluge.

Ako postoji krivica jedne ugovorne strane i zbog toga je došlo do raskida ugovora, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu.

Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti

Sudski postupak se pokreće i ukoliko se okolnosti pod kojima je ugovor zaključen toliko promene, da ispunjenje ugovora postane znatno otežano. U ovoj situaciji, jedna od ugovornih strana zahteva da sud ponovo uredi njihove odnose ili zahteva raskid ugovora.

Ukoliko postoji saglasnost obe ugovorne strane, sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu (ovo podrazumeva davanje unapred određenog iznosa na mesečnom nivou do kraja života primaoca).

Ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju

Zakon o nasleđivanju predviđa posebne slučajeve ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju:

1. Prvi slučaj podrazumeva da davalac izdržavanja ne može biti fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), osim ukoliko prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.
2. Drugi slučaj pruža mogućnost zakonskim naslednicima primaoca izdržavanja da pokrenu sudski postupak kojim će tražiti poništaj ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaoca izdržavanja.
3. Treći slučaj pokriva situaciju kada postoji simulovani ugovor, odnosno kada se ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje kako bi se prikrio neki drugi stvarno zaključeni ugovor. U ovom slučaju nužni naslednici mogu podneti tužbu za poništaj takvog simulovanog ugovora.
4. Četvrti slučaj ništavosti, kako je to već rečeno, postoji kada prilikom solemnizacije ugovora javni beležnik propusti da ugovorne strane upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici.

Kako smrt davaoca izdržavanja utiče na ugovor o doživotnom izdržavanju?

Ukoliko davalac izdržavanja umre za vreme trajanja ugovora, posle njegove smrti, njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, pod uslovom da oni pristanu.

Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.

Zakon o nasleđivanju reguliše i situaciju kada bračni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze. U ovom slučaju, oni mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja. Ovu naknadu sud određuje po slobodnoj oceni, tako što ceni imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.

Imajući u vidu da zaključivanje ovog ugovora predstavlja jedan od načina sticanja prava svojine na nepokretnosti, u praksi se često sreću slučajevi da se ovim ugovorom pokušavaju na posredan način iz nasledstva isključiti zakonski naslednici. Upravo je ovo razlog zašto postoji mnoštvo postupaka koji se pokreću protiv davaoca izdržavanja, a tužbom za raskid ili poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. Razlog koji naslednici često navode jeste nesposobnost za rasuđivanje davaoca izdržavanja prilikom zaključenja ugovora. Zbog svega ovoga, savetujemo da prilikom zaključivanja ovog ugovora bude angažovan advokat specijalizovan za ovakvu vrstu ugovora, kako bi bilo kakvi rizici bili svedeni na minimum.

Za sva dodatna pitanja naša advokatska kancelarija i tim advokata stoji Vam na raspolaganju.

Advokatska tarifa

Advokati                                                                                     Advokat Tijana Perišić Domazet